Начелник Војне болнице држи у крилу корњачицу, вероватно маскоту...
Пошто маскота има обичај да стругне, па да не могу да је ухвате, везали су је узицом...
Контактирао ме је господин Милован Павловић, који каже:
Oduševljen sam sa starim fotografijama Bg, i šire.
Ne umem da se uključim i šaljem moje slike.
Па моли за помоћ у лоцирању двеју породичних фотографија.
Прва је из 1937, а на слици је његова мама:
Г. Павловић каже да му је бака причала да су живели на Дорћолу близу трамвајских штала и водовода. Хм, колико се сећам, на Дорћолу није било водоводских постројења.
Контактирао ме је господин Милован Павловић, који каже:
Oduševljen sam sa starim fotografijama Bg, i šire.
Ne umem da se uključim i šaljem moje slike.
Па моли за помоћ у лоцирању двеју породичних фотографија.
Прва је из 1937, а на слици је његова мама:
Г. Павловић каже да му је бака причала да су живели на Дорћолу близу трамвајских штала и водовода. Хм, колико се сећам, на Дорћолу није било водоводских постројења.
Биће да је ипак била нека врста помоћне црпне станице водовода. Налазила се поред нове термоцентрале "Снага и светлост", а воду је узимала из одводног канала воде коришћене за хлађење турбина. Почела је са радом крајем 1935. године, а "угашена" је 1962. године. (податак из књиге "Београдски водовод 1892-1975", стр. 68-69.)
То би могла да буде зграда обележена стрелицом да није једне ситнице: у књизи пише да је црпна станица била на одводном каналу који се, очигледно, налази десно од централе. Али, ту се не види никаква зграда:
Контактирао ме је господин Милован Павловић, који каже:
Oduševljen sam sa starim fotografijama Bg, i šire.
Ne umem da se uključim i šaljem moje slike.
Па моли за помоћ у лоцирању двеју породичних фотографија.
Прва је из 1937, а на слици је његова мама:
Г. Павловић каже да му је бака причала да су живели на Дорћолу близу трамвајских штала и водовода. Хм, колико се сећам, на Дорћолу није било водоводских постројења.
Може ли неко да препозна врата? Милован, Француз?
Друга је повезана са школом јахања:
Ово је за Мићу свакако ситница.
Putniče, pozdrav. Kaži svome prijatelju da je njegova majka fotografisana na stepeništu Ratničkog doma (u toku rata u nemačkim rukama, pa onda Dom JNA, Dom VJ, a pretpostavljam da i danas ima neku titulu). Posle rata su vrata ponešto malo promenjena, našla se tu i poneka zvezda petokraka da "upotpuni utisak", ali kako god i dalje su ostali karakteristični profili na osnovu čega je ova fotka i identifikovana.
Контактирао ме је господин Милован Павловић, који каже:
Oduševljen sam sa starim fotografijama Bg, i šire.
Ne umem da se uključim i šaljem moje slike.
Па моли за помоћ у лоцирању двеју породичних фотографија.
Прва је из 1937, а на слици је његова мама:
Г. Павловић каже да му је бака причала да су живели на Дорћолу близу трамвајских штала и водовода. Хм, колико се сећам, на Дорћолу није било водоводских постројења.
Може ли неко да препозна врата? Милован, Француз?
Друга је повезана са школом јахања:
Ово је за Мићу свакако ситница.
Putniče, pozdrav. Kaži svome prijatelju da je njegova majka fotografisana na stepeništu Ratničkog doma (u toku rata u nemačkim rukama, pa onda Dom JNA, Dom VJ, a pretpostavljam da i danas ima neku titulu). Posle rata su vrata ponešto malo promenjena, našla se tu i poneka zvezda petokraka da "upotpuni utisak", ali kako god i dalje su ostali karakteristični profili na osnovu čega je ova fotka i identifikovana.
Milovane, vidim onaj pleh na vratima. Jel ima kod arh. neka zanimljiva priča...
Sredinom tridesetih godina XIX veka formira se u ministarstvu unutrašnjih dela posebno "odeljenje za građenje" gde se zapošljavaju inženjeri Franc Janke, Franc baron Kordon i nešto kasnije Konstantin Radotić. Godine 1838 formira se po modelu austrijske "Baudirekcije" unutar Ministarstva u unutrašnji dela telo nazvano i "Upraviteljstvo javnih postrojenija", na čijem čelu će se nakon 1845 naći Atanasije Nikolić, a među zaposlenima arhitekta Pavle Đakonović, Jan Nevola, Adolf Jakša, Jovan Šlihta, inženjer Radojko Brkić, sin Stefana langea Avgust lange, inženjeri praktikanti Nikola Marković, Vujica Petronijević, Vita Koča, Erazmus Klominski, Vencec Kanđerski, i Emilijan Josimović koji će se baviti urbanizmom srpskih gradova.
Milovane, o trojici arh. naznamo dans ništa???????
У 19. веку, су инжењери били универзални. Што би се рекло бавили су се општом праксом... Такви су били и они из Аустрије који су били ангажовани у Одељењу грађевина, а распоређени по окрузима, као окружни инжењери.
Пример: У току изградње прве телеграфске линије Београд - (Крагујевац) - Алексинац, инжењери из Одељења грађевина су пребачени на послове изградње телеграфске линије.. Били су то инж. Шаен (Београд), Аугуст Церман (Београд-Смедерево), Ђорђе Бан (Јагодина-Крагујевац). Касније су били дужни и да надгледају и одржавају те линије: Аугуст Ланге (Смедерево), Адолф Јакш (Алексинац), Франц Мил (Ћуприја).
Аугуст Ланге се жалио да је тешко одржавати телеграфске линије, када пролазе кроз насеље, јер народске гуске воле да лете и у лету прекидају телеграфске жице. Тражио је да се гуске уведу и у Телеграфически закон, као значајни непријатељи просперитета телеграфије у Србији. Предложио је да се у насељима кроз које пролазе телеграфске линије свим гускама посеку крила.
Власт се суочила са приличном штетом од летачких акробација српских гусака, с једне стране и народне побуне с друге стране. Зато је донето компромисно решење: да се само оним гускама које обитавају у имањима која се граниче са телеграфском линијом (а не свим гускама у месту), "помало" или "само на једном крилу" пера са крила орежу, како не би биле прекидане важне дипломатске депеше које се размењују између европских и азијских земаља...
ПС: Еразмус Кломинек је био телеграфски инжењер, који је дошао у Србију као инструктор у изградњи телеграфа и предавач за обуку наших телеграфиста. Рад у Србији му се допао, па је напустио аустријску телеграфску службу и прешао (маја 1955) у Начелство Окружја Београдског, као окружни инжењер...
Контактирао ме је господин Милован Павловић, који каже:
Друга је повезана са школом јахања:
Ово је за Мићу свакако ситница.
И није. Ово личи на неку предратну војну јединицу, а коњичких јединица је било посвуда. Некако ми не личи на Београд, више на осећај.
Путниче, можеш ли да некако добијеш бољи скен оног дела са натписом. Фотографија је добра, гарантујем да би са
бољом резолуцијом могли да прочитамо шта пише.
Мени личи на "ВАСА ???ЈИЋ", што ми ништа не говори.
Контактирао ме је господин Милован Павловић, који каже:
Друга је повезана са школом јахања:
Ово је за Мићу свакако ситница.
И није. Ово личи на неку предратну војну јединицу, а коњичких јединица је било посвуда. Некако ми не личи на Београд, више на осећај.
Путниче, можеш ли да некако добијеш бољи скен оног дела са натписом. Фотографија је добра, гарантујем да би са
бољом резолуцијом могли да прочитамо шта пише.
Мени личи на "ВАСА ???ЈИЋ", што ми ништа не говори.
Изгледа ми да ово није снимљено у Београду:
(1) на табли стоји Васа Пешић или Тешић; провртео сам именике са комбинацијама и нисам нашао ништа.
(2) не сећам се да сам видео београдску фабрику са два оваква димњака, а није нека од познатијих.
Начелник Војне болнице држи у крилу корњачицу, вероватно маскоту...
Пошто маскота има обичај да стругне, па да не могу да је ухвате, везали су је узицом...
Па моли за помоћ у лоцирању двеју породичних фотографија.
Прва је из 1937, а на слици је његова мама:
Г. Павловић каже да му је бака причала да су живели на Дорћолу близу трамвајских штала и водовода. Хм, колико се сећам, на Дорћолу није било водоводских постројења.
Може ли неко да препозна врата? Милован, Француз?
Друга је повезана са школом јахања:
Па моли за помоћ у лоцирању двеју породичних фотографија.
Прва је из 1937, а на слици је његова мама:
Г. Павловић каже да му је бака причала да су живели на Дорћолу близу трамвајских штала и водовода. Хм, колико се сећам, на Дорћолу није било водоводских постројења.
Биће да је ипак била нека врста помоћне црпне станице водовода. Налазила се поред нове термоцентрале "Снага и светлост", а воду је узимала из одводног канала воде коришћене за хлађење турбина. Почела је са радом крајем 1935. године, а "угашена" је 1962. године. (податак из књиге "Београдски водовод 1892-1975", стр. 68-69.)
То би могла да буде зграда обележена стрелицом да није једне ситнице: у књизи пише да је црпна станица била на одводном каналу који се, очигледно, налази десно од централе. Али, ту се не види никаква зграда:
(снимак је направљен 15. јула 1938. године)
Па моли за помоћ у лоцирању двеју породичних фотографија.
Прва је из 1937, а на слици је његова мама:
Г. Павловић каже да му је бака причала да су живели на Дорћолу близу трамвајских штала и водовода. Хм, колико се сећам, на Дорћолу није било водоводских постројења.
Може ли неко да препозна врата? Милован, Француз?
Друга је повезана са школом јахања:
Putniče, pozdrav. Kaži svome prijatelju da je njegova majka fotografisana na stepeništu Ratničkog doma (u toku rata u nemačkim rukama, pa onda Dom JNA, Dom VJ, a pretpostavljam da i danas ima neku titulu). Posle rata su vrata ponešto malo promenjena, našla se tu i poneka zvezda petokraka da "upotpuni utisak", ali kako god i dalje su ostali karakteristični profili na osnovu čega je ova fotka i identifikovana.
Pozdrav svima ...
Па моли за помоћ у лоцирању двеју породичних фотографија.
Прва је из 1937, а на слици је његова мама:
Г. Павловић каже да му је бака причала да су живели на Дорћолу близу трамвајских штала и водовода. Хм, колико се сећам, на Дорћолу није било водоводских постројења.
Може ли неко да препозна врата? Милован, Француз?
Друга је повезана са школом јахања:
Putniče, pozdrav. Kaži svome prijatelju da je njegova majka fotografisana na stepeništu Ratničkog doma (u toku rata u nemačkim rukama, pa onda Dom JNA, Dom VJ, a pretpostavljam da i danas ima neku titulu). Posle rata su vrata ponešto malo promenjena, našla se tu i poneka zvezda petokraka da "upotpuni utisak", ali kako god i dalje su ostali karakteristični profili na osnovu čega je ova fotka i identifikovana.
Milovane, vidim onaj pleh na vratima. Jel ima kod arh. neka zanimljiva priča...
Milovane, o trojici arh. naznamo dans ništa???????
Пример: У току изградње прве телеграфске линије Београд - (Крагујевац) - Алексинац, инжењери из Одељења грађевина су пребачени на послове изградње телеграфске линије.. Били су то инж. Шаен (Београд), Аугуст Церман (Београд-Смедерево), Ђорђе Бан (Јагодина-Крагујевац). Касније су били дужни и да надгледају и одржавају те линије: Аугуст Ланге (Смедерево), Адолф Јакш (Алексинац), Франц Мил (Ћуприја).
Аугуст Ланге се жалио да је тешко одржавати телеграфске линије, када пролазе кроз насеље, јер народске гуске воле да лете и у лету прекидају телеграфске жице. Тражио је да се гуске уведу и у Телеграфически закон, као значајни непријатељи просперитета телеграфије у Србији. Предложио је да се у насељима кроз које пролазе телеграфске линије свим гускама посеку крила.
Власт се суочила са приличном штетом од летачких акробација српских гусака, с једне стране и народне побуне с друге стране. Зато је донето компромисно решење: да се само оним гускама које обитавају у имањима која се граниче са телеграфском линијом (а не свим гускама у месту), "помало" или "само на једном крилу" пера са крила орежу, како не би биле прекидане важне дипломатске депеше које се размењују између европских и азијских земаља...
ПС: Еразмус Кломинек је био телеграфски инжењер, који је дошао у Србију као инструктор у изградњи телеграфа и предавач за обуку наших телеграфиста. Рад у Србији му се допао, па је напустио аустријску телеграфску службу и прешао (маја 1955) у Начелство Окружја Београдског, као окружни инжењер...
И није. Ово личи на неку предратну војну јединицу, а коњичких јединица је било посвуда. Некако ми не личи на Београд, више на осећај.
Путниче, можеш ли да некако добијеш бољи скен оног дела са натписом. Фотографија је добра, гарантујем да би са
бољом резолуцијом могли да прочитамо шта пише.
Мени личи на "ВАСА ???ЈИЋ", што ми ништа не говори.
Ово је за Мићу свакако ситница.
И није. Ово личи на неку предратну војну јединицу, а коњичких јединица је било посвуда. Некако ми не личи на Београд, више на осећај.
Путниче, можеш ли да некако добијеш бољи скен оног дела са натписом. Фотографија је добра, гарантујем да би са
бољом резолуцијом могли да прочитамо шта пише.
Мени личи на "ВАСА ???ЈИЋ", што ми ништа не говори.
Изгледа ми да ово није снимљено у Београду:
(1) на табли стоји Васа Пешић или Тешић; провртео сам именике са комбинацијама и нисам нашао ништа.
(2) не сећам се да сам видео београдску фабрику са два оваква димњака, а није нека од познатијих.