Bio sam u "Majdanu" nekoliko puta, što privatno što "poslovno" ("molim Vas za gotovinski račun" ) ali nisam imao pojma da se iza imena krije čitava priča.
Hvala svima!
Hvala puno Zvezdarka na sačuvanom i ponovljenom tekstu! Takodje, hvala dragom kolegi Putniku na mapi Senjaka iz 1922. koja daje potpuno novi uvid u razvoj ovov dela grada...
Kada je o Majdanu reč, dužan sam da kažem još jednu stvar: pre sedam dana je preminuo J.Mišković, predsednik opštine Savski venac u dva mandata 1970-tih koji je izgradio Majdan kao dečiji i sportski centar. Deo Majdana u kome se nalazi kafe i dve manje sale (niske zgrade od kamena) je upravo deo tog originalnog centra koji je sa radom započeo 1974.
Mišković je inače sagradio i Sportski centar Banjica sa bazenima...
Ако сам добро запамтио очеве речи, Металсервис је основан 1947. и у почетку се налазио у једноспратној згради на месту хотела Босна (сећам се дрвеног, од масти црног патоса). Крајем 60-тих се преселио у зграду Луке Ћеловића у Карађорђевој 65 и заузео свих пет спратова и то по целој дубини до Гаврила Принципа. Било је и по неколико станова у Загребачкој, на бројевима 3 и 5 као и неколико са улазом из Г. Принципа. С обзиром да сам се тамо запослио преко везе и радио више година, памтим и данас огромну унутрашњост и велики број просторија јер је ту пре усељења био студентски дом. Зидови дебели најмање метар. Плафони 3,5-4 метра, врата и до 2,5 метара. Простране продрумске просторије, нажалост, углавном са метар-метар и по воде због нерегулисаних подземних токова. Све негде до краја 80-тих редовно су се запосленима делили јубиларни ручни сатови, понеки Марвин или Дарвил, али углавном Дохе. У наслеђе ми остаде до данас једна на руци.
Овако су се рецимо унутра прослављале Н. године.
А ово је део 5. спрата где су се држале седнице разних комитеја и радничких савета, да би потом био преуређен у ресторан, тј мензу. ....
Ако неко случајно нема, овде може да се скине адресна књига Београда из 1912. Мени је веома занимљива јер су подаци, осим по презименима, сортирани по улицама и по занимањима: www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/II_136179#page/0/mode/1up. На моју жалост, неком је изгледа преминуо скенер у пола посла, јер догураше само до Његошеве, а занимања и индустрију нигде не видех. Ако неко има везу у НБ нека из замоли да доврше пројекат. Да, фале и презимена под А и део под Б...
Био сам довољно залудан те све фотографије спаковао у један pdf. Наравно, од претраге нема ништа али је барем све на једном месту и може се скинути овде: www.sendspace.com/file/jgeac2
Добио сам овај чланак у PDF формату, коневертовао у JPG.
Једна слика је већ била и дискусија да ли је то фотомонтажа или оригинал.
Сада сам се, бар ја, уверио да није фотомонтажа и да је то вероватно био један од немачких резервоара за гашење пожара...
Hvala svima!
Kada je o Majdanu reč, dužan sam da kažem još jednu stvar: pre sedam dana je preminuo J.Mišković, predsednik opštine Savski venac u dva mandata 1970-tih koji je izgradio Majdan kao dečiji i sportski centar. Deo Majdana u kome se nalazi kafe i dve manje sale (niske zgrade od kamena) je upravo deo tog originalnog centra koji je sa radom započeo 1974.
Mišković je inače sagradio i Sportski centar Banjica sa bazenima...
Pozdrav svima ...
Знамо где је ово....
Ако сам добро запамтио очеве речи, Металсервис је основан 1947. и у почетку се налазио у једноспратној згради на месту хотела Босна (сећам се дрвеног, од масти црног патоса). Крајем 60-тих се преселио у зграду Луке Ћеловића у Карађорђевој 65 и заузео свих пет спратова и то по целој дубини до Гаврила Принципа. Било је и по неколико станова у Загребачкој, на бројевима 3 и 5 као и неколико са улазом из Г. Принципа. С обзиром да сам се тамо запослио преко везе и радио више година, памтим и данас огромну унутрашњост и велики број просторија јер је ту пре усељења био студентски дом. Зидови дебели најмање метар. Плафони 3,5-4 метра, врата и до 2,5 метара. Простране продрумске просторије, нажалост, углавном са метар-метар и по воде због нерегулисаних подземних токова. Све негде до краја 80-тих редовно су се запосленима делили јубиларни ручни сатови, понеки Марвин или Дарвил, али углавном Дохе. У наслеђе ми остаде до данас једна на руци.
Овако су се рецимо унутра прослављале Н. године.
А ово је део 5. спрата где су се држале седнице разних комитеја и радничких савета, да би потом био преуређен у ресторан, тј мензу.
....
Био сам довољно залудан те све фотографије спаковао у један pdf. Наравно, од претраге нема ништа али је барем све на једном месту и може се скинути овде: www.sendspace.com/file/jgeac2
Добио сам овај чланак у PDF формату, коневертовао у JPG.
Једна слика је већ била и дискусија да ли је то фотомонтажа или оригинал.
Сада сам се, бар ја, уверио да није фотомонтажа и да је то вероватно био један од немачких резервоара за гашење пожара...