Путниче, Касина, знамо ли ишта о кафани Ресавац осим што је само једном речју споменута код Голубовића? То јест, да ли је осим оне у Краља Петра, чије су две слике одавно окачене, постојала још нека под истим именом?
На питање ме подстакла следећа фотка кафане. Скоро сам сигуран да је то та иста из К. Петра, судећи по изгледу са бока.
Док Путник не отвори своје тефтере, да видимо шта каже Дивна Ђурић Замоло:
"РЕСАВАЦ - Улица 7. јула 84, раније Краља Петра улица. Постојала је до другог светског рата. (Васа Лазаревић, Београд, Београд 1909.; Драг. Ранковић, Стогодишњица механске аренде, БОН, 1940, бр. 7-8)
Касина и ја имамо ове податке за Ресавац:
Краља Петра 84, па 72.
Кафана се раније звала Одеса, а ново име добила је између 1903. и 1912. године. Обична кафана-пивница у старој трговачкој чаршији на Зереку. Једна од старијих кафана, пошто постоји од око 1860. године (Ранковић). Раније, у турско доба, ту је био затвор, са лагумима испод зграде у којима су држани сужњи, док се у дворишту налазила кућа у којој су становале турске паше (БОН).
Кафана Ресавац срушена је за време Другог светског рата из урбанстичких разлога, али је после рата васкрсла у комшилуку, на адреси Јованова 31, где се пре рата налазила кафана Мирослава.
Власници су Драгутин Петровић (1912) и Милан Петровић (1933), а дуготрајни кафеџија Михаило Ђорић (1912-1933).
Путниче, Касина, знамо ли ишта о кафани Ресавац осим што је само једном речју споменута код Голубовића? То јест, да ли је осим оне у Краља Петра, чије су две слике одавно окачене, постојала још нека под истим именом?
На питање ме подстакла следећа фотка кафане. Скоро сам сигуран да је то та иста из К. Петра, судећи по изгледу са бока.
Док Путник не отвори своје тефтере, да видимо шта каже Дивна Ђурић Замоло:
"РЕСАВАЦ - Улица 7. јула 84, раније Краља Петра улица. Постојала је до другог светског рата. (Васа Лазаревић, Београд, Београд 1909.; Драг. Ранковић, Стогодишњица механске аренде, БОН, 1940, бр. 7-8)
Нажалост, ту књигу још увек немам, но, вероватно смо сагласни да слика представља, као што сам рекао, тај Ресавац у К. Петра. Углавном, све је ту: коњић грбоњић, фењерче, рекламе (филмске?), ћирилица, латиница...
Имам једну молбу за форумаше, интересује ме ова зграда у Сремској, можда је већ неко постовао и о њој писао, унапред се захваљујем и извињавам се ако ми је промакла.
Путниче, Касина, знамо ли ишта о кафани Ресавац осим што је само једном речју споменута код Голубовића? То јест, да ли је осим оне у Краља Петра, чије су две слике одавно окачене, постојала још нека под истим именом?
На питање ме подстакла следећа фотка кафане. Скоро сам сигуран да је то та иста из К. Петра, судећи по изгледу са бока.
Док Путник не отвори своје тефтере, да видимо шта каже Дивна Ђурић Замоло:
"РЕСАВАЦ - Улица 7. јула 84, раније Краља Петра улица. Постојала је до другог светског рата. (Васа Лазаревић, Београд, Београд 1909.; Драг. Ранковић, Стогодишњица механске аренде, БОН, 1940, бр. 7-8)
Касина и ја имамо ове податке за Ресавац:
Краља Петра 84, па 72.
Кафана се раније звала Одеса, а ново име добила је између 1903. и 1912. године. Обична кафана-пивница у старој трговачкој чаршији на Зереку. Једна од старијих кафана, пошто постоји од око 1860. године (Ранковић). Раније, у турско доба, ту је био затвор, са лагумима испод зграде у којима су држани сужњи, док се у дворишту налазила кућа у којој су становале турске паше (БОН).
Кафана Ресавац срушена је за време Другог светског рата из урбанстичких разлога, али је после рата васкрсла у комшилуку, на адреси Јованова 31, где се пре рата налазила кафана Мирослава.
Власници су Драгутин Петровић (1912) и Милан Петровић (1933), а дуготрајни кафеџија Михаило Ђорић (1912-1933).
Like.
Узгред да захвалим свима који су изнели мишљење о књизи за коју се занимам.
Prica ide da je Djura Jaksic ( koji bio je i slikar), negde ~1870, naslikao sedam Nemaca kako jure zeca za firmu ove kafane nazvane "Kod 7 Svaba" [rogalj Hilandarske i Vidinske]. Ti Nemci bili su zidari Varoske bolnice (u pozadini) i hranili su se u toj kafani. Ona je prvobitno nosila naziv "Dva kocijasa" a pocela sa radom ~ 1855. Tako je Djura kumovao novom nazivu kafane i isplatio svoj kafanski dug sopstveniku. Kafana je srusena krajem '50-etih da ustupi mesto "Vidincu".
Ova fotka je naravno bila ali njen nostalgicki metabolizam zasluzuje da se povremeno pocastimo 8:)
Prica ide da je Djura Jaksic ( koji bio je i slikar), negde ~1870, naslikao sedam Nemaca kako jure zeca za firmu ove kafane nazvane "Kod 7 Svaba" [rogalj Hilandarske i Vidinske]. Ti Nemci bili su zidari Varoske bolnice (u pozadini) i hranili su se u toj kafani. Ona je prvobitno nosila naziv "Dva kocijasa" a pocela sa radom ~ 1855. Tako je Djura kumovao novom nazivu kafane i isplatio svoj kafanski dug sopstveniku. Kafana je srusena krajem '50-etih da ustupi mesto "Vidincu".
Ova fotka je naravno bila ali njen nostalgicki metabolizam zasluzuje da se povremeno pocastimo 8:)
Zanimljiva priča. Još kad bi postojala fotografija te table koju je Djura naslikao :)
Prica ide da je Djura Jaksic ( koji bio je i slikar), negde ~1870, naslikao sedam Nemaca kako jure zeca za firmu ove kafane nazvane "Kod 7 Svaba" [rogalj Hilandarske i Vidinske]. Ti Nemci bili su zidari Varoske bolnice (u pozadini) i hranili su se u toj kafani. Ona je prvobitno nosila naziv "Dva kocijasa" a pocela sa radom ~ 1855. Tako je Djura kumovao novom nazivu kafane i isplatio svoj kafanski dug sopstveniku. Kafana je srusena krajem '50-etih da ustupi mesto "Vidincu".
Ova fotka je naravno bila ali njen nostalgicki metabolizam zasluzuje da se povremeno pocastimo 8:)
Zanimljiva priča. Još kad bi postojala fotografija te table koju je Djura naslikao :)
Prica ide da je Djura Jaksic ( koji bio je i slikar), negde ~1870, naslikao sedam Nemaca kako jure zeca za firmu ove kafane nazvane "Kod 7 Svaba" [rogalj Hilandarske i Vidinske]. Ti Nemci bili su zidari Varoske bolnice (u pozadini) i hranili su se u toj kafani. Ona je prvobitno nosila naziv "Dva kocijasa" a pocela sa radom ~ 1855. Tako je Djura kumovao novom nazivu kafane i isplatio svoj kafanski dug sopstveniku. Kafana je srusena krajem '50-etih da ustupi mesto "Vidincu".
Ova fotka je naravno bila ali njen nostalgicki metabolizam zasluzuje da se povremeno pocastimo 8:)
Zanimljiva priča. Još kad bi postojala fotografija te table koju je Djura naslikao :)
Varos Kapijo, svaka vam cast! Impresivno! Bacili ste svetlo tamo gde nisam ocekivao da ce ga neko 'dobaciti'. "Gasthaus" - kao veoma mali cesto su me tuda provodili. Rodjen sam u Hilandarskoj 23 ali ne secam se da smo i ulazili u samu kafanu. Fala i pozdrav ...
Путниче, Касина, знамо ли ишта о кафани Ресавац осим што је само једном речју споменута код Голубовића? То јест, да ли је осим оне у Краља Петра, чије су две слике одавно окачене, постојала још нека под истим именом?
На питање ме подстакла следећа фотка кафане. Скоро сам сигуран да је то та иста из К. Петра, судећи по изгледу са бока.
Док Путник не отвори своје тефтере, да видимо шта каже Дивна Ђурић Замоло:
"РЕСАВАЦ - Улица 7. јула 84, раније Краља Петра улица. Постојала је до другог светског рата. (Васа Лазаревић, Београд, Београд 1909.; Драг. Ранковић, Стогодишњица механске аренде, БОН, 1940, бр. 7-8)
Касина и ја имамо ове податке за Ресавац:
Краља Петра 84, па 72.
Кафана се раније звала Одеса, а ново име добила је између 1903. и 1912. године. Обична кафана-пивница у старој трговачкој чаршији на Зереку. Једна од старијих кафана, пошто постоји од око 1860. године (Ранковић). Раније, у турско доба, ту је био затвор, са лагумима испод зграде у којима су држани сужњи, док се у дворишту налазила кућа у којој су становале турске паше (БОН).
Кафана Ресавац срушена је за време Другог светског рата из урбанстичких разлога, али је после рата васкрсла у комшилуку, на адреси Јованова 31, где се пре рата налазила кафана Мирослава.
Власници су Драгутин Петровић (1912) и Милан Петровић (1933), а дуготрајни кафеџија Михаило Ђорић (1912-1933).
Gledajući mape i čitajući komentare ove sjajne fotografije shvatio sam da je kafana bila na sredini, između Jovanove i Jevremove, a neposredno iznad bivše Kosačine, otprilike gde je Suvobor.
Nušić je dosta neprecizan u nabrajanju radnji i kafana u ovom delu Zereka, pa ne možemo sa sigurnošću znati šta je tu šezdesetih godina pretprošlog veka bilo. Kaže „…Do gazda-Marka bila je jedna turska kafana. Tu je bilo tada i jedno sokače.”…Možda je u pitanju upravo ova lokacija, ali ne možemo to tvrditi sa sigurnošću.
Inače čika Radojko Lazarević, čija je pre i za vreme rata bila u vlasništvu kafana „Donji grad” u Dušanovoj 8, je nekada, mnogo ranije, takođe držao „Resavac” pod zakup.
На питање ме подстакла следећа фотка кафане. Скоро сам сигуран да је то та иста из К. Петра, судећи по изгледу са бока.
Док Путник не отвори своје тефтере, да видимо шта каже Дивна Ђурић Замоло:
"РЕСАВАЦ - Улица 7. јула 84, раније Краља Петра улица. Постојала је до другог светског рата. (Васа Лазаревић, Београд, Београд 1909.; Драг. Ранковић, Стогодишњица механске аренде, БОН, 1940, бр. 7-8)
Касина и ја имамо ове податке за Ресавац:
Краља Петра 84, па 72.
Кафана се раније звала Одеса, а ново име добила је између 1903. и 1912. године. Обична кафана-пивница у старој трговачкој чаршији на Зереку. Једна од старијих кафана, пошто постоји од око 1860. године (Ранковић). Раније, у турско доба, ту је био затвор, са лагумима испод зграде у којима су држани сужњи, док се у дворишту налазила кућа у којој су становале турске паше (БОН).
Кафана Ресавац срушена је за време Другог светског рата из урбанстичких разлога, али је после рата васкрсла у комшилуку, на адреси Јованова 31, где се пре рата налазила кафана Мирослава.
Власници су Драгутин Петровић (1912) и Милан Петровић (1933), а дуготрајни кафеџија Михаило Ђорић (1912-1933).
На питање ме подстакла следећа фотка кафане. Скоро сам сигуран да је то та иста из К. Петра, судећи по изгледу са бока.
Док Путник не отвори своје тефтере, да видимо шта каже Дивна Ђурић Замоло:
"РЕСАВАЦ - Улица 7. јула 84, раније Краља Петра улица. Постојала је до другог светског рата. (Васа Лазаревић, Београд, Београд 1909.; Драг. Ранковић, Стогодишњица механске аренде, БОН, 1940, бр. 7-8)
Нажалост, ту књигу још увек немам, но, вероватно смо сагласни да слика представља, као што сам рекао, тај Ресавац у К. Петра. Углавном, све је ту: коњић грбоњић, фењерче, рекламе (филмске?), ћирилица, латиница...
На питање ме подстакла следећа фотка кафане. Скоро сам сигуран да је то та иста из К. Петра, судећи по изгледу са бока.
Док Путник не отвори своје тефтере, да видимо шта каже Дивна Ђурић Замоло:
"РЕСАВАЦ - Улица 7. јула 84, раније Краља Петра улица. Постојала је до другог светског рата. (Васа Лазаревић, Београд, Београд 1909.; Драг. Ранковић, Стогодишњица механске аренде, БОН, 1940, бр. 7-8)
Касина и ја имамо ове податке за Ресавац:
Краља Петра 84, па 72.
Кафана се раније звала Одеса, а ново име добила је између 1903. и 1912. године. Обична кафана-пивница у старој трговачкој чаршији на Зереку. Једна од старијих кафана, пошто постоји од око 1860. године (Ранковић). Раније, у турско доба, ту је био затвор, са лагумима испод зграде у којима су држани сужњи, док се у дворишту налазила кућа у којој су становале турске паше (БОН).
Кафана Ресавац срушена је за време Другог светског рата из урбанстичких разлога, али је после рата васкрсла у комшилуку, на адреси Јованова 31, где се пре рата налазила кафана Мирослава.
Власници су Драгутин Петровић (1912) и Милан Петровић (1933), а дуготрајни кафеџија Михаило Ђорић (1912-1933).
Like.
Узгред да захвалим свима који су изнели мишљење о књизи за коју се занимам.
Izgleda da idu iz Opštine Zvezdara ka Djermu ...
Pozdrav svima ...
Prica ide da je Djura Jaksic ( koji bio je i slikar), negde ~1870, naslikao sedam Nemaca kako jure zeca za firmu ove kafane nazvane "Kod 7 Svaba" [rogalj Hilandarske i Vidinske]. Ti Nemci bili su zidari Varoske bolnice (u pozadini) i hranili su se u toj kafani. Ona je prvobitno nosila naziv "Dva kocijasa" a pocela sa radom ~ 1855. Tako je Djura kumovao novom nazivu kafane i isplatio svoj kafanski dug sopstveniku. Kafana je srusena krajem '50-etih da ustupi mesto "Vidincu".
Ova fotka je naravno bila ali njen nostalgicki metabolizam zasluzuje da se povremeno pocastimo 8:)
Prica ide da je Djura Jaksic ( koji bio je i slikar), negde ~1870, naslikao sedam Nemaca kako jure zeca za firmu ove kafane nazvane "Kod 7 Svaba" [rogalj Hilandarske i Vidinske]. Ti Nemci bili su zidari Varoske bolnice (u pozadini) i hranili su se u toj kafani. Ona je prvobitno nosila naziv "Dva kocijasa" a pocela sa radom ~ 1855. Tako je Djura kumovao novom nazivu kafane i isplatio svoj kafanski dug sopstveniku. Kafana je srusena krajem '50-etih da ustupi mesto "Vidincu".
Ova fotka je naravno bila ali njen nostalgicki metabolizam zasluzuje da se povremeno pocastimo 8:)
Zanimljiva priča. Još kad bi postojala fotografija te table koju je Djura naslikao :)
Prica ide da je Djura Jaksic ( koji bio je i slikar), negde ~1870, naslikao sedam Nemaca kako jure zeca za firmu ove kafane nazvane "Kod 7 Svaba" [rogalj Hilandarske i Vidinske]. Ti Nemci bili su zidari Varoske bolnice (u pozadini) i hranili su se u toj kafani. Ona je prvobitno nosila naziv "Dva kocijasa" a pocela sa radom ~ 1855. Tako je Djura kumovao novom nazivu kafane i isplatio svoj kafanski dug sopstveniku. Kafana je srusena krajem '50-etih da ustupi mesto "Vidincu".
Ova fotka je naravno bila ali njen nostalgicki metabolizam zasluzuje da se povremeno pocastimo 8:)
Zanimljiva priča. Još kad bi postojala fotografija te table koju je Djura naslikao :)
Prica ide da je Djura Jaksic ( koji bio je i slikar), negde ~1870, naslikao sedam Nemaca kako jure zeca za firmu ove kafane nazvane "Kod 7 Svaba" [rogalj Hilandarske i Vidinske]. Ti Nemci bili su zidari Varoske bolnice (u pozadini) i hranili su se u toj kafani. Ona je prvobitno nosila naziv "Dva kocijasa" a pocela sa radom ~ 1855. Tako je Djura kumovao novom nazivu kafane i isplatio svoj kafanski dug sopstveniku. Kafana je srusena krajem '50-etih da ustupi mesto "Vidincu".
Ova fotka je naravno bila ali njen nostalgicki metabolizam zasluzuje da se povremeno pocastimo 8:)
Zanimljiva priča. Još kad bi postojala fotografija te table koju je Djura naslikao :)
На питање ме подстакла следећа фотка кафане. Скоро сам сигуран да је то та иста из К. Петра, судећи по изгледу са бока.
Док Путник не отвори своје тефтере, да видимо шта каже Дивна Ђурић Замоло:
"РЕСАВАЦ - Улица 7. јула 84, раније Краља Петра улица. Постојала је до другог светског рата. (Васа Лазаревић, Београд, Београд 1909.; Драг. Ранковић, Стогодишњица механске аренде, БОН, 1940, бр. 7-8)
Касина и ја имамо ове податке за Ресавац:
Краља Петра 84, па 72.
Кафана се раније звала Одеса, а ново име добила је између 1903. и 1912. године. Обична кафана-пивница у старој трговачкој чаршији на Зереку. Једна од старијих кафана, пошто постоји од око 1860. године (Ранковић). Раније, у турско доба, ту је био затвор, са лагумима испод зграде у којима су држани сужњи, док се у дворишту налазила кућа у којој су становале турске паше (БОН).
Кафана Ресавац срушена је за време Другог светског рата из урбанстичких разлога, али је после рата васкрсла у комшилуку, на адреси Јованова 31, где се пре рата налазила кафана Мирослава.
Власници су Драгутин Петровић (1912) и Милан Петровић (1933), а дуготрајни кафеџија Михаило Ђорић (1912-1933).
Gledajući mape i čitajući komentare ove sjajne fotografije shvatio sam da je kafana bila na sredini, između Jovanove i Jevremove, a neposredno iznad bivše Kosačine, otprilike gde je Suvobor.
Nušić je dosta neprecizan u nabrajanju radnji i kafana u ovom delu Zereka, pa ne možemo sa sigurnošću znati šta je tu šezdesetih godina pretprošlog veka bilo. Kaže „…Do gazda-Marka bila je jedna turska kafana. Tu je bilo tada i jedno sokače.”…Možda je u pitanju upravo ova lokacija, ali ne možemo to tvrditi sa sigurnošću.
Inače čika Radojko Lazarević, čija je pre i za vreme rata bila u vlasništvu kafana „Donji grad” u Dušanovoj 8, je nekada, mnogo ranije, takođe držao „Resavac” pod zakup.