Да, то је сахрана је генерала Михајла В. Ковачевића, чији се гроб налази на Новом гробљу, у Алеји великана:
Иначе, уважени колега Лепи Гајо, заиста не знам зашто нисте могли да покренете ДВД, с обзиром да сличних примедби нисам добијала... Покретао се у свим програмима за то предвиђеним, од "Виндоус медија плејера", до VLC... Сви примерци су прављени и резани на исти начин. Али, није искључено да је дошло до неке грешке на самом ДВД медију... Ако и даље прави исту грешку, није никакав проблем да вам га нарежем опет.
Да, то је сахрана је генерала Михајла В. Ковачевића, чији се гроб налази на Новом гробљу, у Алеји великана:
Иначе, уважени колега Лепи Гајо, заиста не знам зашто нисте могли да покренете ДВД, с обзиром да сличних примедби нисам добијала... Покретао се у свим програмима за то предвиђеним, од "Виндоус медија плејера", до VLC... Сви примерци су прављени и резани на исти начин. Али, није искључено да је дошло до неке грешке на самом ДВД медију... Ако и даље прави исту грешку, није никакав проблем да вам га нарежем опет.
Мислим да није грешка до ДВД-а и ево одмах образложење.
На послу на мом рачунару није хтео да се правилно отвори и текст се преклапао. Код свих колега у соби све је било у реду.
Кажем ајде ја имам WINDOWS XP а они WINDOWS 7.
Међутим код куће ми је исто XP и отвара се и приказује све без проблема.
Однесем на посао поново на мом рачунару јок, али ни код колеге који има WINDOWS 7 у другој соби.
Дакле ипак није до ДВД-а већ самог оперативног система и програма за приказивање...
Stariji članovi foruma se, verovatno, sećaju ovakvih kolica. Bilo je pitanje prestiža napraviti ili nabaviti ovakva kolica. Najbolja trasa za spuštanje za klince u mom kraju bila je kod Veterinarskog fakulteta, počev od Cirkusa (danas Hrama) pa do dole. (Inače snimak kolica je iz Bileće ali, nema veze, upravo takva smo i mi pravili).
Mi smo ovo zvali trokolica, glavni problem je bio pronaci lagere, ili kuk-lagere kako smo to tad izgovarali ako me secanje dobro sluzi. Zemun jeste na ivici Srema ali uvek je bilo ulica pogodnih za ove vratolomije. Mi smo se spustali Uzickom ulicom, nije veliki nagib ali nije bilo ni prometa pa se moglo mirno voziti, doduse Uzicka izlazi na Cara Dusana :) da budem iskren nisam siguran da bih ja danas pustio svoje klince da to rade....
...куглагери....(иако су куглагери били само овакви точкови....)
мислим, ми у Косовској; спуштали смо се кроз Палмотићеву и целом дужином плочника код Скупштине...
Ovo sa K.u.K. Lagerima mi se dopada.
Na Dorćolu smo ih zvali samo KOLICA, a kuk-lagere smo nazivali kuglageri. Tada smo imali oko 12-13 godina. (Magareće) Najčešća staza je bila na Kalemegdanu, od Cvijete Zuzorić pa glavnom stazom, pored zoo-vrta do tramvajskih šina u T. Košćuškog. Tada je bio dobar asfalt. Već troja kolica su izazivala nesnosnu buku, pa nas je onaj jedini čuvar na Kalemeganu, koga smo zbog boje uniforme zvali Zelembać, jurio biciklom. Kada bi došao do nas, mi bismo poustajali sa kolica i trčali preko trave. Uopšte ne znam u kom trenutku smo prestali da ih koristimo??? Kada izračunam to bi moglo biti negde 1968-69. Valjda su me posle okupirale druge stvari, srednja škola…? Ne znam dokle se ta naprava održala?
Ко што рекох било је давно, можда су и били куг уместо кук, људско сећање је једна од најдужих и најнепоузадијих појава....
БЕОГРАД Број становника
1900 69.100
1905 80.000
1914 100.000
1931 239.000
1940 320.000
Пред Други светски рат Београд се развијао „американским темпом“. Имао је представништва најпознатијих произвођача аутомобила и радио уређаја. Имао је 21 биоскоп и 2 државна позоришта. Објављивана су 3 дневна листа, 43 листа / часописа који су излазили 1, 2 или 3 пута недељно и 111 месечних часописа, штампаних у 22 штампарије.
Београд је са Земуном имао укупно 23 хотела, 33 ресторана, 433 гостионице, 427 кафана, 197 бифеа, 412 народних кухиња, 318 крчми и 239 здрављака. Укупно 2082, или око 150 грађана по једном угоститељском објекту.
1938/39 године у Београду је било уписано 9016 студената
БЕОГРАД Број становника
1900 69.100
1905 80.000
1914 100.000
1931 239.000
1940 320.000
Пред Други светски рат Београд се развијао „американским темпом“. Имао је представништва најпознатијих произвођача аутомобила и радио уређаја. Имао је 21 биоскоп и 2 државна позоришта. Објављивана су 3 дневна листа, 43 листа / часописа који су излазили 1, 2 или 3 пута недељно и 111 месечних часописа, штампаних у 22 штампарије.
Београд је са Земуном имао укупно 23 хотела, 33 ресторана, 433 гостионице, 427 кафана, 197 бифеа, 412 народних кухиња, 318 крчми и 239 здрављака. Укупно 2082, или око 150 грађана по једном угоститељском објекту.
1938/39 године у Београду је било уписано 9016 студената
Ово је сахрана генерала Михаила Ковачевића 9. октобра 1927. године, који је убијен пар дана раније у Штипу од стране ВМРО-ваца.
scc.digital.bkp.nb.rs/novine/politika/1927/mid/1927-10-09-004.jpg
Свака част, Алексе, како си ово пронашао! Надам се да су четници олакшали потрагу ; )
Да, то је сахрана је генерала Михајла В. Ковачевића, чији се гроб налази на Новом гробљу, у Алеји великана:
Иначе, уважени колега Лепи Гајо, заиста не знам зашто нисте могли да покренете ДВД, с обзиром да сличних примедби нисам добијала... Покретао се у свим програмима за то предвиђеним, од "Виндоус медија плејера", до VLC... Сви примерци су прављени и резани на исти начин. Али, није искључено да је дошло до неке грешке на самом ДВД медију... Ако и даље прави исту грешку, није никакав проблем да вам га нарежем опет.
Да, то је сахрана је генерала Михајла В. Ковачевића, чији се гроб налази на Новом гробљу, у Алеји великана:
Иначе, уважени колега Лепи Гајо, заиста не знам зашто нисте могли да покренете ДВД, с обзиром да сличних примедби нисам добијала... Покретао се у свим програмима за то предвиђеним, од "Виндоус медија плејера", до VLC... Сви примерци су прављени и резани на исти начин. Али, није искључено да је дошло до неке грешке на самом ДВД медију... Ако и даље прави исту грешку, није никакав проблем да вам га нарежем опет.
Мислим да није грешка до ДВД-а и ево одмах образложење.
На послу на мом рачунару није хтео да се правилно отвори и текст се преклапао. Код свих колега у соби све је било у реду.
Кажем ајде ја имам WINDOWS XP а они WINDOWS 7.
Међутим код куће ми је исто XP и отвара се и приказује све без проблема.
Однесем на посао поново на мом рачунару јок, али ни код колеге који има WINDOWS 7 у другој соби.
Дакле ипак није до ДВД-а већ самог оперативног система и програма за приказивање...
...куглагери....(иако су куглагери били само овакви точкови....)
мислим, ми у Косовској; спуштали смо се кроз Палмотићеву и целом дужином плочника код Скупштине...
Ovo sa K.u.K. Lagerima mi se dopada.
Na Dorćolu smo ih zvali samo KOLICA, a kuk-lagere smo nazivali kuglageri. Tada smo imali oko 12-13 godina. (Magareće) Najčešća staza je bila na Kalemegdanu, od Cvijete Zuzorić pa glavnom stazom, pored zoo-vrta do tramvajskih šina u T. Košćuškog. Tada je bio dobar asfalt. Već troja kolica su izazivala nesnosnu buku, pa nas je onaj jedini čuvar na Kalemeganu, koga smo zbog boje uniforme zvali Zelembać, jurio biciklom. Kada bi došao do nas, mi bismo poustajali sa kolica i trčali preko trave. Uopšte ne znam u kom trenutku smo prestali da ih koristimo??? Kada izračunam to bi moglo biti negde 1968-69. Valjda su me posle okupirale druge stvari, srednja škola…? Ne znam dokle se ta naprava održala?
Ко што рекох било је давно, можда су и били куг уместо кук, људско сећање је једна од најдужих и најнепоузадијих појава....
БЕОГРАД
Број становника
1900 69.100
1905 80.000
1914 100.000
1931 239.000
1940 320.000
Пред Други светски рат Београд се развијао „американским темпом“. Имао је представништва најпознатијих произвођача аутомобила и радио уређаја. Имао је 21 биоскоп и 2 државна позоришта. Објављивана су 3 дневна листа, 43 листа / часописа који су излазили 1, 2 или 3 пута недељно и 111 месечних часописа, штампаних у 22 штампарије.
Београд је са Земуном имао укупно 23 хотела, 33 ресторана, 433 гостионице, 427 кафана, 197 бифеа, 412 народних кухиња, 318 крчми и 239 здрављака. Укупно 2082, или око 150 грађана по једном угоститељском објекту.
1938/39 године у Београду је било уписано 9016 студената
БЕОГРАД
Број становника
1900 69.100
1905 80.000
1914 100.000
1931 239.000
1940 320.000
Пред Други светски рат Београд се развијао „американским темпом“. Имао је представништва најпознатијих произвођача аутомобила и радио уређаја. Имао је 21 биоскоп и 2 државна позоришта. Објављивана су 3 дневна листа, 43 листа / часописа који су излазили 1, 2 или 3 пута недељно и 111 месечних часописа, штампаних у 22 штампарије.
Београд је са Земуном имао укупно 23 хотела, 33 ресторана, 433 гостионице, 427 кафана, 197 бифеа, 412 народних кухиња, 318 крчми и 239 здрављака. Укупно 2082, или око 150 грађана по једном угоститељском објекту.
1938/39 године у Београду је било уписано 9016 студената
Да дам допринос статистици цењеног V.A.
Pozdrav svima ...
Нажалост, немам фотошок, па ако слика није била, молим неког да је усправи.