Kafana „Donji grad” u Dušanovoj ulici br. 8 zauzimala je oba krila zgrade, levo i desno od ulaza. Po oslobođenju je oduzeta vlasniku Radojku Lazareviću, kojem je oduzeta i kuća na Lekinom brdu. U jedan deo kafane (ovaj deo gde se vide gosti) useljena je menza tekstilne radionice NH „Anđa Ranković” koja se nalazila na mestu „Staklopana” u dvorištu između zgrada u Dušanovoj 10 (remenara Flajšmana) i one nasuprot u Strah. Bana. Kada se radionica preselila u zgradu Vojne odeće („Beko”) u taj prostor, u Dušanovoj 8, smeštena je „Snežana”, slična kao i ona na uglu Knez Mhailove i Kr. Petra, sa kiflama s kajmakom i salamom. (Mislim da sam o tome pisao).

Na mestu zgrade u Dušanovoj 6 (to je ona porodična Ilije Jovičića) koja je srušena u šestoaprolskom bombardovanju, zvrjao je prazan plac sve do 1960. kada je sagrađena nova „nakaza” za radnike UDBA. U toj zgradi otvorena je kafana sa „otetim” imenom „Donji grad”, koja se nalazila odmah do one prvobitne kafane, ali sem imena nikakvih dodirnih tačaka nije imala s pređašnjom. I ona je dobro poslovala, imala je bašticu na trotoaru, svoje redovne goste i one usputne, po principu „Daj da drmnem jednu dok ne dođe tramvaj”. Ali imala je i dobru hranu po pristupačnim cenama, pa su stanari okolnih zgrada često kupovali ćevapčiće ili nešto kuvano i nosili kući. Krajem devedesetih, kao da je čekala da dobri stari konobari odu u penziju, i ona je prestala da radi.

Na uglu ulica Knićaninove i Visokog Stevana, nedavno je otvoren novi fensi restoran sa istim imenom „Donji grad”. Naravno, ne onog starokafanskog tipa.