Немам појма, Лепомире Гајићу. Не пише конкретно ни у извору. Мада, и то је проблематично, пошто енглески никад нисам учио. Изгледа да се ради о илустрацији из неке књиге о Балкану у Првом светском рату. Пошто видим униформе и аустроугарске и српске војске, претпостављам да се ради о неком месту, где су АустроУгари држали заробљене српске војнике. Ако се сетимо да су заробљени Турци и Бугари у балканским ратовима боравили на подручју Београдске тврђаве, претпостављам да се и у овом случају ради о тој локацији. Одмах да се ограничим: то су само моје претпоставке, спекулације, немам доказа.
Могуће је и да се не ради уопште о Београду, али у извору су слике биле поређане тако да су испред и иза ове слике биле слике Београда. Ето тако...
Ово ми личи:
Title : Officiers autrichiens prisonniers à Belgrade : 600 de ces prisonniers sont internés dans un grand bâtiment : un soldat serbe monte la garde Publisher : diff. par l'Agence Meurisse (Paris) Date of publication : 1915
Izvinjavam se ako je bilo: http://srbin.info/2014/02/23/srpski-junak-od-12-godina/
Цитат:
Српски јунак од 12 година
В. КАДИЋ | 22. фебруар 2014. 23:21
Најмлађи војник у Првом светском рату. Драгољуб Јеличић рањаван шест пута
ДЕЧАК Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату! Обојица су заслужили да носе ореол јунака, јер су били део српске младости која је тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вечно памћење српског народа.
Драгољуб је, иначе, последње године живота и рада провео у Никшићу. А, о њему, који је чак шест пута рањаван, који је пленио храброшћу, писао је чувени швајцарски лекар и овековечени пријатељ Срба, Арчибалд Рајс, у књизи "Шта сам видео и доживео у великим данима". Овог дечака представља као јунака који "пуца из пушке и баца бомбе".
- Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтео да се даде успавати за операцију. Идржао је без иједне речи - написао је Рајс.
Цео век после крвавих догађаја током Великог рата, Ђорђе Њуњић (27) данас покушава да докаже да је његов деда по мајци, Драгољуб Јеличић, најмлађи српски војник Првог светског рата!
- Поседујемо фотографије и књиге у којима се мој деда помиње као најмлађи борац - каже Ђорђе, који са братом Предрагом покушава да дође до истине. - Не знамо да ли је био млађи од Момчила Гаврића, али бисмо волели да сазнамо истину.
Њуњићи у архиви чувају оригиналне дедине фотографије, а посебно издвајају ону коју је овековечио један француски фоторепортер у борбама за одбрану Београда, где се види како Драгољуб пуца из пушке.
- Управо је та слика дуго била у поставци Војног музеја - каже с поносом Ђорђе.
Породица Јеличић је, попут других српских фамилија, имала избегличку судбину. Са Кордуна су дошли у Шабац, где су покушали да организују живот. Нажалост, Драгољуб је рано остао без оца, а потом му се и мајка преудала, а он побегао у Београд, где је живео као бескућник. Рат га затиче у одбрани Београда, одакле бежи у Руднички одред. На Мачковом камену рањен је док је замењивао погинулог митраљесца, а прича се да је само који корак даље од њега погинуо Димитрије Туцовић. Са непуних 14 година био је најмлађи поднаредних, учесник Солунског фронта... Преживео је Први и Други светски рат, нацистичке казамате, а крај рата дочекао је у партизанској униформи.
СЈАЈАН ГЛУМАЦ И КОМИЧАР
ДРАГОЉУБ је био глумац, одличан комичар, члан Удружења драмских уметника Београда. После Другог светског рата вратио се тој љубави и после Београда, Јагодине, Скопља, Тузле, Ријеке, обрео се у Народном позоришту у Никшићу. Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.
Ову серију сам понављао већ неколико пута. Али, очигледно, има људи који не знају детаље око слике, нити им је познато да има више фотографија овог дечака, било како да се зове (мада су га звали и Момчило Гаврић, у недостатку материјала). Обратите пажњу на датум снимања: 28 август 1914. године. Ретко имамо тако тачне податке.
Title : 28-8-1914, un jeune Serbe agé de 12 ans qui a creusé sa propre tranchée dans un jardin public dominant le Danube et les positions autrichiennes pendant le bombardement de Belgrade [monté sur un muret et portant un fusil à l'épaule] Author : Agence Rol. Agence photographique. Date of publication : 1914
Немам појма, Лепомире Гајићу. Не пише конкретно ни у извору. Мада, и то је проблематично, пошто енглески никад нисам учио. Изгледа да се ради о илустрацији из неке књиге о Балкану у Првом светском рату. Пошто видим униформе и аустроугарске и српске војске, претпостављам да се ради о неком месту, где су АустроУгари држали заробљене српске војнике. Ако се сетимо да су заробљени Турци и Бугари у балканским ратовима боравили на подручју Београдске тврђаве, претпостављам да се и у овом случају ради о тој локацији. Одмах да се ограничим: то су само моје претпоставке, спекулације, немам доказа.
Могуће је и да се не ради уопште о Београду, али у извору су слике биле поређане тако да су испред и иза ове слике биле слике Београда. Ето тако...
Ово ми личи:
Title : Officiers autrichiens prisonniers à Belgrade : 600 de ces prisonniers sont internés dans un grand bâtiment : un soldat serbe monte la garde Publisher : diff. par l'Agence Meurisse (Paris) Date of publication : 1915
Врло личи, али смо видели да су све касарне у Доњем граду биле уништене током борби 1914. и 1915. Онда би могло бити да је ова слика из периода пре тога, а не као остале из доба окупације или одмах након рата.
Хвала Београдској тврђави за ову слику! Ако сам добро схватио, ово је унутар капеле на аустро-угарском војном гробљу? Занимљиво колико су Аустро-Угари брзо изградили култ првог погинулог војника у рату. Скоро је немогуће да је он једини погинуо те ноћи, али је из неког разлога баш он изабран. Осим што је као Мађар био погодан за пропаганду по целој ћесаревини, било би занимљиво сазнати зашто баш Иштван Балог. Иначе, дотични има и велики споменик у свом родном селу!
Ову одличну слику смо прелетели. Не могу сада да пронађем слику коју је недавно неко поставио, али ми се чини да је ово она "најмања црква у Београду" која се налазила у дворишту тзв. Очне болнице. Или беше у Палмотићевој, с друге стране улице? Може ли неко да понови ту слику? или да одгонетне шта је на овој?
Хвала Г-дине Путниче. Како ствари стоје, остаје ми архив као место на којем ћу покушати да потражим такву фотографију. Нису ми проблем папири - њих имам и решења и о национализацији и о експроприацији, слика ми је потребна. Иначе сам испред породице водио поступак за реституцију и успешно извршио повраћај обе кафане, јер на сву срећу нису биле продате и пренете у приватно власништво, па да су нам вратили и Велику Македонију и Стару Србију Хвала још једном.
Господине Смиљевићу, мислим да говорим у име већине с форума: испунили би нам свима срца када би макар једну од те две кафане поново отворили. Обе су биле одличне и омиљене, верујем да би и сада лепо радиле. Штета само за онај стари ентеријер, "Палилулска касина" је баш имала старинску кафанску атмосферу...
Велики поздрав свима !
Где ли би, Милораде, био овај крај?
Немам појма, Лепомире Гајићу. Не пише конкретно ни у извору. Мада, и то је проблематично, пошто енглески никад нисам учио. Изгледа да се ради о илустрацији из неке књиге о Балкану у Првом светском рату. Пошто видим униформе и аустроугарске и српске војске, претпостављам да се ради о неком месту, где су АустроУгари држали заробљене српске војнике. Ако се сетимо да су заробљени Турци и Бугари у балканским ратовима боравили на подручју Београдске тврђаве, претпостављам да се и у овом случају ради о тој локацији. Одмах да се ограничим: то су само моје претпоставке, спекулације, немам доказа.
Могуће је и да се не ради уопште о Београду, али у извору су слике биле поређане тако да су испред и иза ове слике биле слике Београда. Ето тако...
Ово ми личи:
Title : Officiers autrichiens prisonniers à Belgrade : 600 de ces prisonniers sont internés dans un grand bâtiment : un soldat serbe monte la garde
Publisher : diff. par l'Agence Meurisse (Paris)
Date of publication : 1915
Српски јунак од 12 година
Најмлађи војник у Првом светском рату. Драгољуб Јеличић рањаван шест пута
ДЕЧАК Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату! Обојица су заслужили да носе ореол јунака, јер су били део српске младости која је тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вечно памћење српског народа.
Драгољуб је, иначе, последње године живота и рада провео у Никшићу. А, о њему, који је чак шест пута рањаван, који је пленио храброшћу, писао је чувени швајцарски лекар и овековечени пријатељ Срба, Арчибалд Рајс, у књизи "Шта сам видео и доживео у великим данима". Овог дечака представља као јунака који "пуца из пушке и баца бомбе".
- Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтео да се даде успавати за операцију. Идржао је без иједне речи - написао је Рајс.
Цео век после крвавих догађаја током Великог рата, Ђорђе Њуњић (27) данас покушава да докаже да је његов деда по мајци, Драгољуб Јеличић, најмлађи српски војник Првог светског рата!
- Поседујемо фотографије и књиге у којима се мој деда помиње као најмлађи борац - каже Ђорђе, који са братом Предрагом покушава да дође до истине. - Не знамо да ли је био млађи од Момчила Гаврића, али бисмо волели да сазнамо истину.
Њуњићи у архиви чувају оригиналне дедине фотографије, а посебно издвајају ону коју је овековечио један француски фоторепортер у борбама за одбрану Београда, где се види како Драгољуб пуца из пушке.
- Управо је та слика дуго била у поставци Војног музеја - каже с поносом Ђорђе.
Породица Јеличић је, попут других српских фамилија, имала избегличку судбину. Са Кордуна су дошли у Шабац, где су покушали да организују живот. Нажалост, Драгољуб је рано остао без оца, а потом му се и мајка преудала, а он побегао у Београд, где је живео као бескућник. Рат га затиче у одбрани Београда, одакле бежи у Руднички одред. На Мачковом камену рањен је док је замењивао погинулог митраљесца, а прича се да је само који корак даље од њега погинуо Димитрије Туцовић. Са непуних 14 година био је најмлађи поднаредних, учесник Солунског фронта... Преживео је Први и Други светски рат, нацистичке казамате, а крај рата дочекао је у партизанској униформи.
ДРАГОЉУБ је био глумац, одличан комичар, члан Удружења драмских уметника Београда. После Другог светског рата вратио се тој љубави и после Београда, Јагодине, Скопља, Тузле, Ријеке, обрео се у Народном позоришту у Никшићу. Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.СЈАЈАН ГЛУМАЦ И КОМИЧАР
Ову серију сам понављао већ неколико пута. Али, очигледно, има људи који не знају детаље око слике, нити им је познато да има више фотографија овог дечака, било како да се зове (мада су га звали и Момчило Гаврић, у недостатку материјала). Обратите пажњу на датум снимања: 28 август 1914. године. Ретко имамо тако тачне податке.
Title : 28-8-1914, un jeune Serbe agé de 12 ans qui a creusé sa propre tranchée dans un jardin public dominant le Danube et les positions autrichiennes pendant le bombardement de Belgrade [monté sur un muret et portant un fusil à l'épaule]
Author : Agence Rol. Agence photographique.
Date of publication : 1914
Зна ли се нешто више о овој слици? Ако су ово краљевске кочије ко су ови људи около? Не личе ми да су у српским/југословенским униформама.
Не препознајем. Да ли је Цветни трг или Велика пијаца...
Нашао сам неколико сличних слика. Чини ми се да је ово пијаца, али са задње стране самопослуге, из улице Светозара Марковића.
Где ли би, Милораде, био овај крај?
Немам појма, Лепомире Гајићу. Не пише конкретно ни у извору. Мада, и то је проблематично, пошто енглески никад нисам учио. Изгледа да се ради о илустрацији из неке књиге о Балкану у Првом светском рату. Пошто видим униформе и аустроугарске и српске војске, претпостављам да се ради о неком месту, где су АустроУгари држали заробљене српске војнике. Ако се сетимо да су заробљени Турци и Бугари у балканским ратовима боравили на подручју Београдске тврђаве, претпостављам да се и у овом случају ради о тој локацији. Одмах да се ограничим: то су само моје претпоставке, спекулације, немам доказа.
Могуће је и да се не ради уопште о Београду, али у извору су слике биле поређане тако да су испред и иза ове слике биле слике Београда. Ето тако...
Ово ми личи:
Title : Officiers autrichiens prisonniers à Belgrade : 600 de ces prisonniers sont internés dans un grand bâtiment : un soldat serbe monte la garde
Publisher : diff. par l'Agence Meurisse (Paris)
Date of publication : 1915
Врло личи, али смо видели да су све касарне у Доњем граду биле уништене током борби 1914. и 1915. Онда би могло бити да је ова слика из периода пре тога, а не као остале из доба окупације или одмах након рата.
Хвала Београдској тврђави за ову слику! Ако сам добро схватио, ово је унутар капеле на аустро-угарском војном гробљу? Занимљиво колико су Аустро-Угари брзо изградили култ првог погинулог војника у рату. Скоро је немогуће да је он једини погинуо те ноћи, али је из неког разлога баш он изабран. Осим што је као Мађар био погодан за пропаганду по целој ћесаревини, било би занимљиво сазнати зашто баш Иштван Балог. Иначе, дотични има и велики споменик у свом родном селу!
Ову одличну слику смо прелетели. Не могу сада да пронађем слику коју је недавно неко поставио, али ми се чини да је ово она "најмања црква у Београду" која се налазила у дворишту тзв. Очне болнице. Или беше у Палмотићевој, с друге стране улице? Може ли неко да понови ту слику? или да одгонетне шта је на овој?
Господине Смиљевићу, мислим да говорим у име већине с форума: испунили би нам свима срца када би макар једну од те две кафане поново отворили. Обе су биле одличне и омиљене, верујем да би и сада лепо радиле. Штета само за онај стари ентеријер, "Палилулска касина" је баш имала старинску кафанску атмосферу...
https://www.youtube.com/watch?v=5YkAoHew_B4&feature=youtu.be