Сада се узима да се први стални биоскоп у Београду налазио у хотелу Париз и да је прорадио крајем 1908, а неки кажу 12. децембра. Тако стоји на бројним сајтовима на интернету, међу којима је најопширнији овај:
Проблем са овим и сличним наводима је што нису документовани, то јест што се не помињу извори за поменуте тврдње. Такође, мој покушај да у ондашњим новинама Политици и Правди нађем траг о том децембарском остварању или о пројекцијама у Паризу током следећих недеља није дао никакав резултат. Наравно, могуће је да у неким старим књигама или новинама које нисам видео постоји тражени доказ, али би га, претпостављам, неко навео у поменутим и сличним текстовима. Стога до даљегостајем неуверен да је у хотелу Париз било пројекција крајем 1908. године.
Али, у ондашњим новинама постоје подаци о другим биоскопима у Београду и пројекцијама пре децембра 1908, што значи да померамо почетак рада београдских биоскопа најмање за неколико месеци. За сада најстарије пројекције, колико сам установио у Правди и Политици, давао је Гранд биограф у хотелу Таково на Теразијама, првом комшији Париза. Реч биограф у неким европским језицима означава биоскоп, па је, ето, и код нас у почетку коришћена као позајмица из чешког језика. Али, нема сумње о чему се ради. Ево првог помена у Правди од 27.7. 1908:
„Гранд биограф, хотел Таково. Највећи и најсавршенији у Београду. Понедељником и четвртком нов програм. Представе свако вече.“
Из текста произилази дa 27. јула није одржана прва пројекција, односно да се не ради о отварању биоскопа, већ о редовном приказивању. То значи да је биоскоп започео са радом раније. Исти оглас налазимо и 25.8.1908.
Додатне информације налазимо у Правди од 16.9.1908:
„Гранд биограф, хотел Таково. Отпочео је рад. Слике су најновије, апарат најсавршенији. Свира дамен блех оркестар.“
Ово „Отпочео је рад“ очигледно значи да је у раду постојала пауза, можда због гостовања у неком другом граду. Сада се помиње и модеран пројекциони апарат, а атрактивност програма би требао да повећа пратећи женски оркестар, па још блех музике.
У новембру, после вишемесечног рада у Такову, биоскоп мења локацију и одлази у хотел Булевар, у салу каснијег биоскопа Балкан. Успут је узео име Бен-Акиба, по псеудониму славног Бранислава Нушића. О томе дају оглас, не пропуштајући прилику да се мало похвале (Правда, 20.11.1908):
„Биограф позориште Бен-Акиба. Ово до данас најбоље кинематографско позориште, које је стекло велике симпатије београдске публике и које је до пре неки дан давало представе код „Такова“, продужиће рад у елегантној сали хотел „Булевара“. Прва представа у петак, 21. ов. месеца. Свираће дамен капела“.
Овај биоскоп се доста рекламирао по новинама, па је током децембра 1908. године у Политици више пута дат следећи оглас:
„Бен Акиба, биоскоп позориште на Булевару, најбоље и најсавршеније у Београду, даје поред страних и домаће слике“.
На крају године објављена следећа новинска нотица (Правда, 29.12.1908):
„Биоскоп Бен-Акиба, хотел Булевар. Вечерашњи програм заслужује нарочиту пажњу публике, јер су слике нове и врло интересантне. Дамен капела од 16 чланова свира одабране комаде. Посета увек одлична“.
У више огласа, видимо, тврди се да је ово биоскопско позориште „најбоље и најсавршеније у Београду“, односно „до данас најбоље кинематографско позориште“, што би требало да значи да у Београду постоје или су постојали и други биоскопи. Иако могуће, мала је вероватноћа да се мисли на путујуће биоскопе с краја XIX и почетка XX века, већ вероватно на скорије или савремене, нама непознате. Овакви огласи очигледно имају за циљ да поткопају конкуренцију, а то има смисла само уколико конкуренција постоји. Да је биоскопски посао био тада бар донекле развијен сведочи оглас крагујевачког столара Хајнриха Крена да продаје „целокупан прибор за биоскоп“, са електричном и ацетиленском расветом, 30 филмова и три разна пројектора (Политика, 30.11.1908).
Какве се то „домаће слике“ помињу у огласима бар делимично је познато. Само позориште Бен-Акиба снимило је неколико документарних филмова, као што су Нушићева представа Хаџи Лоја, затим Смена дворске страже, Корзо у Београду, Велика пијаца и Вежба војске, а по једном извештају из новина с краја 1908. (према напред наведеном тексту Стевана Јовичића). Нема сумње да су филмови на домаће теме били популарни, па их је зато требало правити како би се привукла публика.
Понешто сазнајемо и из пера правог Бен-Акибе, који тих дана пише у полушаљивом тону: „Сад опет има и неко биограф позориште „Бен-Акиба“. Постоји већ читав месец дана и врло лепо ради, али – што ме изненађује – још ми нико није понудио приход тога позоришта. Међутим, толика би ми се „компензација“ могла учинити. Синоћ сам баш ишао на представу и гледао српске војнике како веџбају у гађању. Љутио сам се био што им пушке вазда дрхте, па ми после објаснише да је то тако на кинематографу“ (Политика, 13.12.1908). После толике блискости биоскопа Бен-Акиба и правог Бен-Акибе – узето име, снимање позоришне представе, шаљива замерка да му не плаћају тантијеме у овој слабо прикривеној реклами – може се помислити да је Нушић стајао иза ове биоскопске дружине.
Приметимо да и у Такову и у Булевару неме филмске пројекције прате читави оркестри („капеле“), чак до шеснаест чланова, што је знатно виши стандард у односу на уобичајеног усамљеног пијанисту.
Потрага за ранијим пројекцијама и старијим биоскопима се наставља.
Не препознајем. Да ли је Цветни трг или Велика пијаца...
Нашао сам неколико сличних слика. Чини ми се да је ово пијаца, али са задње стране самопослуге, из улице Светозара Марковића.
А мени се чини да је зграда у позадини она ливница на крају Цароградске (ЂУре Стругара), она има овакве прозоре, а преко пута је "Старе Херцеговине"....
Зна ли се нешто више о овој слици? Ако су ово краљевске кочије ко су ови људи около? Не личе ми да су у српским/југословенским униформама.
Ne, samo to pise na Kupindu.
Pozdrav svima ...
Зна ли се нешто више о овој слици? Ако су ово краљевске кочије ко су ови људи около? Не личе ми да су у српским/југословенским униформама.
Ne, samo to pise na Kupindu.
Nisam sasvim siguran, ali mislim da je ono što se vidi u daljini Vaznesenska crkva:
Pozdrav svima ...
Први биоскоп у Београду
Сада се узима да се први стални биоскоп у Београду налазио у хотелу Париз и да је прорадио крајем 1908, а неки кажу 12. децембра. Тако стоји на бројним сајтовима на интернету, међу којима је најопширнији овај:
https://sr-rs.facebook.com/notes/crno-beli-beograd-black-and-white-belgrade/stalni-bioskopi-u-beogradu-do-1918/376317085757930
Исто тврде и озбиљни истраживачи:
Стеван Јовичић: http://www.suedslavistik-online.de/02/jovicic.pdf
Александар Ердељановић: http://www.novifilmograf.com/producent-svetozar-botoric-i-njegovi-filmovi/
Али, професор Дејан Косановић помера отварање за 1909: http://www.rastko.rs/isk/isk_27.html
Проблем са овим и сличним наводима је што нису документовани, то јест што се не помињу извори за поменуте тврдње. Такође, мој покушај да у ондашњим новинама Политици и Правди нађем траг о том децембарском остварању или о пројекцијама у Паризу током следећих недеља није дао никакав резултат. Наравно, могуће је да у неким старим књигама или новинама које нисам видео постоји тражени доказ, али би га, претпостављам, неко навео у поменутим и сличним текстовима. Стога до даљег остајем неуверен да је у хотелу Париз било пројекција крајем 1908. године.
Али, у ондашњим новинама постоје подаци о другим биоскопима у Београду и пројекцијама пре децембра 1908, што значи да померамо почетак рада београдских биоскопа најмање за неколико месеци. За сада најстарије пројекције, колико сам установио у Правди и Политици, давао је Гранд биограф у хотелу Таково на Теразијама, првом комшији Париза. Реч биограф у неким европским језицима означава биоскоп, па је, ето, и код нас у почетку коришћена као позајмица из чешког језика. Али, нема сумње о чему се ради. Ево првог помена у Правди од 27.7. 1908:
„Гранд биограф, хотел Таково. Највећи и најсавршенији у Београду. Понедељником и четвртком нов програм. Представе свако вече.“
Из текста произилази дa 27. јула није одржана прва пројекција, односно да се не ради о отварању биоскопа, већ о редовном приказивању. То значи да је биоскоп започео са радом раније. Исти оглас налазимо и 25.8.1908.
Додатне информације налазимо у Правди од 16.9.1908:
„Гранд биограф, хотел Таково. Отпочео је рад. Слике су најновије, апарат најсавршенији. Свира дамен блех оркестар.“
Ово „Отпочео је рад“ очигледно значи да је у раду постојала пауза, можда због гостовања у неком другом граду. Сада се помиње и модеран пројекциони апарат, а атрактивност програма би требао да повећа пратећи женски оркестар, па још блех музике.
У новембру, после вишемесечног рада у Такову, биоскоп мења локацију и одлази у хотел Булевар, у салу каснијег биоскопа Балкан. Успут је узео име Бен-Акиба, по псеудониму славног Бранислава Нушића. О томе дају оглас, не пропуштајући прилику да се мало похвале (Правда, 20.11.1908):
„Биограф позориште Бен-Акиба. Ово до данас најбоље кинематографско позориште, које је стекло велике симпатије београдске публике и које је до пре неки дан давало представе код „Такова“, продужиће рад у елегантној сали хотел „Булевара“. Прва представа у петак, 21. ов. месеца. Свираће дамен капела“.
Овај биоскоп се доста рекламирао по новинама, па је током децембра 1908. године у Политици више пута дат следећи оглас:
„Бен Акиба, биоскоп позориште на Булевару, најбоље и најсавршеније у Београду, даје поред страних и домаће слике“.
На крају године објављена следећа новинска нотица (Правда, 29.12.1908):
„Биоскоп Бен-Акиба, хотел Булевар. Вечерашњи програм заслужује нарочиту пажњу публике, јер су слике нове и врло интересантне. Дамен капела од 16 чланова свира одабране комаде. Посета увек одлична“.
У више огласа, видимо, тврди се да је ово биоскопско позориште „најбоље и најсавршеније у Београду“, односно „до данас најбоље кинематографско позориште“, што би требало да значи да у Београду постоје или су постојали и други биоскопи. Иако могуће, мала је вероватноћа да се мисли на путујуће биоскопе с краја XIX и почетка XX века, већ вероватно на скорије или савремене, нама непознате. Овакви огласи очигледно имају за циљ да поткопају конкуренцију, а то има смисла само уколико конкуренција постоји. Да је биоскопски посао био тада бар донекле развијен сведочи оглас крагујевачког столара Хајнриха Крена да продаје „целокупан прибор за биоскоп“, са електричном и ацетиленском расветом, 30 филмова и три разна пројектора (Политика, 30.11.1908).
Какве се то „домаће слике“ помињу у огласима бар делимично је познато. Само позориште Бен-Акиба снимило је неколико документарних филмова, као што су Нушићева представа Хаџи Лоја, затим Смена дворске страже, Корзо у Београду, Велика пијаца и Вежба војске, а по једном извештају из новина с краја 1908. (према напред наведеном тексту Стевана Јовичића). Нема сумње да су филмови на домаће теме били популарни, па их је зато требало правити како би се привукла публика.
Понешто сазнајемо и из пера правог Бен-Акибе, који тих дана пише у полушаљивом тону: „Сад опет има и неко биограф позориште „Бен-Акиба“. Постоји већ читав месец дана и врло лепо ради, али – што ме изненађује – још ми нико није понудио приход тога позоришта. Међутим, толика би ми се „компензација“ могла учинити. Синоћ сам баш ишао на представу и гледао српске војнике како веџбају у гађању. Љутио сам се био што им пушке вазда дрхте, па ми после објаснише да је то тако на кинематографу“ (Политика, 13.12.1908). После толике блискости биоскопа Бен-Акиба и правог Бен-Акибе – узето име, снимање позоришне представе, шаљива замерка да му не плаћају тантијеме у овој слабо прикривеној реклами – може се помислити да је Нушић стајао иза ове биоскопске дружине.
Приметимо да и у Такову и у Булевару неме филмске пројекције прате читави оркестри („капеле“), чак до шеснаест чланова, што је знатно виши стандард у односу на уобичајеног усамљеног пијанисту.
Потрага за ранијим пројекцијама и старијим биоскопима се наставља.
Бошко Мијатовић
Не препознајем. Да ли је Цветни трг или Велика пијаца...
Нашао сам неколико сличних слика. Чини ми се да је ово пијаца, али са задње стране самопослуге, из улице Светозара Марковића.
А мени се чини да је зграда у позадини она ливница на крају Цароградске (ЂУре Стругара), она има овакве прозоре, а преко пута је "Старе Херцеговине"....