Негде прочитах да се и Мањеж саплео о финансијско-власничке проблеме.
Gornja slika nije originalna
Било ми је свакако неприхватљиво, између осталог и због латиничног натписа, него више ми је било жао због још једне тужне приче на коју сам ето случајно налетео после више од годину дана.
Kada je reč o stambenoj zgradi gde je u prizemlju kafana Manjež, ona je pretvorena u nekakav "garni" hotel.
Fala na ovim fotkama VJ. Deo nasih starih i obolelih oficira vracen je iz raznih oflaga u Jugoslaviju 1942/3. Medju njima bio je i matematicar Mihajlo Petrovic - Alas. Nisam u stanju da nadjem fotku Mike - Alasa ucinjenu bas u logoru (pominjao sam ranije da tu fotku imam ali je izgleda izgubljena). Manje se zna da je za veci broj tih oficira morala da se obezbedi "zamena". Tako je pok. akademik Stanoje Stefanovic, poznati internista, otisao u zarobljenistvo 1942. da bi zamenio bolesnog kolegu. Vratio se tek 1945. preko Splita gde je "odlezao" u zatvoru 3 meseca dok se nije utvrdilo da nije bas narodni neprijatelj. Slike sa ulaza u "Glavnu vojnu bolnicu" su zaista dirljive. One jasno pokazuju da se radi o starijim i iscrpljenim ili/i tesko obolelim zarobljenicima. Mnogi su pomrli neposredno po povratku u zemlju.
Хвала Вама на овим заиста важним информацијама.
Драматичност тих догађаја најбоље осликасте описима судбина двојице великих људи, Михајла Петровића и Станоја Стефановића.
Dopada mi se kada se neke diskusije ovde svedu na razumno i argumentovano suprotstavljanje stavova i ne poprime ostrašćenost izraženu feljtonskom prepiskom prepunom uvredljivih podbadalica.
Опростићете ми на малој лености,
али и без увида у архиву могу Вам одмах рећи да је потпис некако општи - Из старог Београда, или тако што..
Životna priča o arhitekti Dragoslavu Radisavljeviću (autor onih predivnih palata u Smiljanićevoj 33 i na uglu Svetog Save kao i kuće Krste Anđusa), posle rata prognaniku iz Jugoslavije:
Негде прочитах да се и Мањеж саплео о финансијско-власничке проблеме.
Gornja slika nije originalna
Било ми је свакако неприхватљиво, између осталог и због латиничног натписа, него више ми је било жао због још једне тужне приче на коју сам ето случајно налетео после више од годину дана.
Kada je reč o stambenoj zgradi gde je u prizemlju kafana Manjež, ona je pretvorena u nekakav "garni" hotel.
Sve nešto verujem da je vlasniku vraćeno oteto...
Повратак дела заробљеника 1942.
Хвала Вама на овим заиста важним информацијама.
Драматичност тих догађаја најбоље осликасте описима судбина двојице великих људи, Михајла Петровића и Станоја Стефановића.
Kasina "tamo" www.skyscrapercity.com/showpost.php
B.Gajic "ovde" politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema
Dopada mi se kada se neke diskusije ovde svedu na razumno i argumentovano suprotstavljanje stavova i ne poprime ostrašćenost izraženu feljtonskom prepiskom prepunom uvredljivih podbadalica.
Опростићете ми на малој лености,
али и без увида у архиву могу Вам одмах рећи да је потпис некако општи - Из старог Београда, или тако што..
http://wannabwriter.hubpages.com/hub/Topcider-Park-in-Belgrade
Вајфертова улица
Рушење Патријаршије ради подизања нове
Транспортна кола у Општинској кланици
Са дечије представе у Народном позоришту: Владета војвода и копљаник из сцене "Царица Милица" - Евгеније Јуришић и Ж. Миленковић
Основна школа у Шуматовачкој
Да, добро ме подсетисте - ево једне из 1932-1933.
Него, морам да питам пошто не знам: постоји ли још?
Мени делује да је ово иста фотографија, апсолутно иста позиција грана и гранчица, а да су само ретушом
склољене особе ???
Можда грешим ајде форензичари !!!