Da, "pod okriljem noći", tiho i bez ijednog glasa protesta, kao i u mnogo slučajeva dosada - već viđen scenario...
Сазнао сам да је инвеститор добио одобрење да сруши кућу "под заштитом државе" уз услов да фасада на улицу буде "иста"
као што је била, а остатак плаца / зграде да се диже у висину колико хоће тј П+5+поткровље+ поткровље (два спрата у тзв. крову).
Хотел са пет звездица, Избушио два бунара по 70 метара за грејање и тренутно буши шипове да обезбеди
суседне објекте. Подземна гаража са два или три спрата.
Стварно сценарио већ виђен, не знам само шта је ту онда под заштитом државе ???
Нека ми опрости цењени скуп али ово је једна велика свињарија коју виђамо по ко зна који пут! (Сада сам се баш јако суздржао од жестоког псовања.) Ако ће фасада бити иста, зашто су је онда рушили? Друго, шта ће ту бити исто када буде имало седам спратова? Хајде да се лажемо да ће све то бити тако лепо и исто. А уствари биће то нешто попут оне инвеститорске лепоте која је унередила Андрићев венац во вјеки вјекова. Фуј!!!
Притом, колико ја знам, овде се ради о кући угледног политичара Стојана Вељковића (молим Путника да потврдили или оповргне ово). Када је у доба Стојадиновића удружена опозиција држала свој митинг, са њеног балкона говорили су њени представници укључујући и Владка Мачека. Толико о поштовању историје у овом граду. По ко зна који пут срамота ме је што живим у овако нецивилизованом месту.
А зграда на углу Симине и мислим Добрачине, која је прва тако "обновљена" и како се нико од уважених урбаниста а по струци архитеката
није бунио (није смео или није хтео јер је био тако плаћен).
Не знам шта сада ради уважени "Савет за урбанизам"? У омраженом мраку то је било највише одлучујуће тело које је било
оно што сада много воле да наводе у већој ингеренцији од Управних одбора а када би нешто од тог тела добило неодобравајућу
препоруку, то није могло да се ни ...
Ово знам зато што је мој отац био члан тог тела 60'тих година као грађевински инжењер нискоградње, и као официр
учествовао је у раду и сећам се многих расправа са колегама који су долазили у посету.
Fala na ovim fotkama VJ. Deo nasih starih i obolelih oficira vracen je iz raznih oflaga u Jugoslaviju 1942/3. Medju njima bio je i matematicar Mihajlo Petrovic - Alas. Nisam u stanju da nadjem fotku Mike - Alasa ucinjenu bas u logoru (pominjao sam ranije da tu fotku imam ali je izgleda izgubljena). Manje se zna da je za veci broj tih oficira morala da se obezbedi "zamena". Tako je pok. akademik Stanoje Stefanovic, poznati internista, otisao u zarobljenistvo 1942. da bi zamenio bolesnog kolegu. Vratio se tek 1945. preko Splita gde je "odlezao" u zatvoru 3 meseca dok se nije utvrdilo da nije bas narodni neprijatelj. Slike sa ulaza u "Glavnu vojnu bolnicu" su zaista dirljive. One jasno pokazuju da se radi o starijim i iscrpljenim ili/i tesko obolelim zarobljenicima. Mnogi su pomrli neposredno po povratku u zemlju.
Замољавам В.Ј. да не качи, бар неко време, слике „реконструкција“ старих вила. Има старијих или осетљивијих чланова којима на сваки помен реконструкција почне да прескаче песмејкер, или барем дефибрилатор!
Уствари, мало мешамо „оно наше, што некад бејаше“ и данашњи сурови незрели „капитализам“ који нема кад да чека. Треба толико ствари награбити, купити, украсти, ускладити са сопственим схватањима „лепог“...
Не заборавите да те „реконструкције“ и „прилагођавања“ раде такође архитекти и грађевински инжењери, који су завршили исти онај факултет који су завршили и они старији. Само што су ови нови мање осетљиви на лепоту, а више на евре, доларе, јене, рубље, дај шта даш...
Да ли смо и ми криви у свему томе? Па јесмо. Требало је да на време, унапред, дигнемо буку, фрку, обелоданимо у медијима... Али и да обезбедимо паре, или „писмене“ инвеститоре, који би поштовали старе пројекте.
Ево, паде ми на памет Стара телефонска централа у Косовској. Она нема првобитни изглед, надзидана је за један спрат. Али је пројекат надградње урадио аутор првог пројекта, Таназевић, па на згради нема „ожиљака“.
Опет, фирме које имају паре са ниподаштавањем гледају на културна добра. Пример:
Дотрајало здање код „Три листа дувана“. Зграда под заштитом Завода. Бивало је у тој згради свачега, Географско одељење Врховне команде Српске војске, седиште Министра војног, а то је и кућа у којој је у Београду први пут речено „Ало“ 14. марта 1883. године. Ту је почела српска телефонска ера.
Зато је Завод понудио да уступи зграду Пошти, а да ова, по пројекту Завода, здање обнови. Премишљали су се ови у Пошти, неко време, и гледали да ли нешто ту могу да сместе. На крају, могли су ту да преселе ПТТ музеј... Аја! Ц! Јок!... Не исплати се. Нема пара. Мере стабилизације. Итд. Уосталом, шта ће им та рушевина. Не гради се будућност у рушевинама, него у новим стаклено-метално-бетонским небодерима...
Завод је покушао да „извади флеке“ обавезујући будућег инвеститора да фасаду приземља и првог спрата, према Булевару, пројектује по угледу на претходно здање, да барем мало подсећа на „Три листа дувана“. И први пројекат који смо видели, чини ми се хотел Хилтон, је поштовао ту одредбу, на објављеном пројекту се видела силуета „Три листа дувана“. Међутим, то је било последње. Ено, погледајте сами. Већ неколико година на ћошку Кнеза Милоша и Булевара Његовог Праунука стоји и стоји наша будућност у новом стаклено-метално-бетонском небодеру.
ПС: В.Ј. тури годину за радио [#48484]. Слике су из 1942, да не помисли свет да да су слике из 1924. и да не славиш „90 година Радио Београда“.
Dopada mi se kada se neke diskusije ovde svedu na razumno i argumentovano suprotstavljanje stavova i ne poprime ostrašćenost izraženu feljtonskom prepiskom prepunom uvredljivih podbadalica.
Узгред,
Београд "минус" кућа у Светог Саве 10..
Da, "pod okriljem noći", tiho i bez ijednog glasa protesta, kao i u mnogo slučajeva dosada - već viđen scenario...
Сазнао сам да је инвеститор добио одобрење да сруши кућу "под заштитом државе" уз услов да фасада на улицу буде "иста"
као што је била, а остатак плаца / зграде да се диже у висину колико хоће тј П+5+поткровље+ поткровље (два спрата у тзв. крову).
Хотел са пет звездица, Избушио два бунара по 70 метара за грејање и тренутно буши шипове да обезбеди
суседне објекте. Подземна гаража са два или три спрата.
Стварно сценарио већ виђен, не знам само шта је ту онда под заштитом државе ???
Нека ми опрости цењени скуп али ово је једна велика свињарија коју виђамо по ко зна који пут! (Сада сам се баш јако суздржао од жестоког псовања.) Ако ће фасада бити иста, зашто су је онда рушили? Друго, шта ће ту бити исто када буде имало седам спратова? Хајде да се лажемо да ће све то бити тако лепо и исто. А уствари биће то нешто попут оне инвеститорске лепоте која је унередила Андрићев венац во вјеки вјекова. Фуј!!!
Притом, колико ја знам, овде се ради о кући угледног политичара Стојана Вељковића (молим Путника да потврдили или оповргне ово). Када је у доба Стојадиновића удружена опозиција држала свој митинг, са њеног балкона говорили су њени представници укључујући и Владка Мачека. Толико о поштовању историје у овом граду. По ко зна који пут срамота ме је што живим у овако нецивилизованом месту.
А зграда на углу Симине и мислим Добрачине, која је прва тако "обновљена" и како се нико од уважених урбаниста а по струци архитеката
није бунио (није смео или није хтео јер је био тако плаћен).
Не знам шта сада ради уважени "Савет за урбанизам"? У омраженом мраку то је било највише одлучујуће тело које је било
оно што сада много воле да наводе у већој ингеренцији од Управних одбора а када би нешто од тог тела добило неодобравајућу
препоруку, то није могло да се ни ...
Ово знам зато што је мој отац био члан тог тела 60'тих година као грађевински инжењер нискоградње, и као официр
учествовао је у раду и сећам се многих расправа са колегама који су долазили у посету.
Онда ова. Еево да је поновимо, кад нам се већ свима диже желудац од ружних вести.
Основна школа у Шуматовачкој
Основна школа у Шуматовачкој
Да, добро ме подсетисте - ево једне из 1932-1933.
Него, морам да питам пошто не знам: постоји ли још?
Повратак дела заробљеника 1942.
Уствари, мало мешамо „оно наше, што некад бејаше“ и данашњи сурови незрели „капитализам“ који нема кад да чека. Треба толико ствари награбити, купити, украсти, ускладити са сопственим схватањима „лепог“...
Не заборавите да те „реконструкције“ и „прилагођавања“ раде такође архитекти и грађевински инжењери, који су завршили исти онај факултет који су завршили и они старији. Само што су ови нови мање осетљиви на лепоту, а више на евре, доларе, јене, рубље, дај шта даш...
Да ли смо и ми криви у свему томе? Па јесмо. Требало је да на време, унапред, дигнемо буку, фрку, обелоданимо у медијима... Али и да обезбедимо паре, или „писмене“ инвеститоре, који би поштовали старе пројекте.
Ево, паде ми на памет Стара телефонска централа у Косовској. Она нема првобитни изглед, надзидана је за један спрат. Али је пројекат надградње урадио аутор првог пројекта, Таназевић, па на згради нема „ожиљака“.
Опет, фирме које имају паре са ниподаштавањем гледају на културна добра. Пример:
Дотрајало здање код „Три листа дувана“. Зграда под заштитом Завода. Бивало је у тој згради свачега, Географско одељење Врховне команде Српске војске, седиште Министра војног, а то је и кућа у којој је у Београду први пут речено „Ало“ 14. марта 1883. године. Ту је почела српска телефонска ера.
Зато је Завод понудио да уступи зграду Пошти, а да ова, по пројекту Завода, здање обнови. Премишљали су се ови у Пошти, неко време, и гледали да ли нешто ту могу да сместе. На крају, могли су ту да преселе ПТТ музеј... Аја! Ц! Јок!... Не исплати се. Нема пара. Мере стабилизације. Итд. Уосталом, шта ће им та рушевина. Не гради се будућност у рушевинама, него у новим стаклено-метално-бетонским небодерима...
Завод је покушао да „извади флеке“ обавезујући будућег инвеститора да фасаду приземља и првог спрата, према Булевару, пројектује по угледу на претходно здање, да барем мало подсећа на „Три листа дувана“. И први пројекат који смо видели, чини ми се хотел Хилтон, је поштовао ту одредбу, на објављеном пројекту се видела силуета „Три листа дувана“. Међутим, то је било последње. Ено, погледајте сами. Већ неколико година на ћошку Кнеза Милоша и Булевара Његовог Праунука стоји и стоји наша будућност у новом стаклено-метално-бетонском небодеру.
ПС: В.Ј. тури годину за радио [#48484]. Слике су из 1942, да не помисли свет да да су слике из 1924. и да не славиш „90 година Радио Београда“.
Основна школа у Шуматовачкој
Да, добро ме подсетисте - ево једне из 1932-1933.
Него, морам да питам пошто не знам: постоји ли још?
Postoji, sada se zove Kralj Petar II
https://www.google.rs/maps/@44.7949571,20.4800613,3a,75y,142.1h,92.7t/data=!3m4!1e1!3m2!1sJl-mfm7dLP8odv8BrkeldQ!2e0
Онда ова. Еево да је поновимо, кад нам се већ свима диже желудац од ружних вести.
E ta!, Bravo Gajo.
Dopada mi se kada se neke diskusije ovde svedu na razumno i argumentovano suprotstavljanje stavova i ne poprime ostrašćenost izraženu feljtonskom prepiskom prepunom uvredljivih podbadalica.