Арх. Влад. Владисављевић - вила Игњата Бајлонија, гувернера Народне Банке у Румунској улици
... Надам се да је рељеф сачуван..
ВЈ, од када су ове слике? Чини ми се да ова кућа није више овако запуштена већ да је ту сада неко приватно обданиште или школа. А за рељеф нам остаје само да се надамо - још боље да никада не сазнамо.
Фотка је фришка, а обданиште које носи име грофице Олге налази се у објекту до, који је на самом углу Ужичке и Др. Јована Данића..
Колатерала тога што исти нема адекватан паркинг јесте да се родитељи деце која га похађају паркирају на травнатој површини испред виле чији је аутор арх. Владисављевић.
Имате право, боље да не знамо. Мој пријатељ, каријерни историчар, има готово узречицу, да од националне ( подразумева историју, а ја бих додао још пуно тога ) може само чир на желуцу да се добије..
Притом, колико ја знам, овде се ради о кући угледног политичара Стојана Вељковића (молим Путника да потврдили или оповргне ово). Када је у доба Стојадиновића удружена опозиција држала свој митинг, са њеног балкона говорили су њени представници укључујући и Владка Мачека. Толико о поштовању историје у овом граду. По ко зна који пут срамота ме је што живим у овако нецивилизованом месту.
Где нађе мене да зовеш упомоћ када се уопште не слажем с тобом.
Прво, грешиш фактографски: ово је била кућа инж. Стојана Вељковића, грађевинског предузимача. Неважан тип. Чак и да је био политичар Стојан Вељковић, то не би променило на ствари, пошто ни он није био неки значајан човек. Да ли би једног дана требало сачувати кућу Млађана Динкића зато што је био историјска личност? У комшилуку у Светог Саве живео је војвода Бојовић, па ни те куће више нема.
Друго, зар је један предизборни митинг, са говорницом на њеном балкону, заиста толико важан историјски догађај да би је требало спасити рушења? Мислим да није. Митинга има и биће их, најчешће историјски неважних, као што је био и овај. И још си нашао да Мачеком доказујеш важност куће. Да ниси нешто побркао - ово је ипак Београд!
Значи, историјски разлози уопште не говоре у прилог очувања ове зграде. У естетско-аргхитектонске овог пута не улазим.
Овако на прву лопту могу да се присетим само два велика злочина, а то су рушења Жрнова и старог Конака, тј. двора Обреновића. Док се рушење Жрнова још помало критикује, дотле нико да у негативном смислу помене други: а то је била историјска зграда - шест деценија српски двор, са бројним заиста историјским збивањима! (А не један бедни митинг опозиције која грди владу.) Срушен је само зато да би се затрло сећање на претходну династију, а ћути се као да још владају Карађорђевићи.
Хе, присећам се сличне расправе од пре једно пет година, када смо Милан и ја потегли чак и рушење Корбизијеових зграда као аргумент.
У реду, звао сам те да оповргнеш. Сетио сам се сада, причали смо већ о том инг. Стојану Вељковићу. А сад:
- ако Млађа Динкић позове одличног архитекту и овај му подигне јако лепу и јединствену кућу, да, мислим да је треба сачувати; не због тога што је ту био он, већ што се ту (можда) свашта историјски дешавало а - још много важније - јер је та кућа израз укуса и богатства свог доба
- ово није био обичан предизборни митинг а то управо и показује говорница на балкону, да су сви митинзи држани са балкона онда би и овај био много мање значајан; Мачеком доказујем јер њега још сви знају и памте, исто као што бих рекао да је важна кућа у којој је преспавао Хитлер, Стаљин или Франц Јозеф; оно око чега могу да се сложим је да је Мачек боравио на још толико места у Београду да ово вероватно није најважније
- и на крају, естетско-архитектонски разлози су овде пресудни, јакако
Што се тиче Конака, та прича са затирањем сећања је прилично испразна. Та кућа је срушена јер је већ од подизања Старог двора постала неприкладна за свог новог суседа. До почетка 20. века се одржала тек зато што је била "мала" и стога приснија. А да се радило само о затирању сећања (наглашаван "само" јер не мислим да није било и таквих замисли) онда би било најприкладније променити имена улица попут Краља Милана, Краља Александра итд, то би било много ефектније.
Језив пример љепшег и старијег. И сви срећни и задовољни. Ја мислим да ови људи купују куће само због локације, то је оно докле њихова спознаја вредног досеже.
Da, sasvim slikovito.
U svetu, kuća je skuplja i više vredi što je autentičnija, ako je delo nekog poznatog stvaraoca.
Kod nas je jedino bitno da prvo što se učini kada se kuća kupi poruši sve do temelja. Isto je i sa stanovima.
To mnogo kazuje o nama - na kom smo stepenu civilizacijskog napretka.
Језив пример љепшег и старијег. И сви срећни и задовољни. Ја мислим да ови људи купују куће само због локације, то је оно докле њихова спознаја вредног досеже.
Da, sasvim slikovito.
U svetu, kuća je skuplja i više vredi što je autentičnija, ako je delo nekog poznatog stvaraoca.
Kod nas je jedino bitno da prvo što se učini kada se kuća kupi poruši sve do temelja. Isto je i sa stanovima.
To mnogo kazuje o nama - na kom smo stepenu civilizacijskog napretka.
Е ова ти је, Миловане, антологијска! Нека си нам рекао.
Хришћанска заједница младих људи подиже Спомен дом
Пројекат спомен дома (рад арх. М. Злоковића)
На земљишту у Таковској улици које је поклонило Градско поглаварство града Београда, Хришћанска заједница младих људи подићиће један репрезентативан Спомен дом. Дом ће имати пет спратова у којим ће бити размештене просторије Хришћанске заједнице и Националног савеза. У знак пијетета Спомен дом Хришћанске заједнице младих људи носиће име краља Александра I.
Упоредо са развојем и јачањем рада ХЗМЉ осетила се велика потреба за подизањем једног репрезентативног дома. Њ.К.В. кнез намесник Павле и кнегиња Олга, председници покрета Хришћанске заједнице младих људи у Југославији, будно прате рад заједнице желећи да помогну омладину у њиховом духовном изграђивању.
..Да би се подизање спомен дома остварило што пре, а захваљујући Њ.В. краљици Марији и Њ.К.В. кнегињи Олги, ХЗМЉ приредила је два успела сакупљања прилога. Поглаварство града Београда уступило је и земљиште у Таковској улици.
Израда планова поверена је архитекти г. Милану Злоковићу, доценту универзитета, који је ишао у Енглеску ради упознавања тамошњих домова.
.. У дому су предвиђене све потребне просторије за разне активности удружења и поједине секције. На првом спрату биће читаоница, библиотека и учионице. Ту су просторије управног одбора Националног савеза и две собе за састанке. У задњем плану налази се велика сала. Галерије су тако подешене да врло лако могу да се претворе у учионице.
У приземљу су смештене просторије бифеа, фоајеа за салу, женска секција. Сала се протеже у висини првог спрата. На другом спрату изнад сале налази се тераса, затим просторије за подмладак, радионице.
На другом спрату налазе се и собе, у тим собама становаће изабрани питомци појединих бановина и по потреби сами чланови ХЗМЉ. Трећи и четврти спрат биће потпуно истоветни. Ту ће бити размештене собе са свим модерним уређајем и просторије за секретара.
ХЗМЉ нема довољно расположивих средстава за подизање дома, организоваће се неколико приредби, а приложницима ће бити додељене укусно израђене дипломе са потписима ЊКВ кнеза Павла и ЊКВ кнегиње Олге.
Секретар ХЗМЉ, г. Бранислав Кованђић изјавио нам је: - Спомен дом треба да служи светлој успомени на краља мученика , не само по свом спољашњем изгледу, већ и кроз рад који ће бити у њему обављан.
Своју овогодишњу зимску сезону, отворила је београдска радио станица великом приредбом "Шарено вече", на којој су као извођачи узели учешћа многи бечки и берлински филмски уметници. "Шарено вече" изведено је на позорници главне зграде Народног позоришта. Слика приказује групу балета.
Нова архива грамофонских плоча београдске радио станице
Арх. Влад. Владисављевић - вила Игњата Бајлонија, гувернера Народне Банке у Румунској улици
ВЈ, од када су ове слике? Чини ми се да ова кућа није више овако запуштена већ да је ту сада неко приватно обданиште или школа. А за рељеф нам остаје само да се надамо - још боље да никада не сазнамо.
Фотка је фришка, а обданиште које носи име грофице Олге налази се у објекту до, који је на самом углу Ужичке и Др. Јована Данића..
Колатерала тога што исти нема адекватан паркинг јесте да се родитељи деце која га похађају паркирају на травнатој површини испред виле чији је аутор арх. Владисављевић.
Имате право, боље да не знамо. Мој пријатељ, каријерни историчар, има готово узречицу, да од националне ( подразумева историју, а ја бих додао још пуно тога ) може само чир на желуцу да се добије..
Притом, колико ја знам, овде се ради о кући угледног политичара Стојана Вељковића (молим Путника да потврдили или оповргне ово). Када је у доба Стојадиновића удружена опозиција држала свој митинг, са њеног балкона говорили су њени представници укључујући и Владка Мачека. Толико о поштовању историје у овом граду. По ко зна који пут срамота ме је што живим у овако нецивилизованом месту.
Где нађе мене да зовеш упомоћ када се уопште не слажем с тобом.
Прво, грешиш фактографски: ово је била кућа инж. Стојана Вељковића, грађевинског предузимача. Неважан тип. Чак и да је био политичар Стојан Вељковић, то не би променило на ствари, пошто ни он није био неки значајан човек. Да ли би једног дана требало сачувати кућу Млађана Динкића зато што је био историјска личност? У комшилуку у Светог Саве живео је војвода Бојовић, па ни те куће више нема.
Друго, зар је један предизборни митинг, са говорницом на њеном балкону, заиста толико важан историјски догађај да би је требало спасити рушења? Мислим да није. Митинга има и биће их, најчешће историјски неважних, као што је био и овај. И још си нашао да Мачеком доказујеш важност куће. Да ниси нешто побркао - ово је ипак Београд!
Значи, историјски разлози уопште не говоре у прилог очувања ове зграде. У естетско-аргхитектонске овог пута не улазим.
Овако на прву лопту могу да се присетим само два велика злочина, а то су рушења Жрнова и старог Конака, тј. двора Обреновића. Док се рушење Жрнова још помало критикује, дотле нико да у негативном смислу помене други: а то је била историјска зграда - шест деценија српски двор, са бројним заиста историјским збивањима! (А не један бедни митинг опозиције која грди владу.) Срушен је само зато да би се затрло сећање на претходну династију, а ћути се као да још владају Карађорђевићи.
Хе, присећам се сличне расправе од пре једно пет година, када смо Милан и ја потегли чак и рушење Корбизијеових зграда као аргумент.
У реду, звао сам те да оповргнеш. Сетио сам се сада, причали смо већ о том инг. Стојану Вељковићу. А сад:
- ако Млађа Динкић позове одличног архитекту и овај му подигне јако лепу и јединствену кућу, да, мислим да је треба сачувати; не због тога што је ту био он, већ што се ту (можда) свашта историјски дешавало а - још много важније - јер је та кућа израз укуса и богатства свог доба
- ово није био обичан предизборни митинг а то управо и показује говорница на балкону, да су сви митинзи држани са балкона онда би и овај био много мање значајан; Мачеком доказујем јер њега још сви знају и памте, исто као што бих рекао да је важна кућа у којој је преспавао Хитлер, Стаљин или Франц Јозеф; оно око чега могу да се сложим је да је Мачек боравио на још толико места у Београду да ово вероватно није најважније
- и на крају, естетско-архитектонски разлози су овде пресудни, јакако
Што се тиче Конака, та прича са затирањем сећања је прилично испразна. Та кућа је срушена јер је већ од подизања Старог двора постала неприкладна за свог новог суседа. До почетка 20. века се одржала тек зато што је била "мала" и стога приснија. А да се радило само о затирању сећања (наглашаван "само" јер не мислим да није било и таквих замисли) онда би било најприкладније променити имена улица попут Краља Милана, Краља Александра итд, то би било много ефектније.
Језив пример љепшег и старијег. И сви срећни и задовољни. Ја мислим да ови људи купују куће само због локације, то је оно докле њихова спознаја вредног досеже.
Da, sasvim slikovito.
U svetu, kuća je skuplja i više vredi što je autentičnija, ako je delo nekog poznatog stvaraoca.
Kod nas je jedino bitno da prvo što se učini kada se kuća kupi poruši sve do temelja. Isto je i sa stanovima.
To mnogo kazuje o nama - na kom smo stepenu civilizacijskog napretka.
Језив пример љепшег и старијег. И сви срећни и задовољни. Ја мислим да ови људи купују куће само због локације, то је оно докле њихова спознаја вредног досеже.
Da, sasvim slikovito.
U svetu, kuća je skuplja i više vredi što je autentičnija, ako je delo nekog poznatog stvaraoca.
Kod nas je jedino bitno da prvo što se učini kada se kuća kupi poruši sve do temelja. Isto je i sa stanovima.
To mnogo kazuje o nama - na kom smo stepenu civilizacijskog napretka.
Е ова ти је, Миловане, антологијска! Нека си нам рекао.
Eво још једног баш тазе прилога за рубрику - Ал' га је оправио..
Дриничка улица.
http://www.bing.com/maps/?v=2&cp=rfyp90jq2c8c&lvl=19.65&dir=9.47&sty=b&q=Belg...
Блок 64 у изградњи.
Блок 70 и Улица омладинских бригада.
Блок 70 изблиза.
Хришћанска заједница младих људи подиже Спомен дом
Пројекат спомен дома (рад арх. М. Злоковића)
На земљишту у Таковској улици које је поклонило Градско поглаварство града Београда, Хришћанска заједница младих људи подићиће један репрезентативан Спомен дом. Дом ће имати пет спратова у којим ће бити размештене просторије Хришћанске заједнице и Националног савеза. У знак пијетета Спомен дом Хришћанске заједнице младих људи носиће име краља Александра I.
Упоредо са развојем и јачањем рада ХЗМЉ осетила се велика потреба за подизањем једног репрезентативног дома. Њ.К.В. кнез намесник Павле и кнегиња Олга, председници покрета Хришћанске заједнице младих људи у Југославији, будно прате рад заједнице желећи да помогну омладину у њиховом духовном изграђивању.
..Да би се подизање спомен дома остварило што пре, а захваљујући Њ.В. краљици Марији и Њ.К.В. кнегињи Олги, ХЗМЉ приредила је два успела сакупљања прилога. Поглаварство града Београда уступило је и земљиште у Таковској улици.
Израда планова поверена је архитекти г. Милану Злоковићу, доценту универзитета, који је ишао у Енглеску ради упознавања тамошњих домова.
.. У дому су предвиђене све потребне просторије за разне активности удружења и поједине секције. На првом спрату биће читаоница, библиотека и учионице. Ту су просторије управног одбора Националног савеза и две собе за састанке. У задњем плану налази се велика сала. Галерије су тако подешене да врло лако могу да се претворе у учионице.
У приземљу су смештене просторије бифеа, фоајеа за салу, женска секција. Сала се протеже у висини првог спрата. На другом спрату изнад сале налази се тераса, затим просторије за подмладак, радионице.
На другом спрату налазе се и собе, у тим собама становаће изабрани питомци појединих бановина и по потреби сами чланови ХЗМЉ. Трећи и четврти спрат биће потпуно истоветни. Ту ће бити размештене собе са свим модерним уређајем и просторије за секретара.
ХЗМЉ нема довољно расположивих средстава за подизање дома, организоваће се неколико приредби, а приложницима ће бити додељене укусно израђене дипломе са потписима ЊКВ кнеза Павла и ЊКВ кнегиње Олге.
Секретар ХЗМЉ, г. Бранислав Кованђић изјавио нам је: - Спомен дом треба да служи светлој успомени на краља мученика , не само по свом спољашњем изгледу, већ и кроз рад који ће бити у њему обављан.
11. фебруар 1940.
Своју овогодишњу зимску сезону, отворила је београдска радио станица великом приредбом "Шарено вече", на којој су као извођачи узели учешћа многи бечки и берлински филмски уметници. "Шарено вече" изведено је на позорници главне зграде Народног позоришта. Слика приказује групу балета.
Нова архива грамофонских плоча београдске радио станице
Мишел Сењере, чланица париске балетске групе Жана Бабилеа, која је недавно гостовала у Београду