Da, "pod okriljem noći", tiho i bez ijednog glasa protesta, kao i u mnogo slučajeva dosada - već viđen scenario...
Сазнао сам да је инвеститор добио одобрење да сруши кућу "под заштитом државе" уз услов да фасада на улицу буде "иста"
као што је била, а остатак плаца / зграде да се диже у висину колико хоће тј П+5+поткровље+ поткровље (два спрата у тзв. крову).
Хотел са пет звездица, Избушио два бунара по 70 метара за грејање и тренутно буши шипове да обезбеди
суседне објекте. Подземна гаража са два или три спрата.
Стварно сценарио већ виђен, не знам само шта је ту онда под заштитом државе ???
Očigledno - ništa. Osim što se poreskim obveznicima nameće teret te, takozvane zaštite koja stoji kao neko mrtvo slovo na papiru. Očigledno se i neki novci izdvajaju da bi se zaštita sprovela.
Da apsurd bude veći "štite" se objekti kojih odavno nema ili koji su srušeni ili prepravljeni do temelja (slučaj sa vilom Olge Mos je jedan od karakterističnih).
U relanosti, dakle svako radi štagod hoće. Primitivizam i siledžijstvo prema gradu kakvo nije viđeno ni u najcrnjim vremenima, pride, verifikovano sa najvišeg mesta.
Kad se samo pogleda, pa ti "mnogo gadni komunisti" obnoviše najstručnije i u identične oblike i funkciju ono što je nakon svih ratnih dejstava preostalo od tog grada (OK, Pošta kod stanice jeste izuzetak).
Ako su oni mogli sa svom ondašnjom radnom snagom koja nije bila više onoliko stručna kao što je bila u međuratno doba, šta mi to danas radimo?
Притом, колико ја знам, овде се ради о кући угледног политичара Стојана Вељковића (молим Путника да потврдили или оповргне ово). Када је у доба Стојадиновића удружена опозиција држала свој митинг, са њеног балкона говорили су њени представници укључујући и Владка Мачека. Толико о поштовању историје у овом граду. По ко зна који пут срамота ме је што живим у овако нецивилизованом месту.
Где нађе мене да зовеш упомоћ када се уопште не слажем с тобом.
Прво, грешиш фактографски: ово је била кућа инж. Стојана Вељковића, грађевинског предузимача. Неважан тип. Чак и да је био политичар Стојан Вељковић, то не би променило на ствари, пошто ни он није био неки значајан човек. Да ли би једног дана требало сачувати кућу Млађана Динкића зато што је био историјска личност? У комшилуку у Светог Саве живео је војвода Бојовић, па ни те куће више нема.
Друго, зар је један предизборни митинг, са говорницом на њеном балкону, заиста толико важан историјски догађај да би је требало спасити рушења? Мислим да није. Митинга има и биће их, најчешће историјски неважних, као што је био и овај. И још си нашао да Мачеком доказујеш важност куће. Да ниси нешто побркао - ово је ипак Београд!
Значи, историјски разлози уопште не говоре у прилог очувања ове зграде. У естетско-аргхитектонске овог пута не улазим.
Овако на прву лопту могу да се присетим само два велика злочина, а то су рушења Жрнова и старог Конака, тј. двора Обреновића. Док се рушење Жрнова још помало критикује, дотле нико да у негативном смислу помене други: а то је била историјска зграда - шест деценија српски двор, са бројним заиста историјским збивањима! (А не један бедни митинг опозиције која грди владу.) Срушен је само зато да би се затрло сећање на претходну династију, а ћути се као да још владају Карађорђевићи.
Хе, присећам се сличне расправе од пре једно пет година, када смо Милан и ја потегли чак и рушење Корбизијеових зграда као аргумент.
Хе, присећам се сличне расправе од пре једно пет година, када смо Милан и ја потегли чак и рушење Корбизијеових зграда као аргумент.
Problem je sa nama što mi zaista nemamo puno (novovekovnih, tj savremenog doba) "bisera" kojim bi mogli da se pohvalimo - a i ono malo što nam je preostalo (pritom da ima iole vrednosti) svesrdno urušavamo i poništavamo.
Арх. Влад. Владисављевић - вила Игњата Бајлонија, гувернера Народне Банке у Румунској улици
... Надам се да је рељеф сачуван..
ВЈ, од када су ове слике? Чини ми се да ова кућа није више овако запуштена већ да је ту сада неко приватно обданиште или школа. А за рељеф нам остаје само да се надамо - још боље да никада не сазнамо.
Језив пример љепшег и старијег. И сви срећни и задовољни. Ја мислим да ови људи купују куће само због локације, то је оно докле њихова спознаја вредног досеже.
Узгред,
Београд "минус" кућа у Светог Саве 10..
Da, "pod okriljem noći", tiho i bez ijednog glasa protesta, kao i u mnogo slučajeva dosada - već viđen scenario...
Сазнао сам да је инвеститор добио одобрење да сруши кућу "под заштитом државе" уз услов да фасада на улицу буде "иста"
као што је била, а остатак плаца / зграде да се диже у висину колико хоће тј П+5+поткровље+ поткровље (два спрата у тзв. крову).
Хотел са пет звездица, Избушио два бунара по 70 метара за грејање и тренутно буши шипове да обезбеди
суседне објекте. Подземна гаража са два или три спрата.
Стварно сценарио већ виђен, не знам само шта је ту онда под заштитом државе ???
Očigledno - ništa. Osim što se poreskim obveznicima nameće teret te, takozvane zaštite koja stoji kao neko mrtvo slovo na papiru. Očigledno se i neki novci izdvajaju da bi se zaštita sprovela.
Da apsurd bude veći "štite" se objekti kojih odavno nema ili koji su srušeni ili prepravljeni do temelja (slučaj sa vilom Olge Mos je jedan od karakterističnih).
U relanosti, dakle svako radi štagod hoće. Primitivizam i siledžijstvo prema gradu kakvo nije viđeno ni u najcrnjim vremenima, pride, verifikovano sa najvišeg mesta.
Kad se samo pogleda, pa ti "mnogo gadni komunisti" obnoviše najstručnije i u identične oblike i funkciju ono što je nakon svih ratnih dejstava preostalo od tog grada (OK, Pošta kod stanice jeste izuzetak).
Ako su oni mogli sa svom ondašnjom radnom snagom koja nije bila više onoliko stručna kao što je bila u međuratno doba, šta mi to danas radimo?
Притом, колико ја знам, овде се ради о кући угледног политичара Стојана Вељковића (молим Путника да потврдили или оповргне ово). Када је у доба Стојадиновића удружена опозиција држала свој митинг, са њеног балкона говорили су њени представници укључујући и Владка Мачека. Толико о поштовању историје у овом граду. По ко зна који пут срамота ме је што живим у овако нецивилизованом месту.
Где нађе мене да зовеш упомоћ када се уопште не слажем с тобом.
Прво, грешиш фактографски: ово је била кућа инж. Стојана Вељковића, грађевинског предузимача. Неважан тип. Чак и да је био политичар Стојан Вељковић, то не би променило на ствари, пошто ни он није био неки значајан човек. Да ли би једног дана требало сачувати кућу Млађана Динкића зато што је био историјска личност? У комшилуку у Светог Саве живео је војвода Бојовић, па ни те куће више нема.
Друго, зар је један предизборни митинг, са говорницом на њеном балкону, заиста толико важан историјски догађај да би је требало спасити рушења? Мислим да није. Митинга има и биће их, најчешће историјски неважних, као што је био и овај. И још си нашао да Мачеком доказујеш важност куће. Да ниси нешто побркао - ово је ипак Београд!
Значи, историјски разлози уопште не говоре у прилог очувања ове зграде. У естетско-аргхитектонске овог пута не улазим.
Овако на прву лопту могу да се присетим само два велика злочина, а то су рушења Жрнова и старог Конака, тј. двора Обреновића. Док се рушење Жрнова још помало критикује, дотле нико да у негативном смислу помене други: а то је била историјска зграда - шест деценија српски двор, са бројним заиста историјским збивањима! (А не један бедни митинг опозиције која грди владу.) Срушен је само зато да би се затрло сећање на претходну династију, а ћути се као да још владају Карађорђевићи.
Хе, присећам се сличне расправе од пре једно пет година, када смо Милан и ја потегли чак и рушење Корбизијеових зграда као аргумент.
Основна школа у Шуматовачкој
Хе, присећам се сличне расправе од пре једно пет година, када смо Милан и ја потегли чак и рушење Корбизијеових зграда као аргумент.
Problem je sa nama što mi zaista nemamo puno (novovekovnih, tj savremenog doba) "bisera" kojim bi mogli da se pohvalimo - a i ono malo što nam je preostalo (pritom da ima iole vrednosti) svesrdno urušavamo i poništavamo.
Бетонски канал у улици Гавриловића (Котеж Неимар)
Мокролушки испуст: ископ рова пред "Бабуном"
Десни колектор у улици Франше Д Епереа, копање рова кроз Јатаган малу
Мокролушки испуст: армиран темељ и бокови код "Бабуне"
Повратак дела заробљеника 1942.
Тако је. А пригода је по свој прилици венчање Александра и Марије ("АМ").
Арх. Влад. Владисављевић - вила Игњата Бајлонија, гувернера Народне Банке у Румунској улици
ВЈ, од када су ове слике? Чини ми се да ова кућа није више овако запуштена већ да је ту сада неко приватно обданиште или школа. А за рељеф нам остаје само да се надамо - још боље да никада не сазнамо.
Угао Краља Александра и Хартвигове
Колико сам схватио, Француз претпоставља да је ово огласни стуб? Да ли смо сигурни?
Вила Сиришчевић
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2013/nasledje4/5_ivana_kovaci...
Језив пример љепшег и старијег. И сви срећни и задовољни. Ја мислим да ови људи купују куће само због локације, то је оно докле њихова спознаја вредног досеже.