Аустроугарски брод "Бодрог" са ког су 28. јула 1914. испаљени пројектили на Београд, стогодишњицу почетка Великог рата дочекује укотвљен на обали Аде Хује. Било је планова да се у оквиру обележавања историјског јубилеја тај брод претвори у музеј, али, по свему судећи, то ће сачекати боља времена.
Брод који данас не би назвали другачије него олупином, доказ је онога што се догодило пре 100 година. То је један од три брода са којих су испаљени први пројектили на Београд. Против тада моћног "Бодрога" браниоци Београда нису могли много да ураде.
Припремила Биљана Јовичић
"Оно што је за српску страну било поражавајуће на војном и психолошком плану, јесте чињеница да је тој врсти бродова немогуће парирати. Србија није располагала речном флотом и није имала адекватну артиљерију, покушало се са употребом пољских топова који опет нису имали адекватну муницију", каже историчар Александар Животић.
Речни монитор "Бодрог" решењем Музеја науке и технике проглашен је културним добром још 2006. године. За новог стараоца почетком године одређено је Министарство одбране, чији је план био да се брод претвори у музеј.
Влада Србије, која је на државном нивоу надлежна за обележавање стогодишњице Великог рата, у јуну је усвојила акт којим су Министарству одбране опредељена средства за пребацивање брода "Бодрог" у Апатин, где би био рестауриран. Како су нам објаснили у Министарству одбране, пред тим министарством је читав низ процедуралних и правних поступака и радњи како би идеја била реализована.
А у чему је овај брод учествовао и како је изгледао почетак рата, одавно више нема живих сведока. Остају забележена сведочења, документа и докази о дешавањима тог 28. јула 1914. године.
Животић је рекао да је на почетку рата донета одлука о евакуацији Београда, државне институције - двор, влада, различита министарства - напустиле су Београд и почела је мобилизација.
"Радило се о сукобу који ни у ком случају у српској јавности није био жељен, али је дочекан на тај начин да је схватан као нешто што је практично праведна борба", каже Животић.
Брод "Бодрог" је изграђен у Будимпешти 1904. године и убрзо је ушао у састав аустроугарске дунавске војне флотиле. Војска Краљевине Србије заробила га је 1918. године. Током ратова је потапан и поново вађен с дна реке три пута.
Ова дугосвирајућа (ЛП) грамофонска плоча је ове године напунила 30 година. Прво издање је објављено у Холандији 1984. године. Касније је изишла и у Југославији. Ову другу сам купио и на њој имам потписе Миће Марковића, Стјепка Гута, Мише Блама (на српском и хебрејском), Лазе Тошића и Миме Митровића. Фали ми само потпис Микана Златковића. Мислим да је то једна од најбољих плоча југословенског џеза.
Музика за ову плочу је снимљена на неуобичајен начин. Секстет Марковић-Гут је 1983. свирао у Холандији. Концерт је трајао дуго, било је и неколико бисева. Продуцент издавачке куће Тајмлес пита Мићу Марковића, да ли могу после концерта да сниме плочу. Овај се консултује са члановима секстета. Пристану. После тога одлазе у студио и те ноћи сниме ову плочу. Уживо. Из прве, без наснимавања...
И та холандска плоча има назив: Порука из Београда, са сликом Победника.
Pozdrav svima ...
(video na sajtu RTSa)
"Бодрог", од моћног брода до олупине
Аустроугарски брод "Бодрог" са ког су 28. јула 1914. испаљени пројектили на Београд, стогодишњицу почетка Великог рата дочекује укотвљен на обали Аде Хује. Било је планова да се у оквиру обележавања историјског јубилеја тај брод претвори у музеј, али, по свему судећи, то ће сачекати боља времена.
Брод који данас не би назвали другачије него олупином, доказ је онога што се догодило пре 100 година. То је један од три брода са којих су испаљени први пројектили на Београд. Против тада моћног "Бодрога" браниоци Београда нису могли много да ураде.
"Оно што је за српску страну било поражавајуће на војном и психолошком плану, јесте чињеница да је тој врсти бродова немогуће парирати. Србија није располагала речном флотом и није имала адекватну артиљерију, покушало се са употребом пољских топова који опет нису имали адекватну муницију", каже историчар Александар Животић.
Речни монитор "Бодрог" решењем Музеја науке и технике проглашен је културним добром још 2006. године. За новог стараоца почетком године одређено је Министарство одбране, чији је план био да се брод претвори у музеј.
Влада Србије, која је на државном нивоу надлежна за обележавање стогодишњице Великог рата, у јуну је усвојила акт којим су Министарству одбране опредељена средства за пребацивање брода "Бодрог" у Апатин, где би био рестауриран. Како су нам објаснили у Министарству одбране, пред тим министарством је читав низ процедуралних и правних поступака и радњи како би идеја била реализована.
А у чему је овај брод учествовао и како је изгледао почетак рата, одавно више нема живих сведока. Остају забележена сведочења, документа и докази о дешавањима тог 28. јула 1914. године.
Животић је рекао да је на почетку рата донета одлука о евакуацији Београда, државне институције - двор, влада, различита министарства - напустиле су Београд и почела је мобилизација.
"Радило се о сукобу који ни у ком случају у српској јавности није био жељен, али је дочекан на тај начин да је схватан као нешто што је практично праведна борба", каже Животић.
Брод "Бодрог" је изграђен у Будимпешти 1904. године и убрзо је ушао у састав аустроугарске дунавске војне флотиле. Војска Краљевине Србије заробила га је 1918. године. Током ратова је потапан и поново вађен с дна реке три пута.
Музика за ову плочу је снимљена на неуобичајен начин. Секстет Марковић-Гут је 1983. свирао у Холандији. Концерт је трајао дуго, било је и неколико бисева. Продуцент издавачке куће Тајмлес пита Мићу Марковића, да ли могу после концерта да сниме плочу. Овај се консултује са члановима секстета. Пристану. После тога одлазе у студио и те ноћи сниме ову плочу. Уживо. Из прве, без наснимавања...
И та холандска плоча има назив: Порука из Београда, са сликом Победника.