У „Српском наслеђу” наилазимо на цртицу из живота Анастаса Јовановића:
(…) Štamparija se ponovo preselila u Beograd i tada Anastas skreće na sebe pažnju kneza Miloša. Pošto su Srbi ranije učili iz ruskih bukvara, a 1838. Dimitrije Davidović napisao je srpski bukvar, knez Miloš je naredio da se štampa u 40.000 primeraka za 14 dana. Pored toga, naredio je da se štampa posebnim kurzivnim slovima, kakvih u štampariji nije bilo. Bečki majstori tražili su za ovaj posao dva meseca. Anastas je snagom koju daju mladost i talenat, preuzeo na sebe da završi taj posao za tako kratko vreme.
"Ja onda uzmem litografske formulare od slova, izrežem sebi od pleha formu krivine i visine slova i počnem da radim prvo slovo h, jer mi se to učinilo najteže i kad budem gotov posle nekoliko sati svi moji šefovi počeše vikati "Bravo, bravo". Posle je išlo lakše. Završen je posao za sedam-osam dana. Bukvar je bio na vreme pečatan i poslat na vreme Knezu u Kragujevac. Knez je bio jako zadovoljan. Kad je čuo da sam rukopisna slova ja izradio reši da me pošlje na dalje nauke u Beč."(…)
Интересантно, поготово за колеге графичаре. Али у књизи Бездно, Светлане Велмар Јанковић у којима се тренутно забаљам читајући дневник кнеза Михаила у изгнанству, наилазим на нешто другачији запис:
Па коме сада да верујемо.
Не могу а да не поделим са вама још једну цртицу из дневника. У питању је исти дан, 1858. године:
(За оне који не знају, Молерчић је Анастас, како га је Књаз од милоште звао, а Иванка је књажево имање у Мађарској)
Од ове лаке вечере, претпостављам да се Анастас брзо опоравио од дугог пута.
Bas lep prilog, fala lepo Dorcolac.. Vidimo kako se lepo i slikovito srpski pisalo u predvukovsko doba. Vidimo i da je Bec tada bio 'Vijena'. Svi znamo da ga je i Dositej Obradovic uvek nazivao "carstvujusca Vijena". Dakle, 'Bec' je kasnija izumiteljna "inovacija". A lepe su bile i pomenute "lake vecere" uz ocuvanu hijerarhiju u kombinovanju vina: prvo odlicna 'Smederevka' a zatim tokaj i burgundac (mada bi mozda trebalo da je tokaj, kao desertno vino, poslednji). Vidimo znacajnu ulogu vina za razvoj narodne pismenosti.
Posebna je prica trud Milosev da se narod opismeni. Mozda i nije mnogo gresio Milos sto je Vuka "gonio". Vuk je stvorio jezik glasovnih mantri na ustrb pojmova. To izaziva izvesne komunikacione pometnje kao glasovi Sirena. Ono pravo srpsko izbija najvise izmedju redova srbskog aforizma, u karikaturama bez reci, jerbo ono negde mora da izbije. Ovo jesu off-topici ali provocirajuci.
Божа Максимовић
Богобој Руцовић
Жена са шеширом - Зора Петровић
Од ове лаке вечере, претпостављам да се Анастас брзо опоравио од дугог пута.
Sa ovog Julijinog menija sam sve jeo, osim LADNE ČORBE OD KRASTAVACA. Kakva je to čorba i da li je ima u nekoj Bgd kafani?????
портрет Велимира Теодоровића - Стеван Тодоровић
http://politika-ad.com/ilustrovana-cms/?p=623
...
Неки од награђених радова на конкурсу за споменик Исидори Секулић, представљених у МИЈ, није ми познат епилог
У „Српском наслеђу” наилазимо на цртицу из живота Анастаса Јовановића:
(…) Štamparija se ponovo preselila u Beograd i tada Anastas skreće na sebe pažnju kneza Miloša. Pošto su Srbi ranije učili iz ruskih bukvara, a 1838. Dimitrije Davidović napisao je srpski bukvar, knez Miloš je naredio da se štampa u 40.000 primeraka za 14 dana. Pored toga, naredio je da se štampa posebnim kurzivnim slovima, kakvih u štampariji nije bilo. Bečki majstori tražili su za ovaj posao dva meseca. Anastas je snagom koju daju mladost i talenat, preuzeo na sebe da završi taj posao za tako kratko vreme.
"Ja onda uzmem litografske formulare od slova, izrežem sebi od pleha formu krivine i visine slova i počnem da radim prvo slovo h, jer mi se to učinilo najteže i kad budem gotov posle nekoliko sati svi moji šefovi počeše vikati "Bravo, bravo". Posle je išlo lakše. Završen je posao za sedam-osam dana. Bukvar je bio na vreme pečatan i poslat na vreme Knezu u Kragujevac. Knez je bio jako zadovoljan. Kad je čuo da sam rukopisna slova ja izradio reši da me pošlje na dalje nauke u Beč."(…)
Интересантно, поготово за колеге графичаре. Али у књизи Бездно, Светлане Велмар Јанковић у којима се тренутно забаљам читајући дневник кнеза Михаила у изгнанству, наилазим на нешто другачији запис:
Па коме сада да верујемо.
Не могу а да не поделим са вама још једну цртицу из дневника. У питању је исти дан, 1858. године:
(За оне који не знају, Молерчић је Анастас, како га је Књаз од милоште звао, а Иванка је књажево имање у Мађарској)
Од ове лаке вечере, претпостављам да се Анастас брзо опоравио од дугог пута.
Bas lep prilog, fala lepo Dorcolac.. Vidimo kako se lepo i slikovito srpski pisalo u predvukovsko doba. Vidimo i da je Bec tada bio 'Vijena'. Svi znamo da ga je i Dositej Obradovic uvek nazivao "carstvujusca Vijena". Dakle, 'Bec' je kasnija izumiteljna "inovacija". A lepe su bile i pomenute "lake vecere" uz ocuvanu hijerarhiju u kombinovanju vina: prvo odlicna 'Smederevka' a zatim tokaj i burgundac (mada bi mozda trebalo da je tokaj, kao desertno vino, poslednji). Vidimo znacajnu ulogu vina za razvoj narodne pismenosti.
Posebna je prica trud Milosev da se narod opismeni. Mozda i nije mnogo gresio Milos sto je Vuka "gonio". Vuk je stvorio jezik glasovnih mantri na ustrb pojmova. To izaziva izvesne komunikacione pometnje kao glasovi Sirena. Ono pravo srpsko izbija najvise izmedju redova srbskog aforizma, u karikaturama bez reci, jerbo ono negde mora da izbije. Ovo jesu off-topici ali provocirajuci.
Pozdrav ...