У Ваљеву свашта има. Нема чега нема. Навали народе.
http://www.rastko.rs/cms/files/books/4f108e337a6a7
Фала ти Пецо!
Рекох: Требају ми подаци који нису на Мрежи.
Одлично је што си окачио овај текст о Др Селимиру. Треба што више људи да сазна понешто о овом човеку. Као и о сваком који се жртвовао за свој народ и отаџбину. Међутим, текст сам већ имао као фотокопију из неког зборника или часописа, коју ми је добацио Прим Др Кастратовић, дентиста и историчар лекарства у Србији, иначе Пожаревљанин. Сасвим фино сарађујемо и размењујемо грађу, као што то чиним и са гђом Мелитом Милин, која је написала каталог и поставила изложбу о композиторки и чланици САНУ Љубици Марић, сестричини Др Селимира.
Написао сам биографију и приредио текстове о старом Београду, које је написао Димитрије Ц. Ђорђевић, брат Др Селимира Ц. Ђорђевића. Димитрије је о својој породици писао много раније, док је већина њих била жива, а гђа Марић је у својим позним деведесетим годинама понешто и помешала или заборавила. Зато је гђа Милин добила прецизније податке...
Међутим, никада не прекидам истраживања, и када сам већ нешто заокружио и објавио. Помислио сам да је Музичарев деда познавао Др Селимира (сигурно га је морао знати) и да можда постоје њихове заједничке фотографије. Често се у породицама преносе анегдоте, догађаји из живота почивших, који сувопарно навођење чињеница и датума знају да обоје и дају им рељефност. Зато сам се обратио пријатељу из оркестра.
Nema na čemu Milorade. I meni je drago što će posetioci ovog foruma , u tekstu g.Radojičića, moći da se uvere u veličinu dela Dr.Đorđevića i njegove znamenite porodice. Kao što je poznato na brdu Vidrak u Valjevu su sahranjeni Dr.Đorđević, njegova majka Sofija i brat Dragutin. I dan danas postoji njihov grob u jednom šumarku.
Postoji još jedna zanimljiva studija g.M.madića gde se govori o varoškim grobljima u Valjevu, kao i o brdu Vidrak i gde se pominje Dr.Đorđević. Ako niste čitali Vi i posetioci foruma, ja prilažem taj link : http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2039%...
СЕРБИЯ. У капетанiи Гружи, селу Раваницы Нахие Крагуєвачке, жена Стевана Николића именемъ Станисава, 24гъ Марта ове године родила є четверо деце, одъ кои є было двоє мушки и двоє женски. Она су била времена* и онай исти данъ крштена су уютру, чимъ су рођена, па истый онай данъ предъ ноћъ умрла су и речена деца и мати им. Кажу да є она издишући говорила, да iой се чини, да је iоштъ єдно дете у ньой остало и да за то умире, што не може одъ нѣга да се разстави. Ньой є было около двадесетъ и петъ година, и была є здрава и снажна жена.
*деца су рођена на време, после пуних девет месеци.
Никад није било лако родити, одржати и одгајити децу. Увек код рађања постоји ризик за живот детета и његове мајке. Само што је то некад сматрано судбином, а данас немаром лекара.
Преписом ове новинске вести покушао сам да покажем, онима који то нису имали прилике да виде, како се онда писало. Например, постојала су три различита слова е: є, ѣ, е...
Ovo bi trebala biti ona drevna Sinagoga u Visokog Stevana ulici, koja je, preživevši sve ratove - porušena pedesetih radi izgradnje igrališta:
Ako me sećanje dobro služi, stoji i danas u Makenzijevoj. Ako neko može neka proveri:
...зашто онда на плочици данас (у ствари, не знам више прецизно стање у овоме часу, јер моје су фотке од 2012), пише Владиславу Сл. Рибникару?
Да ли је могуће да су они који су били постављали споменик поново на хиподром помешали стрица и синовца?
То уочих тек данас, сређујући своје фотке споменика на хиподрому...
П. С.
Да ли неко има фотографију Владислава Ф. Рибникара у бољој резолуцији, од макар 1000? Била бих врло захвална.
http://www.rastko.rs/cms/files/books/4f108e337a6a7
Фала ти Пецо!
Рекох: Требају ми подаци који нису на Мрежи.
Одлично је што си окачио овај текст о Др Селимиру. Треба што више људи да сазна понешто о овом човеку. Као и о сваком који се жртвовао за свој народ и отаџбину. Међутим, текст сам већ имао као фотокопију из неког зборника или часописа, коју ми је добацио Прим Др Кастратовић, дентиста и историчар лекарства у Србији, иначе Пожаревљанин. Сасвим фино сарађујемо и размењујемо грађу, као што то чиним и са гђом Мелитом Милин, која је написала каталог и поставила изложбу о композиторки и чланици САНУ Љубици Марић, сестричини Др Селимира.
Написао сам биографију и приредио текстове о старом Београду, које је написао Димитрије Ц. Ђорђевић, брат Др Селимира Ц. Ђорђевића. Димитрије је о својој породици писао много раније, док је већина њих била жива, а гђа Марић је у својим позним деведесетим годинама понешто и помешала или заборавила. Зато је гђа Милин добила прецизније податке...
Међутим, никада не прекидам истраживања, и када сам већ нешто заокружио и објавио. Помислио сам да је Музичарев деда познавао Др Селимира (сигурно га је морао знати) и да можда постоје њихове заједничке фотографије. Често се у породицама преносе анегдоте, догађаји из живота почивших, који сувопарно навођење чињеница и датума знају да обоје и дају им рељефност. Зато сам се обратио пријатељу из оркестра.
Nema na čemu Milorade. I meni je drago što će posetioci ovog foruma , u tekstu g.Radojičića, moći da se uvere u veličinu dela Dr.Đorđevića i njegove znamenite porodice.
Kao što je poznato na brdu Vidrak u Valjevu su sahranjeni Dr.Đorđević, njegova majka Sofija i brat Dragutin. I dan danas postoji njihov grob u jednom šumarku.
Postoji još jedna zanimljiva studija g.M.madića gde se govori o varoškim grobljima u Valjevu, kao i o brdu Vidrak i gde se pominje Dr.Đorđević. Ako niste čitali Vi i posetioci foruma, ja prilažem taj link :
http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2039%...
Pozdrav ......!
...зашто онда на плочици данас (у ствари, не знам више прецизно стање у овоме часу, јер моје су фотке од 2012), пише Владиславу Сл. Рибникару?
Да ли је могуће да су они који су били постављали споменик поново на хиподром помешали стрица и синовца?
То уочих тек данас, сређујући своје фотке споменика на хиподрому...
П. С.
Да ли неко има фотографију Владислава Ф. Рибникара у бољој резолуцији, од макар 1000? Била бих врло захвална.
...зашто онда на плочици данас (у ствари, не знам више прецизно стање у овоме часу, јер моје су фотке од 2012), пише Владиславу Сл. Рибникару?
Да ли је могуће да су они који су били постављали споменик поново на хиподром помешали стрица и синовца?
То уочих тек данас, сређујући своје фотке споменика на хиподрому...
П. С.
Да ли неко има фотографију Владислава Ф. Рибникара у бољој резолуцији, од макар 1000? Била бих врло захвална.
Хвала најлепше!
НАЙНОВИЄ ВѢСТИ (НОВИНЕ СРБСКЕ, 14. 4. 1834.)
СЕРБИЯ. У капетанiи Гружи, селу Раваницы Нахие Крагуєвачке, жена Стевана Николића именемъ Станисава, 24гъ Марта ове године родила є четверо деце, одъ кои є было двоє мушки и двоє женски. Она су била времена* и онай исти данъ крштена су уютру, чимъ су рођена, па истый онай данъ предъ ноћъ умрла су и речена деца и мати им. Кажу да є она издишући говорила, да iой се чини, да је iоштъ єдно дете у ньой остало и да за то умире, што не може одъ нѣга да се разстави. Ньой є было около двадесетъ и петъ година, и была є здрава и снажна жена.
*деца су рођена на време, после пуних девет месеци.
Никад није било лако родити, одржати и одгајити децу. Увек код рађања постоји ризик за живот детета и његове мајке. Само што је то некад сматрано судбином, а данас немаром лекара.
Преписом ове новинске вести покушао сам да покажем, онима који то нису имали прилике да виде, како се онда писало.Например, постојала су три различита слова е: є, ѣ, е...