Što se tiče ustanove za zbrinjavanje ometenih obožavalaca prošlosti, mislim da tu imamo dobru vezu. Mogao bi poštovani g. Grk da nam organizuje specijalno odeljenje sa specijalnom terapijom. A ne da čekamo svaku hiljaditu stranu do vizite.
Fala na ovoj JEDINSTVENOJ fotki uvazeni Dorcolac. Sad sam je ugledao. I odmah sejvirao. Jedno vreme su u S-T ratovima ranjenici/bolesnici zaista bili smestani i u zgradu Velike skole. To sam znao ali nikad i fotku video. Bravo si ga!
Волим кад ми се Миленко узбуди!
Да ли бисте, Грчићу, можебити извољевали једну већу, јасну, у боји сепије, молићу лепо.
Поседујемо и нудимо из добре жеље и чисте намере. Само додемо кући.
Мој јаран од Дорћолских се неће љутнути на мене, зна да немам никакве намере у виду надметања по габариту. Ни у целини, ни по детаљима.
Штавише, ако му је по вољи, можемо се срести tête-à-tête, да му се одужим за један дивни потез с његове стране.
ПП (пријатељско питање):
Да ли знаш нешто (осим оног што на Мрежи пише) о ваљевском окружном физикусу Селимиру Ц. Ђорђевићу, који је умро 1915. године од тифуса?
У Ваљеву свашта има. Нема чега нема. Навали народе.
Maločas smo pričali o nostalgiji pa se nešto mislim… kako je nekada bilo lepo (za one koji se sećaju), uđeš u tramvaj, daš pare kondukteru, on lepo lizne prst ili ga zamoči u ono sunđerče na kožnoj tašnici i cepne kartu iz blokčeta. I gotovo. Samo cimne onaj kožni remen, koliko da zvrcne vozaču da može da krene. Nema nikakvih markica, bus-pluseva, njihovih posrednika i posrednika posrednika. Nema kontrole, svađa sa putnicima, tuče… Ulagano u ljude a ne u mašine i softvere. Tehnologija nas pojede.
У Ваљеву свашта има. Нема чега нема. Навали народе.
http://www.rastko.rs/cms/files/books/4f108e337a6a7
Фала ти Пецо!
Рекох: Требају ми подаци који нису на Мрежи.
Одлично је што си окачио овај текст о Др Селимиру. Треба што више људи да сазна понешто о овом човеку. Као и о сваком који се жртвовао за свој народ и отаџбину. Међутим, текст сам већ имао као фотокопију из неког зборника или часописа, коју ми је добацио Прим Др Кастратовић, дентиста и историчар лекарства у Србији, иначе Пожаревљанин. Сасвим фино сарађујемо и размењујемо грађу, као што то чиним и са гђом Мелитом Милин, која је написала каталог и поставила изложбу о композиторки и чланици САНУ Љубици Марић, сестричини Др Селимира.
Написао сам биографију и приредио текстове о старом Београду, које је написао Димитрије Ц. Ђорђевић, брат Др Селимира Ц. Ђорђевића. Димитрије је о својој породици писао много раније, док је већина њих била жива, а гђа Марић је у својим позним деведесетим годинама понешто и помешала или заборавила. Зато је гђа Милин добила прецизније податке...
Међутим, никада не прекидам истраживања, и када сам већ нешто заокружио и објавио. Помислио сам да је Музичарев деда познавао Др Селимира (сигурно га је морао знати) и да можда постоје њихове заједничке фотографије. Често се у породицама преносе анегдоте, догађаји из живота почивших, који сувопарно навођење чињеница и датума знају да обоје и дају им рељефност. Зато сам се обратио пријатељу из оркестра.
Волим кад ми се Миленко узбуди!
Да ли бисте, Грчићу, можебити извољевали једну већу, јасну, у боји сепије, молићу лепо.
Поседујемо и нудимо из добре жеље и чисте намере. Само додемо кући.
Мој јаран од Дорћолских се неће љутнути на мене, зна да немам никакве намере у виду надметања по габариту. Ни у целини, ни по детаљима.
Штавише, ако му је по вољи, можемо се срести tête-à-tête, да му се одужим за један дивни потез с његове стране.
Главни радио-телеграф у Београду, Кнез Михаилова 42, на углу са 1300 каплара...
ПП (пријатељско питање):
Да ли знаш нешто (осим оног што на Мрежи пише) о ваљевском окружном физикусу Селимиру Ц. Ђорђевићу, који је умро 1915. године од тифуса?
У Ваљеву свашта има. Нема чега нема. Навали народе.
http://www.rastko.rs/cms/files/books/4f108e337a6a7
Maločas smo pričali o nostalgiji pa se nešto mislim… kako je nekada bilo lepo (za one koji se sećaju), uđeš u tramvaj, daš pare kondukteru, on lepo lizne prst ili ga zamoči u ono sunđerče na kožnoj tašnici i cepne kartu iz blokčeta. I gotovo. Samo cimne onaj kožni remen, koliko da zvrcne vozaču da može da krene. Nema nikakvih markica, bus-pluseva, njihovih posrednika i posrednika posrednika. Nema kontrole, svađa sa putnicima, tuče… Ulagano u ljude a ne u mašine i softvere. Tehnologija nas pojede.
http://www.rastko.rs/cms/files/books/4f108e337a6a7
Фала ти Пецо!
Рекох: Требају ми подаци који нису на Мрежи.
Одлично је што си окачио овај текст о Др Селимиру. Треба што више људи да сазна понешто о овом човеку. Као и о сваком који се жртвовао за свој народ и отаџбину. Међутим, текст сам већ имао као фотокопију из неког зборника или часописа, коју ми је добацио Прим Др Кастратовић, дентиста и историчар лекарства у Србији, иначе Пожаревљанин. Сасвим фино сарађујемо и размењујемо грађу, као што то чиним и са гђом Мелитом Милин, која је написала каталог и поставила изложбу о композиторки и чланици САНУ Љубици Марић, сестричини Др Селимира.
Написао сам биографију и приредио текстове о старом Београду, које је написао Димитрије Ц. Ђорђевић, брат Др Селимира Ц. Ђорђевића. Димитрије је о својој породици писао много раније, док је већина њих била жива, а гђа Марић је у својим позним деведесетим годинама понешто и помешала или заборавила. Зато је гђа Милин добила прецизније податке...
Међутим, никада не прекидам истраживања, и када сам већ нешто заокружио и објавио. Помислио сам да је Музичарев деда познавао Др Селимира (сигурно га је морао знати) и да можда постоје њихове заједничке фотографије. Често се у породицама преносе анегдоте, догађаји из живота почивших, који сувопарно навођење чињеница и датума знају да обоје и дају им рељефност. Зато сам се обратио пријатељу из оркестра.
Руска капела
I njen tata
Kako je ovo urađeno???????????
Uz dužno poštovanje fotografiju kolorisao lično ja................!!
Ovo je odlično ispalo, potpuno novi pogled na Bgd. Da li možemo da očekujemo nastavak............