Звездарка, и ја имам слику бисте из 2012. и на њој пише
ПОЛИТИКА
ВЛАДИСЛАВ СЛ. РИБНИКАР
Невероватно!
До сада нисам ни приметио!
Иначе, биста није на месту на коме је оригинално постављена.
Када је постављена налазила се на простору испред велике трибине, негде на средини,
а не на месту где је сада, испред почасне трибине.
Очито да је неко ко је стављао плочицу на нови, значајно нижи стуб, омашио Рибникара...
Ако ти треба више оргиналних слика бисте, имам их скенираних у доброј резолуцији из часописа
Витез 1940. године...
Što se tiče ustanove za zbrinjavanje ometenih obožavalaca prošlosti, mislim da tu imamo dobru vezu. Mogao bi poštovani g. Grk da nam organizuje specijalno odeljenje sa specijalnom terapijom. A ne da čekamo svaku hiljaditu stranu do vizite.
Fala na ovoj JEDINSTVENOJ fotki uvazeni Dorcolac. Sad sam je ugledao. I odmah sejvirao. Jedno vreme su u S-T ratovima ranjenici/bolesnici zaista bili smestani i u zgradu Velike skole. To sam znao ali nikad i fotku video. Bravo si ga!
Волим кад ми се Миленко узбуди!
Да ли бисте, Грчићу, можебити извољевали једну већу, јасну, у боји сепије, молићу лепо.
Поседујемо и нудимо из добре жеље и чисте намере. Само додемо кући.
Мој јаран од Дорћолских се неће љутнути на мене, зна да немам никакве намере у виду надметања по габариту. Ни у целини, ни по детаљима.
Штавише, ако му је по вољи, можемо се срести tête-à-tête, да му се одужим за један дивни потез с његове стране.
Lojalnost prema Dorćolcu (ali iznad svega prema celom Forumu, dakle i prema tebi) brani mi da trenutno prihvatim tvoju tako iskrenu ponudu dragi moj Milorade. Utoliko pre što se nadam da delim ‘porodično’ divljenje celokupnog uvazenog Foruma za tvoje postove i sav tvoj ogroman ‒ od mene sigurno nezaslužen ‒ trud. Nadam se da te ovim neću povrediti obzirom na nepatvorenu iskrenost i dobronamernu spontanost tvoje ponude. Razumećes ti to. Naravno s lojalnostima ove vrste ne treba baš cepidlačiti. Fala ti od srca. Pozdrav ... grk
Fala ti. Sta da kazem? Prelepo! Sad sam, stigao kuci i vec sam "odlojalizovao" ... gornji post. Nije lepo s moje strane. Bio nam ti ziv i zdrav - a za ostalo je lako.
Pozdrav ... grk
У Ваљеву свашта има. Нема чега нема. Навали народе.
http://www.rastko.rs/cms/files/books/4f108e337a6a7
Фала ти Пецо!
Рекох: Требају ми подаци који нису на Мрежи.
Одлично је што си окачио овај текст о Др Селимиру. Треба што више људи да сазна понешто о овом човеку. Као и о сваком који се жртвовао за свој народ и отаџбину. Међутим, текст сам већ имао као фотокопију из неког зборника или часописа, коју ми је добацио Прим Др Кастратовић, дентиста и историчар лекарства у Србији, иначе Пожаревљанин. Сасвим фино сарађујемо и размењујемо грађу, као што то чиним и са гђом Мелитом Милин, која је написала каталог и поставила изложбу о композиторки и чланици САНУ Љубици Марић, сестричини Др Селимира.
Написао сам биографију и приредио текстове о старом Београду, које је написао Димитрије Ц. Ђорђевић, брат Др Селимира Ц. Ђорђевића. Димитрије је о својој породици писао много раније, док је већина њих била жива, а гђа Марић је у својим позним деведесетим годинама понешто и помешала или заборавила. Зато је гђа Милин добила прецизније податке...
Међутим, никада не прекидам истраживања, и када сам већ нешто заокружио и објавио. Помислио сам да је Музичарев деда познавао Др Селимира (сигурно га је морао знати) и да можда постоје њихове заједничке фотографије. Често се у породицама преносе анегдоте, догађаји из живота почивших, који сувопарно навођење чињеница и датума знају да обоје и дају им рељефност. Зато сам се обратио пријатељу из оркестра.
Nema na čemu Milorade. I meni je drago što će posetioci ovog foruma , u tekstu g.Radojičića, moći da se uvere u veličinu dela Dr.Đorđevića i njegove znamenite porodice. Kao što je poznato na brdu Vidrak u Valjevu su sahranjeni Dr.Đorđević, njegova majka Sofija i brat Dragutin. I dan danas postoji njihov grob u jednom šumarku.
Postoji još jedna zanimljiva studija g.M.madića gde se govori o varoškim grobljima u Valjevu, kao i o brdu Vidrak i gde se pominje Dr.Đorđević. Ako niste čitali Vi i posetioci foruma, ja prilažem taj link : http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2039%...
Pozdrav ......!
Valja da se mi beogradjanski lekari malo postidimo. Dobro je to. Valja. Fala vam na tekstu koji ste postavili Peco o Dr Selimiru i Miloradu kao "pokretacu".
da li je Beograd? deluje da ima tramvajskih sina u prvom planu?
Ako me sećanje dobro služi, stoji i danas u Makenzijevoj. Ako neko može neka proveri:
Lep dokaz. Tu je u parteru decenijama bila pekara u kojoj sam , retko, kupio po neko pecivo. Gazda bio je vremesan pekar s dugom belom i cistom keceljom. Zamisljen covek. Predratni egzemplar. Cini mi se da mu je neka devojcica pomagala.
Звездарка, и ја имам слику бисте из 2012. и на њој пише
ПОЛИТИКА
ВЛАДИСЛАВ СЛ. РИБНИКАР
Невероватно!
До сада нисам ни приметио!
Иначе, биста није на месту на коме је оригинално постављена.
Када је постављена налазила се на простору испред велике трибине, негде на средини,
а не на месту где је сада, испред почасне трибине.
Очито да је неко ко је стављао плочицу на нови, значајно нижи стуб, омашио Рибникара...
Ако ти треба више оргиналних слика бисте, имам их скенираних у доброј резолуцији из часописа
Витез 1940. године...
Хвала.
За овај филмић који радим више фотографија ми не треба, али бих веома волела да видим, а и да имам у архиви још фотографија те бисте, за своју душу...
СЕРБИЯ. У капетанiи Гружи, селу Раваницы Нахие Крагуєвачке, жена Стевана Николића именемъ Станисава, 24гъ Марта ове године родила є четверо деце, одъ кои є было двоє мушки и двоє женски. Она су била времена* и онай исти данъ крштена су уютру, чимъ су рођена, па истый онай данъ предъ ноћъ умрла су и речена деца и мати им. Кажу да є она издишући говорила, да iой се чини, да је iоштъ єдно дете у ньой остало и да за то умире, што не може одъ нѣга да се разстави. Ньой є было около двадесетъ и петъ година, и была є здрава и снажна жена.
*деца су рођена на време, после пуних девет месеци.
Никад није било лако родити, одржати и одгајити децу. Увек код рађања постоји ризик за живот детета и његове мајке. Само што је то некад сматрано судбином, а данас немаром лекара.
Преписом ове новинске вести покушао сам да покажем, онима који то нису имали прилике да виде, како се онда писало. Например, постојала су три различита слова е: є, ѣ, е...
Fala na ovom lepom mada tuznom podatku iz davnih dana predvukovske literacije. Mada nisam ginekolog, pitanje je da li je u svemu bila neka medicinska greska. Tada lekari skoro da i nisu poradjali. To su cinile babice, cesto nekompetentne. Cesto je zaostajala posteljica a pogotovu u majke 4. raznojajnih blizanaca, koja tada mora imati i 4. odvojene posteljice u materici i koje se sve 4. moraju savesno ukloniti. Ako se sve placente ne uklone, majka sigurno umire od iskrvarenja. Njoj verov. nisu bile izvadjene sve placente pa je sirota imala utisak da je jos jedno dete u njoj zaostalo - sto je malo verovatno. I sve njene bebe pomrle su ubrzo - najverovatnije hipotroficne, smanjenog vitaliteta , jer bilo ih je u kompeticiji cetvoro mada rodjena u terminu. Nije tada bilo inkubatora, itd. To sto deca nisu prezivela verov. nije greska babica (novorodjencad nisu imala sanse). Ali to sto majka nije prezivela sigurno gruba je greska nespreme babice/babica. Srbija tada nije imala obrazovane babice a ni negovateljice ili medicinske sestre. Da takvog neceg ima videli smo po prvi put kod stranih sanitetskih misionara 1876g.
Са фб, "Црно-бели БГД", жарковачки млекаџија Бора Спасеновић
Lepo. I u Prokuplju su ovakvi 'primerci' (pardon!) na cezama raznosili mleko svakog dana, ne i nedeljom. Imali su limenu kantu s mlekom i jedno limeno lonce s obelezenom crtom za 1/2L i za pun 1L mleka. A gde je ovom mangupu kanta. Satro, ne vidi se. Opasan je to svindler. Mozda je nedelja pa se onako prosetao da nesto pazari. Lepe musterijke i sl. Donosi im buket domaceg bosioka. Providna stvar. Oca da mu j.... .
Lojalnost prema Dorćolcu (ali iznad svega prema celom Forumu, dakle i prema tebi) brani mi da trenutno prihvatim tvoju tako iskrenu ponudu dragi moj Milorade. Utoliko pre što se nadam da delim ‘porodično’ divljenje celokupnog uvazenog Foruma za tvoje postove i sav tvoj ogroman ‒ od mene sigurno nezaslužen ‒ trud. Nadam se da te ovim neću povrediti obzirom na nepatvorenu iskrenost i dobronamernu spontanost tvoje ponude. Razumećes ti to. Naravno s lojalnostima ove vrste ne treba baš cepidlačiti. Fala ti od srca. Pozdrav ... grk
Еј, црни мој Миленко...
Да сам увек чекао да ми неко дозволи да нешто овде постујем, или да неком нешто помогнем, кад му треба... Ону моју понуду је требало да схватиш као стилску фигуру, више као обећање него као питање. Ти си ми послужио само као метафора, Грчићу. Немој да те оптерећује то што сам поставио оне слике. Поставио бих ја њих и онако. А Дорћолац и ја се разумемо и брез пискарања. Зна он мене, као и ја њега, од пре него што смо се, заправо, видели и упознали.
И он и ја и још неки људи овде, нећу их помињати, а они знају да баш на њих мислим, смо они који служе и саслужују. Има она лепа из војске: Служимо народу! Само народу служимо и њему смо лојални. Народ је увек исти и вечан, а људи се мењају.
ПОЛИТИКА
ВЛАДИСЛАВ СЛ. РИБНИКАР
Невероватно!
До сада нисам ни приметио!
Иначе, биста није на месту на коме је оригинално постављена.
Када је постављена налазила се на простору испред велике трибине, негде на средини,
а не на месту где је сада, испред почасне трибине.
Очито да је неко ко је стављао плочицу на нови, значајно нижи стуб, омашио Рибникара...
Ако ти треба више оргиналних слика бисте, имам их скенираних у доброј резолуцији из часописа
Витез 1940. године...
Волим кад ми се Миленко узбуди!
Да ли бисте, Грчићу, можебити извољевали једну већу, јасну, у боји сепије, молићу лепо.
Поседујемо и нудимо из добре жеље и чисте намере. Само додемо кући.
Мој јаран од Дорћолских се неће љутнути на мене, зна да немам никакве намере у виду надметања по габариту. Ни у целини, ни по детаљима.
Штавише, ако му је по вољи, можемо се срести tête-à-tête, да му се одужим за један дивни потез с његове стране.
Руска капела
http://www.rastko.rs/cms/files/books/4f108e337a6a7
Фала ти Пецо!
Рекох: Требају ми подаци који нису на Мрежи.
Одлично је што си окачио овај текст о Др Селимиру. Треба што више људи да сазна понешто о овом човеку. Као и о сваком који се жртвовао за свој народ и отаџбину. Међутим, текст сам већ имао као фотокопију из неког зборника или часописа, коју ми је добацио Прим Др Кастратовић, дентиста и историчар лекарства у Србији, иначе Пожаревљанин. Сасвим фино сарађујемо и размењујемо грађу, као што то чиним и са гђом Мелитом Милин, која је написала каталог и поставила изложбу о композиторки и чланици САНУ Љубици Марић, сестричини Др Селимира.
Написао сам биографију и приредио текстове о старом Београду, које је написао Димитрије Ц. Ђорђевић, брат Др Селимира Ц. Ђорђевића. Димитрије је о својој породици писао много раније, док је већина њих била жива, а гђа Марић је у својим позним деведесетим годинама понешто и помешала или заборавила. Зато је гђа Милин добила прецизније податке...
Међутим, никада не прекидам истраживања, и када сам већ нешто заокружио и објавио. Помислио сам да је Музичарев деда познавао Др Селимира (сигурно га је морао знати) и да можда постоје њихове заједничке фотографије. Често се у породицама преносе анегдоте, догађаји из живота почивших, који сувопарно навођење чињеница и датума знају да обоје и дају им рељефност. Зато сам се обратио пријатељу из оркестра.
Nema na čemu Milorade. I meni je drago što će posetioci ovog foruma , u tekstu g.Radojičića, moći da se uvere u veličinu dela Dr.Đorđevića i njegove znamenite porodice.
Kao što je poznato na brdu Vidrak u Valjevu su sahranjeni Dr.Đorđević, njegova majka Sofija i brat Dragutin. I dan danas postoji njihov grob u jednom šumarku.
Postoji još jedna zanimljiva studija g.M.madića gde se govori o varoškim grobljima u Valjevu, kao i o brdu Vidrak i gde se pominje Dr.Đorđević. Ako niste čitali Vi i posetioci foruma, ja prilažem taj link :
http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2039%...
Pozdrav ......!
Ako me sećanje dobro služi, stoji i danas u Makenzijevoj. Ako neko može neka proveri:
ПОЛИТИКА
ВЛАДИСЛАВ СЛ. РИБНИКАР
Невероватно!
До сада нисам ни приметио!
Иначе, биста није на месту на коме је оригинално постављена.
Када је постављена налазила се на простору испред велике трибине, негде на средини,
а не на месту где је сада, испред почасне трибине.
Очито да је неко ко је стављао плочицу на нови, значајно нижи стуб, омашио Рибникара...
Ако ти треба више оргиналних слика бисте, имам их скенираних у доброј резолуцији из часописа
Витез 1940. године...
Хвала.
За овај филмић који радим више фотографија ми не треба, али бих веома волела да видим, а и да имам у архиви још фотографија те бисте, за своју душу...
НАЙНОВИЄ ВѢСТИ (НОВИНЕ СРБСКЕ, 14. 4. 1834.)
СЕРБИЯ. У капетанiи Гружи, селу Раваницы Нахие Крагуєвачке, жена Стевана Николића именемъ Станисава, 24гъ Марта ове године родила є четверо деце, одъ кои є было двоє мушки и двоє женски. Она су била времена* и онай исти данъ крштена су уютру, чимъ су рођена, па истый онай данъ предъ ноћъ умрла су и речена деца и мати им. Кажу да є она издишући говорила, да iой се чини, да је iоштъ єдно дете у ньой остало и да за то умире, што не може одъ нѣга да се разстави. Ньой є было около двадесетъ и петъ година, и была є здрава и снажна жена.
*деца су рођена на време, после пуних девет месеци.
Никад није било лако родити, одржати и одгајити децу. Увек код рађања постоји ризик за живот детета и његове мајке. Само што је то некад сматрано судбином, а данас немаром лекара.
Преписом ове новинске вести покушао сам да покажем, онима који то нису имали прилике да виде, како се онда писало.Например, постојала су три различита слова е: є, ѣ, е...
Еј, црни мој Миленко...
Да сам увек чекао да ми неко дозволи да нешто овде постујем, или да неком нешто помогнем, кад му треба... Ону моју понуду је требало да схватиш као стилску фигуру, више као обећање него као питање. Ти си ми послужио само као метафора, Грчићу. Немој да те оптерећује то што сам поставио оне слике. Поставио бих ја њих и онако. А Дорћолац и ја се разумемо и брез пискарања. Зна он мене, као и ја њега, од пре него што смо се, заправо, видели и упознали.
И он и ја и још неки људи овде, нећу их помињати, а они знају да баш на њих мислим, смо они који служе и саслужују. Има она лепа из војске: Служимо народу! Само народу служимо и њему смо лојални. Народ је увек исти и вечан, а људи се мењају.