У праву сте!
Није Дорћол!
Привилегована аграрна банка је 1933. године користила плац, који је Пошта купила за изградњу Поштанске штедионице и Главне поште, за складиштење камених блокова за изградњу банке, јер је Аграрна банка зидала своју зграду на плацу опкољеном зградама и улицама и није имала где да смести овако гломазне блокове. Ово је био најближи слободан плац.
Поштанска штедионица је отпочела изградњу Главне поште тек 1935, када је светска економска крза већ била стишана. Свака вам част, пријатељи!
obratite paznju na padinu, nisam baš previše siguran da je ovo Tašmajdan... osim ukoliko padina nije u pravcu ka Aberdarevoj...? Tj. da li je ona kuća u pozadini na mestu današnjeg Dečijeg pozorišta ili čak RTS?
Evo, dakle, još jedne vile iz opusa Dušana Babića, nastale oko 1937. godine u ulici Dinka Ranjine (Dr. Milutina Ivkovića).
Po detaljima i ostvarenoj arhitekturi mogla je da se poredi sa izvanrednim paralelnim delima braće Krstić ili Dragiše Brašovana.
nešto me je jako zainteresovala ova kuća... Iako Milovan kaže da je ovo današnja ulica Milutina Ivkovića, ja u toj ulici nisam uspeo da pronađem ni blizu sličnu zgradu. Dakle, nešto mislim da je ovo jedna nepoznanica.
To bi bile ove dve na uglu sa Visokog Stevana.
Da nije ovo Crkva Sv. Marka?
Није Дорћол!
Привилегована аграрна банка је 1933. године користила плац, који је Пошта купила за изградњу Поштанске штедионице и Главне поште, за складиштење камених блокова за изградњу банке, јер је Аграрна банка зидала своју зграду на плацу опкољеном зградама и улицама и није имала где да смести овако гломазне блокове. Ово је био најближи слободан плац.
Поштанска штедионица је отпочела изградњу Главне поште тек 1935, када је светска економска крза већ била стишана.
Свака вам част, пријатељи!
Da nije ovo Crkva Sv. Marka?
obratite paznju na padinu, nisam baš previše siguran da je ovo Tašmajdan... osim ukoliko padina nije u pravcu ka Aberdarevoj...? Tj. da li je ona kuća u pozadini na mestu današnjeg Dečijeg pozorišta ili čak RTS?
Evo, dakle, još jedne vile iz opusa Dušana Babića, nastale oko 1937. godine u ulici Dinka Ranjine (Dr. Milutina Ivkovića).
Po detaljima i ostvarenoj arhitekturi mogla je da se poredi sa izvanrednim paralelnim delima braće Krstić ili Dragiše Brašovana.
nešto me je jako zainteresovala ova kuća... Iako Milovan kaže da je ovo današnja ulica Milutina Ivkovića, ja u toj ulici nisam uspeo da pronađem ni blizu sličnu zgradu. Dakle, nešto mislim da je ovo jedna nepoznanica.
Светозар Живковић, Тозовчев отац...
Била је, некад, негде, давно, сад више појма немам где, али и њу бејах скинула...
Da nije ovo Crkva Sv. Marka?
Plac sa materjalom za Agrarnu banku.