Дунавовић се звао Димитрије и био крајем 1830-тих савамалски кмет. Истовремено је држао и кафану и плаћао механске дажбине. У списку имања из 1862. помиње се кафеџија Димитрије Дунављевић (вероватно је то наш човек) са имањем у Поп Пантином сокаку, а могуће је да је ту била и кафана. Али, где је тај сокак? Немам појма, тј. ту је негде око Господске, али тачну локацију не знам. Нема га ни код Зарића. Али, у списку кафана из 1860. помиње се кафана Димитрија Дунавлевића (са Л), док је кафеџија Ђорђе Вишнић. Зграда је од тврдог материјала и има, осим кафане, 7 соба, 3 кујне и подрум. "Ова кафана стои на Варош капији и зове се Кафана Дунавлевић". Задовољан?
Дунавовић се звао Димитрије и био крајем 1830-тих савамалски кмет. Истовремено је држао и кафану и плаћао механске дажбине. У списку имања из 1862. помиње се кафеџија Димитрије Дунављевић (вероватно је то наш човек) са имањем у Поп Пантином сокаку, а могуће је да је ту била и кафана. Али, где је тај сокак? Немам појма, тј. ту је негде око Господске, али тачну локацију не знам. Нема га ни код Зарића. Али, у списку кафана из 1860. помиње се кафана Димитрија Дунавлевића (са Л), док је кафеџија Ђорђе Вишнић. Зграда је од тврдог материјала и има, осим кафане, 7 соба, 3 кујне и подрум. "Ова кафана стои на Варош капији и зове се Кафана Дунавлевић". Задовољан?
Поп Пантин сокак је данашња Маршала Бирјузова, такорећи Космајска. Поздрављам вас из исте!
Zgrada u kojoj je Vasić imao svoju advokatsku kancelarijusagrađena je 1928. u stilu onda vladajućeg eklekticizma po projektu plodnog i zanimljivog arhitekte Petra Popovića (1873-1945), autora palate "Ruski car", hotela "Petrovgrad", zgrade "Okružnog načelstva" u Vranju, i nekoliko velikih crkvi u Srbiji. Na ovoj zgradi posebno su se isticali, kako beleži B. Kovačević "klasični stilski elementi sa profilisanim vencima, polustubovima, pilasterima i trouganim timpanonima"
Samo ima jedna kvaka: Zgrada "Bate" uopšte nije projekat Pere Popovića, nego je on samo potpisao plan. Plan je delo inostranih arhitekata.
Ovo je gospođa Hakman! Mora da je bilo dva Kazbeka!!!!
Supruga Koste Hakmana? Hm...
A što se tiče "Kazbeka" verovatno da ih je bilo različitih. Zasada je jedini sigurni onaj na početku Skadarske koji je mogao trajati do 1934. ili 1935. Postle toga, beočinska fabrika cementa je na tom placu podigla veliku zgradu svog penzionog fonda (delo arh. Brašovana)...
Ne znam da li ima osnova za "lociranje" drugog Kazbeka u Kralja Milana, preko puta Oficirskog doma (SKC). U višespratnoj secesijskoj zgradi postoji jedna ogromna sala koja bi mogla biti nekakav lokal (danas je riblji restoran)...
Pošto mi se prigovorilo da parazitiram na forumu evo i od mene jednog priloga, takoreći male pitalice. Još poodavno i na onom mestu postavio sam pitanje da li možemo da utvrdimo tačno gde je bila kafana «Kod engleske kraljice» koja je bila čuvena po svojim pozorišnim predstavama u doba pre zidanja Narodnog pozorišta 1868. Stvar nisam isterao do kraja, ima zbunjujućih podataka a, kako što je već poznato, nisam pri literaturi nego se ispomažem internetom i onim što imam u kompjuteru...
Elem, za to gde je i kakva je koja kafana bila prvi izvor je Nušić. Evo šta on kaže:
«Na stotinu metara ispod "Srebrne kugle" niz Pop-Lukinu ulicu, nalazi se i danas kafana "Zlatan grozd". Nekada se ta kafana zvala "Engleska kraljica" a bila je pre "Pozorišne kafane" i pre "Dardanela" prva naša pozorišna, odnosno glumačka kafana.» Pošto je za «Srebrnu kuglu» već objasnio da se nalazila «na mestu gde se sad dižečetvorospratna kuća Radenka Radenkovića,štampara na uglu Kosmajske ulice i Varoš-kapije, upravo prema Valožićevoj knjižari» tj. na današnjem donjem uglu Maršala Birjuzova i Pop-Lukine ulice to bi značilo da se «Engleska kraljica» nalazila nešto niže. Ostaje međutim pitanje da li se nalazila u istom bloku jer je današnji ugao Birjuzova i Pop-Lukine bio nekadašnji ugao Kosmajske i Gospodske koja se ulivala u Pop-Lukinu. Tu nastaje problem. Ja nemam dovoljno dobru kartu da vidim gde se prekoputa onog oštrog ugla gde je stajala kafana «Kod zlatnog konja» nalazila granica između Gospodske i Pop-Lukine.
Nušić nastavlja, još jednom objašnjavajući položaj ove kafane «u Sušićevoj kući kod "Engleske kraljice", gde je na onoj strani placa iz Kosmajske ulice bila zatim Sinagoga». Ako uzmemo da Nušić ne greši i da je plac na kojem je bila kafana izlazio i na Pop-Lukinu i na Kosmajsku to je moglo biti samo broj ili dva ispod «Srebrne kugle». S druge strane on je ranije već rekao «na stotinu metara» ispod a to se ne slaže. Da li bi to značilo da je ovaj plac izlazio ustvari na Gospodsku i Kosmajsku?
Stvar dodatno komplikuje podatak da se tu docnije nalazila sinagoga. Jedina singaoga u ovom kraju koju ja vidim na Bešlićevom planu iz 1893. je «Sinagoga stranih» (tj. aškenaska sinagoga) ubeležena da se nalazi u bloku br. 25 plana u koji Pop-Lukina ulica uopšte ne ulazi. Biće da ipak ovaj plan nije baš najprecizniji jer se sinagoga nalazila u Kosmajskoj ulici broj 51. što će biti pri samom njenom kraju.
A sve ovo ne bi bilo potrebno raspredati da je pri ruci literatura jer mi se sve čini da se na jednoj slici kafane «Zlatan konj» iza nje vidi i «Zlatan grozd», na samoj granici Pop-Lukine i Gospodske, tj. odmah prekoputa «Konja». To bi značilo da je Nušić naravno bio u pravu samo da mu se potkrala fraza «na sto metara» koju često koristi i kada je bilo sto i kada je bilo 20.
I jedna mala digresija. Gorenarečeni Sušić u čijoj kući je bila i kafana «Kod engleske kraljice» bio je jedan od sveštenika Saborne crkve. Možda je baš on taj Pop-Panta po kojem je ulica nazivana?
1844 godine Јосиф Капилери објављује Београђанима да „има машину за дагеротипирање лица на платни од метала" и да ради у „Дунавовићевој кафани" на Варош-Капији.
Da li neko zna nešto više o ovoj kafani?
Дунавовић се звао Димитрије и био крајем 1830-тих савамалски кмет. Истовремено је држао и кафану и плаћао механске дажбине. У списку имања из 1862. помиње се кафеџија Димитрије Дунављевић (вероватно је то наш човек) са имањем у Поп Пантином сокаку, а могуће је да је ту била и кафана. Али, где је тај сокак? Немам појма, тј. ту је негде око Господске, али тачну локацију не знам. Нема га ни код Зарића. Али, у списку кафана из 1860. помиње се кафана Димитрија Дунавлевића (са Л), док је кафеџија Ђорђе Вишнић. Зграда је од тврдог материјала и има, осим кафане, 7 соба, 3 кујне и подрум. "Ова кафана стои на Варош капији и зове се Кафана Дунавлевић". Задовољан?
1844 godine Јосиф Капилери објављује Београђанима да „има машину за дагеротипирање лица на платни од метала" и да ради у „Дунавовићевој кафани" на Варош-Капији.
Da li neko zna nešto više o ovoj kafani?
Дунавовић се звао Димитрије и био крајем 1830-тих савамалски кмет. Истовремено је држао и кафану и плаћао механске дажбине. У списку имања из 1862. помиње се кафеџија Димитрије Дунављевић (вероватно је то наш човек) са имањем у Поп Пантином сокаку, а могуће је да је ту била и кафана. Али, где је тај сокак? Немам појма, тј. ту је негде око Господске, али тачну локацију не знам. Нема га ни код Зарића. Али, у списку кафана из 1860. помиње се кафана Димитрија Дунавлевића (са Л), док је кафеџија Ђорђе Вишнић. Зграда је од тврдог материјала и има, осим кафане, 7 соба, 3 кујне и подрум. "Ова кафана стои на Варош капији и зове се Кафана Дунавлевић". Задовољан?
Поп Пантин сокак је данашња Маршала Бирјузова, такорећи Космајска.
Samo ima jedna kvaka: Zgrada "Bate" uopšte nije projekat Pere Popovića, nego je on samo potpisao plan. Plan je delo inostranih arhitekata.
Ovo je gospođa Hakman! Mora da je bilo dva Kazbeka!!!!
Supruga Koste Hakmana? Hm...
A što se tiče "Kazbeka" verovatno da ih je bilo različitih. Zasada je jedini sigurni onaj na početku Skadarske koji je mogao trajati do 1934. ili 1935. Postle toga, beočinska fabrika cementa je na tom placu podigla veliku zgradu svog penzionog fonda (delo arh. Brašovana)...
Ne znam da li ima osnova za "lociranje" drugog Kazbeka u Kralja Milana, preko puta Oficirskog doma (SKC). U višespratnoj secesijskoj zgradi postoji jedna ogromna sala koja bi mogla biti nekakav lokal (danas je riblji restoran)...
Pošto mi se prigovorilo da parazitiram na forumu
evo i od mene jednog priloga, takoreći male pitalice. Još poodavno i na onom mestu postavio sam pitanje da li možemo da utvrdimo tačno gde je bila kafana «Kod engleske kraljice» koja je bila čuvena po svojim pozorišnim predstavama u doba pre zidanja Narodnog pozorišta 1868. Stvar nisam isterao do kraja, ima zbunjujućih podataka a, kako što je već poznato, nisam pri literaturi nego se ispomažem internetom i onim što imam u kompjuteru...
Elem, za to gde je i kakva je koja kafana bila prvi izvor je Nušić. Evo šta on kaže:
«Na stotinu metara ispod "Srebrne kugle" niz Pop-Lukinu ulicu, nalazi se i danas kafana "Zlatan grozd". Nekada se ta kafana zvala "Engleska kraljica" a bila je pre "Pozorišne kafane" i pre "Dardanela" prva naša pozorišna, odnosno glumačka kafana.» Pošto je za «Srebrnu kuglu» već objasnio da se nalazila «na mestu gde se sad diže četvorospratna kuća Radenka Radenkovića, štampara na uglu Kosmajske ulice i Varoš-kapije, upravo prema Valožićevoj knjižari» tj. na današnjem donjem uglu Maršala Birjuzova i Pop-Lukine ulice to bi značilo da se «Engleska kraljica» nalazila nešto niže. Ostaje međutim pitanje da li se nalazila u istom bloku jer je današnji ugao Birjuzova i Pop-Lukine bio nekadašnji ugao Kosmajske i Gospodske koja se ulivala u Pop-Lukinu. Tu nastaje problem. Ja nemam dovoljno dobru kartu da vidim gde se prekoputa onog oštrog ugla gde je stajala kafana «Kod zlatnog konja» nalazila granica između Gospodske i Pop-Lukine.
Nušić nastavlja, još jednom objašnjavajući položaj ove kafane «u Sušićevoj kući kod "Engleske kraljice", gde je na onoj strani placa iz Kosmajske ulice bila zatim Sinagoga». Ako uzmemo da Nušić ne greši i da je plac na kojem je bila kafana izlazio i na Pop-Lukinu i na Kosmajsku to je moglo biti samo broj ili dva ispod «Srebrne kugle». S druge strane on je ranije već rekao «na stotinu metara» ispod a to se ne slaže. Da li bi to značilo da je ovaj plac izlazio ustvari na Gospodsku i Kosmajsku?
Stvar dodatno komplikuje podatak da se tu docnije nalazila sinagoga. Jedina singaoga u ovom kraju koju ja vidim na Bešlićevom planu iz 1893. je «Sinagoga stranih» (tj. aškenaska sinagoga) ubeležena da se nalazi u bloku br. 25 plana u koji Pop-Lukina ulica uopšte ne ulazi. Biće da ipak ovaj plan nije baš najprecizniji jer se sinagoga nalazila u Kosmajskoj ulici broj 51. što će biti pri samom njenom kraju.
A sve ovo ne bi bilo potrebno raspredati da je pri ruci literatura jer mi se sve čini da se na jednoj slici kafane «Zlatan konj» iza nje vidi i «Zlatan grozd», na samoj granici Pop-Lukine i Gospodske, tj. odmah prekoputa «Konja». To bi značilo da je Nušić naravno bio u pravu samo da mu se potkrala fraza «na sto metara» koju često koristi i kada je bilo sto i kada je bilo 20.
I jedna mala digresija. Gorenarečeni Sušić u čijoj kući je bila i kafana «Kod engleske kraljice» bio je jedan od sveštenika Saborne crkve. Možda je baš on taj Pop-Panta po kojem je ulica nazivana?