На оном форуму сам дао кратак преглед парне стране улице Краља Милана између Кнеза Милоша и Ресавске. Да то поновим, уз велику помоћ Дим. Ц. Ђорђевића (преко Гаврила ).
Слабо шта знамо о том блоку и зградама у њему, иако је дуго
поживео - готово комплетан до 1970. године.
Прво Зарићева катастарска мапа из 1878:
Очигледно је тај блок већ био насељен, мада мање изграђен него пар деценија
касније. Ово је тад још био периферијски Крагујевачки друм, како и стоји на
мапи. Дим. Ц. Ђорђевић каже да је то у другој половини 19. века био елитни део Београда, јер су ту (и на непарној страни) живели највиђенији грађани.
Пошто кућни бројеви расту од Лондона ка Славији, то ћемо и ми ићи тим путем.
Прва кућа до Лондона, знана као Борово, припадала је касније породици Димитриијевић (некадашњи бр. 82). Ево одличне Милошеве слике:
Али, ДЦЂ зна и старију историју имања:
На претходној слици се до зграде Димитријевића виде две суседне куће. Прво бр. 84, која је пре Првог светског
рата, а и после њега, припадала лекару Николи Вучетићу, који ју је издавао, а
сам живео с оне стране Лондона, до чувене НН зграде.
А ДЦЂ опет иде даље у прошлост:
Поред Вучетићеве, налазила
се кућа Едварда Михела, трговца. Биле су то врло сличне грађанске куће, са
сутереном и високим приземљем. Штавише, имале су, чини ми се, заједенички кров
са дворишне стране, који се лепо види на следећој слици:
1926
Још једна слика кућа Михела и Вучетића, а иза Димитријевића:
крај Првог св. рата
ДЦЂ:
Па још једна слабија
пре Првог св. рата
али се на њој види следећа зграда, бр. 88, власника Раде Новаковића (1912). Одвојена
је од Михелове двориштем, што само показује да се радило о некадашњој
периферији, чим земљиште није довољно драгоцено (скупо) да се зграде поређају
једна до друге у фронт.
ДЦЂ:
Ево и следеће три куће у блоку: бројеви 90, 92 и 94:
И пре и после Првог светског рата прва је припадала Удеоничкој задрузи, једној
малој банци, али ДЦЂ зна за генерала Николића:
Кућа са бр. 92 припадаја је лекару Јеврему Жујовићу, из познате породице Жујовића:
а
трећа рентијеру Јеремији Миливојевићу. Она последња (крајње лево) на слици горе као да је
потицала још из турског доба.
И последња у блоку, она на углу са Ресавском, припадала је Миливојевићу:
1916
Имамо и слику из 1895, али се на њој, сем постојања ове једноспратнице, мало
шта види од дрвећа које успешно омета сниматеље свих епоха:
1895
Ни касније се блок није мењао, све до рушења, осим према Лондону. Ево и
Јеремијине слике:
На оном форуму сам дао кратак преглед парне стране улице Краља Милана између Кнеза Милоша и Ресавске. Да то поновим, уз велику помоћ Дим. Ц. Ђорђевића (преко Гаврила ).
Пошто кућни бројеви расту од Лондона ка Славији, то ћемо и ми ићи тим путем. Прва кућа до Лондона, знана као Борово, припадала је касније породици Димитриијевић (некадашњи бр. 82). Ево одличне Милошеве слике:
Али, ДЦЂ зна и старију историју имања:
Putniče, ovo je sjajno. Sa moje strane mala dopuna jednim interesantnim detaljem iz istorije "Batine" zgrade
Srpski kulturni klub
U svojoj prostranoj advokatskoj kancelariji, smeštenoj u strogom centru Beograda, na uglu ulica Miloša Velikog i kralja Milana, iznad "Batine" prodavnice obuće, 16. januara 1937, istaknuti srpski pisac i advokat Dragiša Vasić saopštio je grupi novinara iz Beograda, Zagreba i Ljubljane da jepedesetoro istaknutih beogradskih intelektualacaodržalo pripremnu osnivačku skupštinu Srpskog Kulturnog Kluba,da je "donesena odluka o osnivanju Kluba i da je dato ovlašćenje Slobodanu Jovanoviću,Dragiši Vasiću i dr Nikoli Stojanoviću da izrade službena pravila i da ih podnesu nadležnim vlastima na odobrenje i potvrdu".Zgrada u kojoj je Vasić imao svoju advokatsku kancelarijusagrađena je 1928. u stilu onda vladajućeg eklekticizma po projektu plodnog i zanimljivog arhitekte Petra Popovića (1873-1945), autora palate "Ruski car", hotela "Petrovgrad", zgrade "Okružnog načelstva" u Vranju, i nekoliko velikih crkvi u Srbiji. Na ovoj zgradi posebno su se isticali, kako beleži B. Kovačević "klasični stilski elementi sa profilisanim vencima, polustubovima, pilasterima i trouganim timpanonima". Ali, prva redovna skupština Srpskog kulturnog kluba, nije održana u ovoj zgradi, već u luksuznoj sali za sednice u palati beogradske "Izvozne banke" na Terazijama broj 5, u februaru1937. i uz učešće 23 profesora Beogradskog univerziteta, 13 visokih industrijalaca i krupnih trgovaca, šest doskorašnjih ministara i visokih državnih činovnika, pet advokata, troje arhitekata, dvoje pisaca, dvoje inženjera, dva vajara, dva bankara, dva novinara, dva penzionisana generala, dvojice sudija, jednog profesora gimnazije, jedanog profesora učiteljske škole i upravnika Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
Putniče, ovo je sjajno. Sa moje strane mala dopuna jednim interesantnim detaljem iz istorije "Batine" zgrade
Srpski kulturni klub
U svojoj prostranoj advokatskoj kancelariji, smeštenoj u strogom centru Beograda, na uglu ulica Miloša Velikog i kralja Milana, iznad "Batine" prodavnice obuće, 16. januara 1937, istaknuti srpski pisac i advokat Dragiša Vasić saopštio je grupi novinara iz Beograda, Zagreba i Ljubljane da jepedesetoro istaknutih beogradskih intelektualacaodržalo pripremnu osnivačku skupštinu Srpskog Kulturnog Kluba,da je "donesena odluka o osnivanju Kluba i da je dato ovlašćenje Slobodanu Jovanoviću,Dragiši Vasiću i dr Nikoli Stojanoviću da izrade službena pravila i da ih podnesu nadležnim vlastima na odobrenje i potvrdu".Zgrada u kojoj je Vasić imao svoju advokatsku kancelarijusagrađena je 1928. u stilu onda vladajućeg eklekticizma po projektu plodnog i zanimljivog arhitekte Petra Popovića (1873-1945), autora palate "Ruski car", hotela "Petrovgrad", zgrade "Okružnog načelstva" u Vranju, i nekoliko velikih crkvi u Srbiji. Na ovoj zgradi posebno su se isticali, kako beleži B. Kovačević "klasični stilski elementi sa profilisanim vencima, polustubovima, pilasterima i trouganim timpanonima". Ali, prva redovna skupština Srpskog kulturnog kluba, nije održana u ovoj zgradi, već u luksuznoj sali za sednice u palati beogradske "Izvozne banke" na Terazijama broj 5, u februaru1937. i uz učešće 23 profesora Beogradskog univerziteta, 13 visokih industrijalaca i krupnih trgovaca, šest doskorašnjih ministara i visokih državnih činovnika, pet advokata, troje arhitekata, dvoje pisaca, dvoje inženjera, dva vajara, dva bankara, dva novinara, dva penzionisana generala, dvojice sudija, jednog profesora gimnazije, jedanog profesora učiteljske škole i upravnika Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
Da li neko ima sliku Vasićeve kancelarije?
[/quote]
Evo ga Dragiša u kancelariji! Mislim da imam i šire ali to sutra! Laku noć!
... na Dunavu kod Ritopeka, 1938. godine ...
На оном форуму сам дао кратак преглед парне стране улице Краља Милана између Кнеза Милоша и Ресавске. Да то поновим, уз велику помоћ Дим. Ц. Ђорђевића (преко Гаврила
).
Слабо шта знамо о том блоку и зградама у њему, иако је дуго поживео - готово комплетан до 1970. године.
Прво Зарићева катастарска мапа из 1878:
Очигледно је тај блок већ био насељен, мада мање изграђен него пар деценија касније. Ово је тад још био периферијски Крагујевачки друм, како и стоји на мапи. Дим. Ц. Ђорђевић каже да је то у другој половини 19. века био елитни део Београда, јер су ту (и на непарној страни) живели највиђенији грађани.
Пошто кућни бројеви расту од Лондона ка Славији, то ћемо и ми ићи тим путем. Прва кућа до Лондона, знана као Борово, припадала је касније породици Димитриијевић (некадашњи бр. 82). Ево одличне Милошеве слике:
Али, ДЦЂ зна и старију историју имања:
На претходној слици се до зграде Димитријевића виде две суседне куће. Прво бр. 84, која је пре Првог светског рата, а и после њега, припадала лекару Николи Вучетићу, који ју је издавао, а сам живео с оне стране Лондона, до чувене НН зграде.
А ДЦЂ опет иде даље у прошлост:
Поред Вучетићеве, налазила се кућа Едварда Михела, трговца. Биле су то врло сличне грађанске куће, са сутереном и високим приземљем. Штавише, имале су, чини ми се, заједенички кров са дворишне стране, који се лепо види на следећој слици:
1926
Још једна слика кућа Михела и Вучетића, а иза Димитријевића:
крај Првог св. рата
ДЦЂ:
Па још једна слабија
пре Првог св. рата
али се на њој види следећа зграда, бр. 88, власника Раде Новаковића (1912). Одвојена је од Михелове двориштем, што само показује да се радило о некадашњој периферији, чим земљиште није довољно драгоцено (скупо) да се зграде поређају једна до друге у фронт.
ДЦЂ:
Ево и следеће три куће у блоку: бројеви 90, 92 и 94:
И пре и после Првог светског рата прва је припадала Удеоничкој задрузи, једној малој банци, али ДЦЂ зна за генерала Николића:
Кућа са бр. 92 припадаја је лекару Јеврему Жујовићу, из познате породице Жујовића:
а трећа рентијеру Јеремији Миливојевићу. Она последња (крајње лево) на слици горе као да је потицала још из турског доба.
И последња у блоку, она на углу са Ресавском, припадала је Миливојевићу:
1916
Имамо и слику из 1895, али се на њој, сем постојања ове једноспратнице, мало шта види од дрвећа које успешно омета сниматеље свих епоха:
1895
Ни касније се блок није мењао, све до рушења, осим према Лондону. Ево и Јеремијине слике:
око 1930.
На оном форуму сам дао кратак преглед парне стране улице Краља Милана између Кнеза Милоша и Ресавске. Да то поновим, уз велику помоћ Дим. Ц. Ђорђевића (преко Гаврила
).
Пошто кућни бројеви расту од Лондона ка Славији, то ћемо и ми ићи тим путем. Прва кућа до Лондона, знана као Борово, припадала је касније породици Димитриијевић (некадашњи бр. 82). Ево одличне Милошеве слике:
Али, ДЦЂ зна и старију историју имања:
Putniče, ovo je sjajno. Sa moje strane mala dopuna jednim interesantnim detaljem iz istorije "Batine" zgrade
Srpski kulturni klub
U svojoj prostranoj advokatskoj kancelariji, smeštenoj u strogom centru Beograda, na uglu ulica Miloša Velikog i kralja Milana, iznad "Batine" prodavnice obuće, 16. januara 1937, istaknuti srpski pisac i advokat Dragiša Vasić saopštio je grupi novinara iz Beograda, Zagreba i Ljubljane da je pedesetoro istaknutih beogradskih intelektualaca održalo pripremnu osnivačku skupštinu Srpskog Kulturnog Kluba, da je "donesena odluka o osnivanju Kluba i da je dato ovlašćenje Slobodanu Jovanoviću, Dragiši Vasiću i dr Nikoli Stojanoviću da izrade službena pravila i da ih podnesu nadležnim vlastima na odobrenje i potvrdu". Zgrada u kojoj je Vasić imao svoju advokatsku kancelariju sagrađena je 1928. u stilu onda vladajućeg eklekticizma po projektu plodnog i zanimljivog arhitekte Petra Popovića (1873-1945), autora palate "Ruski car", hotela "Petrovgrad", zgrade "Okružnog načelstva" u Vranju, i nekoliko velikih crkvi u Srbiji. Na ovoj zgradi posebno su se isticali, kako beleži B. Kovačević "klasični stilski elementi sa profilisanim vencima, polustubovima, pilasterima i trouganim timpanonima". Ali, prva redovna skupština Srpskog kulturnog kluba, nije održana u ovoj zgradi, već u luksuznoj sali za sednice u palati beogradske "Izvozne banke" na Terazijama broj 5, u februaru 1937. i uz učešće 23 profesora Beogradskog univerziteta, 13 visokih industrijalaca i krupnih trgovaca, šest doskorašnjih ministara i visokih državnih činovnika, pet advokata, troje arhitekata, dvoje pisaca, dvoje inženjera, dva vajara, dva bankara, dva novinara, dva penzionisana generala, dvojice sudija, jednog profesora gimnazije, jedanog profesora učiteljske škole i upravnika Univerzitetske biblioteke u Beogradu.Da li neko ima sliku Vasićeve kancelarije?
Ovo je gospođa Hakman! Mora da je bilo dva Kazbeka!!!!
Ovo nije Beograd! Vec Subotica!
Ovo je jedna od najboljih koja je viđena na forumu! Ne znam ko je postavio! Repriziram, praštajte!
Ovo nije Beograd! Vec Subotica!
Kako znaš!? Jel si tamo rođen? Deda ti vozio tramvaj? Vidiš da je pozadi Topčider!
Među nama, u pravu si, ćuti, ko će da primeti!
Putniče, ovo je sjajno. Sa moje strane mala dopuna jednim interesantnim detaljem iz istorije "Batine" zgrade
Srpski kulturni klub
U svojoj prostranoj advokatskoj kancelariji, smeštenoj u strogom centru Beograda, na uglu ulica Miloša Velikog i kralja Milana, iznad "Batine" prodavnice obuće, 16. januara 1937, istaknuti srpski pisac i advokat Dragiša Vasić saopštio je grupi novinara iz Beograda, Zagreba i Ljubljane da je pedesetoro istaknutih beogradskih intelektualaca održalo pripremnu osnivačku skupštinu Srpskog Kulturnog Kluba, da je "donesena odluka o osnivanju Kluba i da je dato ovlašćenje Slobodanu Jovanoviću, Dragiši Vasiću i dr Nikoli Stojanoviću da izrade službena pravila i da ih podnesu nadležnim vlastima na odobrenje i potvrdu". Zgrada u kojoj je Vasić imao svoju advokatsku kancelariju sagrađena je 1928. u stilu onda vladajućeg eklekticizma po projektu plodnog i zanimljivog arhitekte Petra Popovića (1873-1945), autora palate "Ruski car", hotela "Petrovgrad", zgrade "Okružnog načelstva" u Vranju, i nekoliko velikih crkvi u Srbiji. Na ovoj zgradi posebno su se isticali, kako beleži B. Kovačević "klasični stilski elementi sa profilisanim vencima, polustubovima, pilasterima i trouganim timpanonima". Ali, prva redovna skupština Srpskog kulturnog kluba, nije održana u ovoj zgradi, već u luksuznoj sali za sednice u palati beogradske "Izvozne banke" na Terazijama broj 5, u februaru 1937. i uz učešće 23 profesora Beogradskog univerziteta, 13 visokih industrijalaca i krupnih trgovaca, šest doskorašnjih ministara i visokih državnih činovnika, pet advokata, troje arhitekata, dvoje pisaca, dvoje inženjera, dva vajara, dva bankara, dva novinara, dva penzionisana generala, dvojice sudija, jednog profesora gimnazije, jedanog profesora učiteljske škole i upravnika Univerzitetske biblioteke u Beogradu.Da li neko ima sliku Vasićeve kancelarije?
[/quote]
Evo ga Dragiša u kancelariji! Mislim da imam i šire ali to sutra! Laku noć!