Postali smo „neverni Tome”, verovatno s razlogom, zbog brojnih grešaka na koje nailazimo ne samo na internetu već i u štampanim publikacijama, iza kojih često stoje i naučne institucije. Ako je Šonda (ne bih koristio naziv Mona zbog vremena kojem se na Forumu bavimo) broj 62-64… onda ne vidim razlog zašto kafana Borča ne bi bila 60. A ako je 60 onda je ova u crvenom kvadratu dole „na roglju”. Ako nije 60 onda je ipak na uglu sa Solunskom. U publikacijama se navodi da je bila preko puta Šonde.

Mislim da ovaj avio-snimak (skinut sa Crno-belog Beograda odgovara, i čini mi se da je Varoš Kapidžikov) odgovara vremenu snimka kafane na kojoj se lepo vidi grb Kraljevine Jugoslavije.

Ako ja dobro citam sliku, ovo (crveno) je ugao sa Visokog Stevana a ne sa Solunskom.

Jest’ u pravu ste potpuno obojica. Visokog Stevana. Treba nam Solunska... e tu se samo nesto nazire...

Pored „Borče” na Jaliji se nalazilo mnogo više alaskih kafana nego što mislimo. U ulici Cara Uroša, pored ove pomenute oko koje se „lome koplja” postojala je kafana „Kod Katice Fraj”, što ne znači da se kod nje jelo pilo za džabe, nego da je ona bila Nemica koja je posle smrti muža kafedžije došla iz Zemuna na Dorćol. Kafana se nalazila na trećem placu iza „Šonde”, a izgorela je u požaru 6. aprila 1941. Kafana „Jasenica” je bila takođe u Cara Uroša – broj 65, na uglu sa Banatskom. I kafana „Zlatni šaran” nalazila se između dva rata takođe u Cara Uroša, na broju 71, na uglu sa Dunavskom, a dijagonalno od „Kod Katice Fraj”.

Na uglu Skenderbegove i Knićaninove nalazila se dvadesetih godina kafana „Napoleon”, držao ju je Petar Mitrović, a njegov mlađi brat Milutin otvorio je kafanu „Negotin” na obali Dunava. Radila je do 1932. kada je promenila naziv u „Ribarska kasina”, potom u „Šaran” i konačno „Kod ujke”. Ona se nalazila na drvenim stubovima. Na obali Dunava nalazila se i kafana „Dva lovca” koju je držao Branko Devečerski, odmah do kafane „Kod Ivka”. Kafana „Šangaj” bila je pored istoimenog kupališta, nizvodno od Ribarske zadruge, koja se nalazila tačno tamo gde se danas nalazi prva zgrada posle izlaska iz  podvožnjaka u naselju Dunavski kej.

Upamćene su u kafane „Topola” Boška Ćirića na samoj obali Dunava, gde se mogla i pazariti riba, zatim „Mundala” Baneta Obojevića, takođe u blizini Ribarske zadruge, a tu su bile još i kafane „Spuž” i „Sedam čunova”.

Na slici osvećenje Ribarske zadruge 1936. U pozadini su neke od pomenutih kafana na stubovima kao i svlačionice od plaža Dijana i Mon Plezir.

Ako bi neko mogao više da mi kaže o ovoj dvospratnoj zgradi u Jugovićevoj ulici, na strani zgrade uprave grada Beograda, raskrsnica sa ul.Knjeginje Ljubice.