У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спашен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев.
Значи да су Зарић с једне, и Милованчев и Крстић деловали независно, и не знајући једни за друге...
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
Kada sam pokušao nešto da istražim o Franji Jenču mlađem, čuo sam identičnu priču od jednog starog žitelja Zemuna - da je Komanda bila minirana. Pokušaj da se aktivira upaljač osujetilo je, koliko sam tada uspeo da saznam, ubistvo nemačkog vojnika koji je poslednji bio za mitraljezom u kuli pri vrhu stepeništa i držao ruku na ručici upaljača mina.
Koliko je ima istine u svemu ovome, ne znam, uglavnom Komanda je u potpunosti preživela do tragičnog bombardovanja 1999. i ta oštećenja i uništenja do danas su samo delimično sanirana. Što je puka sramota za jedan ovakav objekat, koji predstavlja uganoni kamen novije srpske arhitekture...
У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спашен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев.
Значи да су Зарић с једне, и Милованчев и Крстић деловали независно, и не знајући једни за друге...
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
Нисам имао појма за ову двојицу Земунаца. Оно што ме додатно збуњује јесте нека врста "навијања" ко је заслужнији за спас моста. На овом форуму је неко објаснио (мени као лаику изгледало је то довољно логично и стручно) можда пре годину дана или нешто више, да заправо мост не би био срушен већ само (недовољно) оштећен чак и да су Немци детонирали мине. Како сам разумео (и упамтио), Немци нису имали довољно мина да сруше мост, чак мислим да је поменуто и то да су мине прављене преправком других убојних средстава и да су биле сумњивог квалитета па неке сигурно (а можда и већина) не би опалиле. Закључак је био да акција Зарића сама по себи није имала битнијег ефекта али је представљала чин личне храбрости и патриотизма. Ако и даље стојимо до тог закључка, онда и акцију Земунаца треба посматрати у истом светлу и равноправно, Новински текст сугерише да Зарић у целој причи уопште није битан по резултат целог догађаја већ да реалну заслугу носе Земунци. Неко други ће (из идеолошких разлога) ипак акцију Земунаца третирати као мање битну сматрајући да је Зарић руковођен чисто патриотским мотивима а за Милованчева и Крстића је таква акција била подразумевана и вероватно партијски задата тема.
Е сад, што би многи рекли, нисам више паметан. Изгледа да би мост требао носити име по свој тројици. Међутим, нема тог заједничког имена или придева за сву тројицу. Назвати овај објекат "Мост Зарића, Милованчева и Крстића" (редослад није битан) је неприкладно због рогобатности назива. Народ ће га звати или Зарићев или по ономе ко је први наведен у службеном називу (опет можда по Зарићу). Не знам чак ни да ли таквог примера има негде у свету и да ли се "примио". Бојим се, какви смо, ако се не договоримо да ћемо морати мост срушити и на његовом месту правити сасвим нови и другачији мост који ће онда бити назван по сасвим неком четвртом или по нечем десетом.
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
Kada sam pokušao nešto da istražim o Franji Jenču mlađem, čuo sam identičnu priču od jednog starog žitelja Zemuna - da je Komanda bila minirana. Pokušaj da se aktivira upaljač osujetilo je, koliko sam tada uspeo da saznam, ubistvo nemačkog vojnika koji je poslednji bio za mitraljezom u kuli pri vrhu stepeništa i držao ruku na ručici upaljača mina.
Koliko je ima istine u svemu ovome, ne znam, uglavnom Komanda je u potpunosti preživela do tragičnog bombardovanja 1999. i ta oštećenja i uništenja do danas su samo delimično sanirana. Što je puka sramota za jedan ovakav objekat, koji predstavlja uganoni kamen novije srpske arhitekture...
У књизи "Земун и околина..." прво даје општи опис деловања комуниста, скојеваца и родољубивих грађана, који су изводили атентате и саботаже, и спречавали резарање важних објеката. И онда цитат:
"Тако је осујећено бацање у ваздух зграде Команде ваздухопловства. Акцију су, по инструкцијама Крсте Крстића и Антона Греге, извели један домаћи Немац и један електричар запослени у тој команди":
Да, велика срамота. Мени је ово једна од најомиљенијих зграда.
У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спашен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев.
Значи да су Зарић с једне, и Милованчев и Крстић деловали независно, и не знајући једни за друге...
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
Нисам имао појма за ову двојицу Земунаца. Оно што ме додатно збуњује јесте нека врста "навијања" ко је заслужнији за спас моста. На овом форуму је неко објаснио (мени као лаику изгледало је то довољно логично и стручно) можда пре годину дана или нешто више, да заправо мост не би био срушен већ само (недовољно) оштећен чак и да су Немци детонирали мине. Како сам разумео (и упамтио), Немци нису имали довољно мина да сруше мост, чак мислим да је поменуто и то да су мине прављене преправком других убојних средстава и да су биле сумњивог квалитета па неке сигурно (а можда и већина) не би опалиле. Закључак је био да акција Зарића сама по себи није имала битнијег ефекта али је представљала чин личне храбрости и патриотизма. Ако и даље стојимо до тог закључка, онда и акцију Земунаца треба посматрати у истом светлу и равноправно, Новински текст сугерише да Зарић у целој причи уопште није битан по резултат целог догађаја већ да реалну заслугу носе Земунци. Неко други ће (из идеолошких разлога) ипак акцију Земунаца третирати као мање битну сматрајући да је Зарић руковођен чисто патриотским мотивима а за Милованчева и Крстића је таква акција била подразумевана и вероватно партијски задата тема.
Е сад, што би многи рекли, нисам више паметан. Изгледа да би мост требао носити име по свој тројици. Међутим, нема тог заједничког имена или придева за сву тројицу. Назвати овај објекат "Мост Зарића, Милованчева и Крстића" (редослад није битан) је неприкладно због рогобатности назива. Народ ће га звати или Зарићев или по ономе ко је први наведен у службеном називу (опет можда по Зарићу). Не знам чак ни да ли таквог примера има негде у свету и да ли се "примио". Бојим се, какви смо, ако се не договоримо да ћемо морати мост срушити и на његовом месту правити сасвим нови и другачији мост који ће онда бити назван по сасвим неком четвртом или по нечем десетом.
Морам признати, да мени у читавој овој причи највише смета то "навијање", и минимизирање Зарићевог доприноса. Не разумем се у техничке појединости, али Зарићева храброст је неспорна. Његов је чин херојски.
С друге стране, пак, немам разлога ни да не поверујем у причу о деловању Милованчева и Крстића. Свакоме треба одати дужно признање.
Но, то заиста компликује давање назива мосту, јер је сасвим неприкладно и непрактично да буде састављен из три имена. Не желећи да увредим никог, мислим да би ипак мосту требало дати име Миладина Зарића. Боље је да бар један од хероја буде на тај начин запамћен, него да се због компликовања читава ствар пропадне. И да уз мост буде додата табла с именима и подацима о Милованчеву и Крстићу, посебно на земунској страни.
Што се идеолошкои разлога тиче, изгледа да би се Милованчев чак могао назвати "антикомунистом", а уосталом, ионако би тај аспект ствари ваљало да буде најмање у свему битан.
... Не разумем се у техничке појединости, али Зарићева храброст је неспорна. Његов је чин херојски.
Potpuno sam saglasan s konstatacijom da je Zarićev čin herojski.
Verovatno se ni on nije razumevao u tehničke detalje, ali, ako je presekao žice od beogradske strane, to je herojski čin.
Herojstvo tog čina ne menja činjenica da je eksploziv trebalo aktivirati sa zemunske strane (što je logičnije).
Sad sam i ja u dilemi čije ime treba da nosi most, jer je akcija zemunaca bila presudna, a Zarić je rizikovao život iako bi i bez toga most bio sačuvan.
U intervjuu Politici novenbra 1944 Miladin zarić je opisao kako je presekao fitilje kod trećeg stuba odakle su oni i Rusi primetili širenje "plavičastog dima" i da je "glavni svod bio načičkan sandučićima" (luk mosta je bio miniran)
Za Zarića i sve ostale koji iz Beograda išli ka Zemunu "treći stub" je stub sa kojeg počinje da se uziže luk mosta. Ne želim da ulazim u logiku Nemaca da ručno pale fitilje na strani koja će prva da padne u ruke oslobodiocima. Logika nalaže da bi fitilje prebalo paliti sa Zemunske strane. Ali, moguće da nisu imali dovoljno eksploziva i fitilja i da su koristeći ono što su imali želeli da načine više štete na strani mosta prema Beogradu, da usmere detonaciju, da beogradska strana luka sigurno završi u Savi. Ne znam, nagađam...
Ali, upravo Zarić svedoči o "plavičastom dimu" što meni sugeriše na ručno upaljeni sporogoreći fitilj kakve sam ja palio na obuci u vojsci. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%8...
nemamo razloga da sumnjamo u Zarića, Rusi u takođe bili tamo, videli i odlikovali su ga za ovo herojsko delo.
Zemuncima sva čast na hrabrosti, oni su uradili sve što su mogli, ali oni nisu mogli da spreče Nemce da sprovedu "Plan B": aktiviranje eksploziva i rušenje mosta ručnim paljenjem sporogorećih fitilja ukoliko "plan A", aktiviranje električnim putem, ne uspe iz nekog razloga (a taj razlog je bila upravo njihova diverzija).
A novinari prave senzacije i izazivaju nepotrebnu zabunu i konflikte, umesto da se malo raspitaju pre nego što napišu i objave članke.
У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спашен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев.
http://www.pravda.rs/2013/08/09/ko-je-spasao-savski-most-oktobra-1944-godine-istina-o-zemuncima-nikoli-milovancevu-i-krsti-krsticu/?lng=lat
Значи да су Зарић с једне, и Милованчев и Крстић деловали независно, и не знајући једни за друге...
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
Kada sam pokušao nešto da istražim o Franji Jenču mlađem, čuo sam identičnu priču od jednog starog žitelja Zemuna - da je Komanda bila minirana. Pokušaj da se aktivira upaljač osujetilo je, koliko sam tada uspeo da saznam, ubistvo nemačkog vojnika koji je poslednji bio za mitraljezom u kuli pri vrhu stepeništa i držao ruku na ručici upaljača mina.
Koliko je ima istine u svemu ovome, ne znam, uglavnom Komanda je u potpunosti preživela do tragičnog bombardovanja 1999. i ta oštećenja i uništenja do danas su samo delimično sanirana. Što je puka sramota za jedan ovakav objekat, koji predstavlja uganoni kamen novije srpske arhitekture...
У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спашен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев.
http://www.pravda.rs/2013/08/09/ko-je-spasao-savski-most-oktobra-1944-godine-istina-o-zemuncima-nikoli-milovancevu-i-krsti-krsticu/?lng=lat
Значи да су Зарић с једне, и Милованчев и Крстић деловали независно, и не знајући једни за друге...
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
Нисам имао појма за ову двојицу Земунаца. Оно што ме додатно збуњује јесте нека врста "навијања" ко је заслужнији за спас моста. На овом форуму је неко објаснио (мени као лаику изгледало је то довољно логично и стручно) можда пре годину дана или нешто више, да заправо мост не би био срушен већ само (недовољно) оштећен чак и да су Немци детонирали мине. Како сам разумео (и упамтио), Немци нису имали довољно мина да сруше мост, чак мислим да је поменуто и то да су мине прављене преправком других убојних средстава и да су биле сумњивог квалитета па неке сигурно (а можда и већина) не би опалиле. Закључак је био да акција Зарића сама по себи није имала битнијег ефекта али је представљала чин личне храбрости и патриотизма. Ако и даље стојимо до тог закључка, онда и акцију Земунаца треба посматрати у истом светлу и равноправно, Новински текст сугерише да Зарић у целој причи уопште није битан по резултат целог догађаја већ да реалну заслугу носе Земунци. Неко други ће (из идеолошких разлога) ипак акцију Земунаца третирати као мање битну сматрајући да је Зарић руковођен чисто патриотским мотивима а за Милованчева и Крстића је таква акција била подразумевана и вероватно партијски задата тема.
Е сад, што би многи рекли, нисам више паметан. Изгледа да би мост требао носити име по свој тројици. Међутим, нема тог заједничког имена или придева за сву тројицу. Назвати овај објекат "Мост Зарића, Милованчева и Крстића" (редослад није битан) је неприкладно због рогобатности назива. Народ ће га звати или Зарићев или по ономе ко је први наведен у службеном називу (опет можда по Зарићу). Не знам чак ни да ли таквог примера има негде у свету и да ли се "примио". Бојим се, какви смо, ако се не договоримо да ћемо морати мост срушити и на његовом месту правити сасвим нови и другачији мост који ће онда бити назван по сасвим неком четвртом или по нечем десетом.
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
Kada sam pokušao nešto da istražim o Franji Jenču mlađem, čuo sam identičnu priču od jednog starog žitelja Zemuna - da je Komanda bila minirana. Pokušaj da se aktivira upaljač osujetilo je, koliko sam tada uspeo da saznam, ubistvo nemačkog vojnika koji je poslednji bio za mitraljezom u kuli pri vrhu stepeništa i držao ruku na ručici upaljača mina.
Koliko je ima istine u svemu ovome, ne znam, uglavnom Komanda je u potpunosti preživela do tragičnog bombardovanja 1999. i ta oštećenja i uništenja do danas su samo delimično sanirana. Što je puka sramota za jedan ovakav objekat, koji predstavlja uganoni kamen novije srpske arhitekture...
У књизи "Земун и околина..." прво даје општи опис деловања комуниста, скојеваца и родољубивих грађана, који су изводили атентате и саботаже, и спречавали резарање важних објеката. И онда цитат:
"Тако је осујећено бацање у ваздух зграде Команде ваздухопловства. Акцију су, по инструкцијама Крсте Крстића и Антона Греге, извели један домаћи Немац и један електричар запослени у тој команди":
Да, велика срамота. Мени је ово једна од најомиљенијих зграда.
http://www.youtube.com/watch?v=EU_5F1ugb5U
У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спашен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев.
http://www.pravda.rs/2013/08/09/ko-je-spasao-savski-most-oktobra-1944-godine-istina-o-zemuncima-nikoli-milovancevu-i-krsti-krsticu/?lng=lat
Значи да су Зарић с једне, и Милованчев и Крстић деловали независно, и не знајући једни за друге...
П. С.
Обе наведене књиге могу се наћи читаве на нету. Малочас т их скинух, и одиста, тамо постоје детаљни описи.
Исто се наводи и у књизи "Земун и околина у рату и револуцији", коју имам од раније, али сам, морам признати, тек сад обратила пажњу на део где је описано деминирање моста са земунске стране, као и деминирање Команде ваздухополовства.
Нисам имао појма за ову двојицу Земунаца. Оно што ме додатно збуњује јесте нека врста "навијања" ко је заслужнији за спас моста. На овом форуму је неко објаснио (мени као лаику изгледало је то довољно логично и стручно) можда пре годину дана или нешто више, да заправо мост не би био срушен већ само (недовољно) оштећен чак и да су Немци детонирали мине. Како сам разумео (и упамтио), Немци нису имали довољно мина да сруше мост, чак мислим да је поменуто и то да су мине прављене преправком других убојних средстава и да су биле сумњивог квалитета па неке сигурно (а можда и већина) не би опалиле. Закључак је био да акција Зарића сама по себи није имала битнијег ефекта али је представљала чин личне храбрости и патриотизма. Ако и даље стојимо до тог закључка, онда и акцију Земунаца треба посматрати у истом светлу и равноправно, Новински текст сугерише да Зарић у целој причи уопште није битан по резултат целог догађаја већ да реалну заслугу носе Земунци. Неко други ће (из идеолошких разлога) ипак акцију Земунаца третирати као мање битну сматрајући да је Зарић руковођен чисто патриотским мотивима а за Милованчева и Крстића је таква акција била подразумевана и вероватно партијски задата тема.
Е сад, што би многи рекли, нисам више паметан. Изгледа да би мост требао носити име по свој тројици. Међутим, нема тог заједничког имена или придева за сву тројицу. Назвати овај објекат "Мост Зарића, Милованчева и Крстића" (редослад није битан) је неприкладно због рогобатности назива. Народ ће га звати или Зарићев или по ономе ко је први наведен у службеном називу (опет можда по Зарићу). Не знам чак ни да ли таквог примера има негде у свету и да ли се "примио". Бојим се, какви смо, ако се не договоримо да ћемо морати мост срушити и на његовом месту правити сасвим нови и другачији мост који ће онда бити назван по сасвим неком четвртом или по нечем десетом.
Морам признати, да мени у читавој овој причи највише смета то "навијање", и минимизирање Зарићевог доприноса. Не разумем се у техничке појединости, али Зарићева храброст је неспорна. Његов је чин херојски.
С друге стране, пак, немам разлога ни да не поверујем у причу о деловању Милованчева и Крстића. Свакоме треба одати дужно признање.
Но, то заиста компликује давање назива мосту, јер је сасвим неприкладно и непрактично да буде састављен из три имена. Не желећи да увредим никог, мислим да би ипак мосту требало дати име Миладина Зарића. Боље је да бар један од хероја буде на тај начин запамћен, него да се због компликовања читава ствар пропадне. И да уз мост буде додата табла с именима и подацима о Милованчеву и Крстићу, посебно на земунској страни.
Што се идеолошкои разлога тиче, изгледа да би се Милованчев чак могао назвати "антикомунистом", а уосталом, ионако би тај аспект ствари ваљало да буде најмање у свему битан.
POZDRAV SVIMA ...
... Не разумем се у техничке појединости, али Зарићева храброст је неспорна. Његов је чин херојски.
Potpuno sam saglasan s konstatacijom da je Zarićev čin herojski.
Verovatno se ni on nije razumevao u tehničke detalje, ali, ako je presekao žice od beogradske strane, to je herojski čin.
Herojstvo tog čina ne menja činjenica da je eksploziv trebalo aktivirati sa zemunske strane (što je logičnije).
Sad sam i ja u dilemi čije ime treba da nosi most, jer je akcija zemunaca bila presudna, a Zarić je rizikovao život iako bi i bez toga most bio sačuvan.
Za Zarića i sve ostale koji iz Beograda išli ka Zemunu "treći stub" je stub sa kojeg počinje da se uziže luk mosta. Ne želim da ulazim u logiku Nemaca da ručno pale fitilje na strani koja će prva da padne u ruke oslobodiocima. Logika nalaže da bi fitilje prebalo paliti sa Zemunske strane. Ali, moguće da nisu imali dovoljno eksploziva i fitilja i da su koristeći ono što su imali želeli da načine više štete na strani mosta prema Beogradu, da usmere detonaciju, da beogradska strana luka sigurno završi u Savi. Ne znam, nagađam...
Ali, upravo Zarić svedoči o "plavičastom dimu" što meni sugeriše na ručno upaljeni sporogoreći fitilj kakve sam ja palio na obuci u vojsci.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%8...
nemamo razloga da sumnjamo u Zarića, Rusi u takođe bili tamo, videli i odlikovali su ga za ovo herojsko delo.
Zemuncima sva čast na hrabrosti, oni su uradili sve što su mogli, ali oni nisu mogli da spreče Nemce da sprovedu "Plan B": aktiviranje eksploziva i rušenje mosta ručnim paljenjem sporogorećih fitilja ukoliko "plan A", aktiviranje električnim putem, ne uspe iz nekog razloga (a taj razlog je bila upravo njihova diverzija).
A novinari prave senzacije i izazivaju nepotrebnu zabunu i konflikte, umesto da se malo raspitaju pre nego što napišu i objave članke.
Кизони, знаш ли шта се овде дешава?