Jedina mi poznata kafana u Beogradu koja iznutra je i dalje zadrzala izgled iz '60-etih je "Nase More" ugostiteljskog preduzeca "Varos Kapija". U ul. Milovana Milovanovica (juce sam bio na autobuskoj stanici pa sam prosao pored nje). Stolnjaci karirani kako i treba, itd. Ranije sam na Forumu postovao njenu sliku, i dalje nije se izmenila. Po omami vruceg dana delovala je kao da je drzi neko sa Foruma, vremeplovska. Naravno, u ovoj zemlji koja se ne moze pojmiti umom, nikakvo iznenadjenje.
Prijatan weekend svima,
U divnom romanu "Sitničarnica kod srećne ruke" Gorana Petrovića pominje se ova kafana na simpatičan način.
A vi zapeli kod Toze! Zar nije ovde logičnije zborište?
Valja prvo proveriti kakav je roštilj. Nešto su mi mnogo blizu železničke stanice.
Ма, све се ја слажем са вама, али прошло окупљање је организовано на брзину и иницијативу два ревносна члана. Зато је било логично да се окупимо негде где сви знамо локацију.
Ваља нам прво формирати комисију за роштиљ и... Квас, сок од грожђа...
Мислим да би уважени г. Гркморао да буде председник комисије.
Подпредседник - Милорад.
Ко се још јавља? Ја, по обичају, добровољно!
Zazirem od predsednickih funkcija i komisija ali prihvatam da posetim "Nase more", procenim rostilj i sve ostalo za potencijalno vidjenje, kao "tehnicko lice". Obavicu to u toku naredne nedelje i izvesticu Forum.
Kada se Anka Konstantinović vratila iz Vlaške, gde je živela na jednom od onih velikih imanja srpskih bogataša, u Beograd, koji je jako volela, što se vidi iz njenog dnevnika pisanog između 1836 i 1838,ona je u svom novom beogradskom domupočela da priređuje veliki prijemi. Ova posela, kako se onda govorilo,održavana tokom druge vlade kneza Mihaila (1860-1868), bili su centar okupljanja beogradskog visokog društva. Kao inteligentna žena, odrasla u samim vrhovima vlasti u kući kod oca Jevrema Obrenovića i majke Tomanija, ćerke ustaničkog vojvode Ante Bogićevića, Anka je, znajući principe funkcionisanja vlasti, uspela da u svom salonu okupi krem ondašnjeg društva.
Pitanje glasi; gde se nalazila kuća u čijim salonima je najobrazovanija Srpkinja svog doba držala posela?
Да није на десном ћошку пасажа Робне куће "Београд" на Теразијама, ближе "Касини"?
Ne, u tom luksuznom stanu jedno vreme su živele i tu pravile velike prijeme Anka sa ćerkom Katarinom, valjda, u drugoj polovini sedamdesetih i u osamdesetim godinama. Ali nisam sasvim siguran da je ovo sasvim tačno.
Jedina mi poznata kafana u Beogradu koja iznutra je i dalje zadrzala izgled iz '60-etih je "Nase More" ugostiteljskog preduzeca "Varos Kapija". U ul. Milovana Milovanovica (juce sam bio na autobuskoj stanici pa sam prosao pored nje). Stolnjaci karirani kako i treba, itd. Ranije sam na Forumu postovao njenu sliku, i dalje nije se izmenila. Po omami vruceg dana delovala je kao da je drzi neko sa Foruma, vremeplovska. Naravno, u ovoj zemlji koja se ne moze pojmiti umom, nikakvo iznenadjenje.
Prijatan weekend svima,
U divnom romanu "Sitničarnica kod srećne ruke" Gorana Petrovića pominje se ova kafana na simpatičan način.
A vi zapeli kod Toze! Zar nije ovde logičnije zborište?
Valja prvo proveriti kakav je roštilj. Nešto su mi mnogo blizu železničke stanice.
Ма, све се ја слажем са вама, али прошло окупљање је организовано на брзину и иницијативу два ревносна члана. Зато је било логично да се окупимо негде где сви знамо локацију.
Ваља нам прво формирати комисију за роштиљ и... Квас, сок од грожђа...
Мислим да би уважени г. Гркморао да буде председник комисије.
Подпредседник - Милорад.
Ко се још јавља? Ја, по обичају, добровољно!
Lep zivot, prirodan. A bilo je i mobilnih ... itd.
Neke od najlepštih i najromantičnijih fotografija starog Beograda objavljenih na forumu. Šteta što je nema u dobroj rezoluciji i sa originala. Sećam se da je ova sa dvorištem postojala baš tako skenirana, samo ne znam gde.
Kada se Anka Konstantinović vratila iz Vlaške, gde je živela na jednom od onih velikih imanja srpskih bogataša, u Beograd, koji je jako volela, što se vidi iz njenog dnevnika pisanog između 1836 i 1838,ona je u svom novom beogradskom domupočela da priređuje veliki prijemi. Ova posela, kako se onda govorilo,održavana tokom druge vlade kneza Mihaila (1860-1868), bili su centar okupljanja beogradskog visokog društva. Kao inteligentna žena, odrasla u samim vrhovima vlasti u kući kod oca Jevrema Obrenovića i majke Tomanija, ćerke ustaničkog vojvode Ante Bogićevića, Anka je, znajući principe funkcionisanja vlasti, uspela da u svom salonu okupi krem ondašnjeg društva. Pitanje glasi; gde se nalazila kuća u čijim salonima je najobrazovanija Srpkinja svog doba držala posela?
За пријеме, кућне балове, или посела, како се некад говорило, најбољи извор је Полексија Димитријевић Стошић, која је написала књигу Посела у старом Београду. У тој књизи најобимније је поглавље о поселима Анке Константиновић. Питање је било: где се налазила кућа Анке Константиновић у којима је држала посела. Ево шта о томе каже госпођа Полексија:
„Све док Анка себи није сазидала кућу, она је посела приређивала у пространој кући своје мајке, госпоја Томаније. Та кућа налазила се на углу Крунске улице, преко пута данашње турске амбасаде. Цео тај угао улице звао се госпоја Томанијино ћоше. Касније, када је сазидала свој велики и леп домна углу Улице краља Милана и Добрињске, на месту где се некада налазила палата Министарства иностраних дела (такозвана Жута кућа) Анка је посела држала у свом дому.“
На следеће две илустрације бројеви означавају следеће:
1. Стари двор (или Мали дворац)
2. Нови двор (или раније седиште Министарства унутрашњих дела, приземље, и Министарства иностраних дела, спрат, Шрепловићево здање)
3. Улица Андрићев венац (или Надеждина)
4. Крунска улица
5. Добрињска улица (или Рудничка)
6. Анкина кућа (касније Жута кућа - Министарство иностраних послова)
7. Симићева кућа (или Руско посланство)
Дакле, Кућа Анке Константиновић се налазила на углу улица Краља Милана и Добрињске, а директно се сагледавала из Надеждине, односно Андрићевог венца, тако да је Добрињска остајала лево, и није се видела из Андрићевог венца. Ево слике Шусо Флавијена на којој се види поглед низ Надеждину улицу (Андрићев венац). С десне стране се види Шрепловићево здање са карактеристичним торњићима, а у дну слике, преко Улице краља Милана види се Анкина кућа.
Jedina mi poznata kafana u Beogradu koja iznutra je i dalje zadrzala izgled iz '60-etih je "Nase More" ugostiteljskog preduzeca "Varos Kapija". U ul. Milovana Milovanovica (juce sam bio na autobuskoj stanici pa sam prosao pored nje). Stolnjaci karirani kako i treba, itd. Ranije sam na Forumu postovao njenu sliku, i dalje nije se izmenila. Po omami vruceg dana delovala je kao da je drzi neko sa Foruma, vremeplovska. Naravno, u ovoj zemlji koja se ne moze pojmiti umom, nikakvo iznenadjenje. Prijatan weekend svima,
U divnom romanu "Sitničarnica kod srećne ruke" Gorana Petrovića pominje se ova kafana na simpatičan način.
A vi zapeli kod Toze! Zar nije ovde logičnije zborište?
Valja prvo proveriti kakav je roštilj. Nešto su mi mnogo blizu železničke stanice.
Ма, све се ја слажем са вама, али прошло окупљање је организовано на брзину и иницијативу два ревносна члана. Зато је било логично да се окупимо негде где сви знамо локацију. Ваља нам прво формирати комисију за роштиљ и... Квас, сок од грожђа... Мислим да би уважени г. Грк морао да буде председник комисије. Подпредседник - Милорад. Ко се још јавља? Ја, по обичају, добровољно!
Zazirem od predsednickih funkcija i komisija ali prihvatam da posetim "Nase more", procenim rostilj i sve ostalo za potencijalno vidjenje, kao "tehnicko lice". Obavicu to u toku naredne nedelje i izvesticu Forum.[/quote] Odlično![/quote]
Искуство ми говори, да се у току припрема за дружење увек дигне галама, богзнакако, а после се сведе на нас неколико стандардних, као на Изногудовим сликама. Неко ће рећи: Па да, алкоси преиспољни... Ма, није, само волимо да се дружимо. Ево, сад се Бађунов и Музичар одушевљавају, а после... ћорак! Шалим се... Придружујем се друштву, где било, кад било и шта год се пило или јело.
Волео бих да нас је више. Нарочито оних који нису до сада били, да се упознамо. Или оних који су, као, у пензији - примамо и пензионере, штавише, радовали бисмо се да их видимо у друштву...
Ево поново оног аустро-угарског споменика на Топличином венцу. Слика је из окупационих "Београдских новина". У тексту се не говори ништа више о њему већ су некакве безазлене анегдоте. Но, сада барем знамо ко га је подигао. Нека самоиницијатива, рекао бих.
Подсети ме на најживљи, најбогатији, најплоднији период нашег форума, када смо сви учествовали, допуњавали једни друге, жељни да докучимо у дуго нам скривану прошлост заједничким снагама, пуни ентузијазма и одушевљења над сваком новом и непроцењиво дирљивом, невероватно упечатљивом и непобитно веродостојном сликом некадашњег Београда. Били смо учтиви једни према другима, помагали се, захваљивали се једни другима, хвалили једни друге, почели и да се виђамо, било нам је забавно...Касина је сваког јутра већ у седам почињао серијом својих разгледница са одређеном темом, као неком врстом лајт мотива тог дана на форуму...
Око стварне локације те прве Голдијеве слике овог споменика на чијој је полеђини писало Гундулићев Венац - 1924 година, Путник и ја смо се мало и инатили, али све је било духовито и без вређања.
Звездарка је одмах проверила у скеновима Јеремијиних фотографија које нам је ревносно постовала да ли постоји и тамо нека слика ово локације.
Декс је улетео са својим снимцима предратног ратног ваздухопловства, гледали смо у нејасан кружић у парку, сликан са висине, ал споменику на тим сликама није било трага.
Због моје сумње да је можда у питању зграда на самом почетаку Гундулићевог Венца, једноспратница са балконом на првом спрату, односно тамошњи сквер на углу Дспота Стефана, јер се на Голдијевој слици кроз грање назирао балкон од кованог гвожђа,
Путника није мрзело да у сред зиме у осам увече седне у кола, оде тамо да провери стање, слика спорно ћоше, врати се кући и одмах слику постави на форум...
Сви смо нестрпљиво исчекивали разрешење енигме. Пао је рапорт-није у питању Гундулићев Венац. Тамо као овде није било десно сецесијске једноспратнице већ се налазио неки врло стар уџерак...
Касина га је тад већ унапед због труда частио будућим турама пива.
Онда је дошла фотографија оца покојног господина Јовичића. нашег сјајног Дунда да целу причу заокружи, на којој се десно види мистериозни балкон, па цртеж извесне госпође Папакостопулос, која је највероватније била у роду са власником зграде на углу Топличиног Венца и Царице Милице која се налазила на слици иза овог споменика и која и дан данас постоји.
Она је нацртала перспективу од угла Царице Милице Топличиним Венцом ка Змај Јовиној скоро идентичну оној са фотографије господина Јовичића-оца. Ова ме је коенциденција инспирисала да напишем текст који се нарочито допао нашем Милораду...
... eh, stara dobra vremena ... srećom po nas, najčešće ih pamtimo kao zlatna ... mada moram da priznam, da je ova epizoda zaista bila jedan (u nizu) dragulja, kada je jedna naizgled nerešiva enigma, pre svega zahvaljujući Frančesku, na osnovu mikro detalja, nepogrešivo odgonetnuta ...
... a pre izvesnog vremena nabasah u Beogradskim opštinskim novinama iz februara 1940. godine na zanimljivu crticu ...
... prvo što sam pomislio bilo je - eh, gde je bio ovaj zapis, kada su se lomila koplja ... ali sledeća pomisao je bila da je ipak bolje da se lepo zabavljalo i sa strašću odgonetalo ...
... sa malim zakašnjenjem se priključujem čestitkama za jubilej, uz jutarnji pozdrav svima iz VML-a ... Bonđorno ! ...
Jedina mi poznata kafana u Beogradu koja iznutra je i dalje zadrzala izgled iz '60-etih je "Nase More" ugostiteljskog preduzeca "Varos Kapija". U ul. Milovana Milovanovica (juce sam bio na autobuskoj stanici pa sam prosao pored nje). Stolnjaci karirani kako i treba, itd. Ranije sam na Forumu postovao njenu sliku, i dalje nije se izmenila. Po omami vruceg dana delovala je kao da je drzi neko sa Foruma, vremeplovska. Naravno, u ovoj zemlji koja se ne moze pojmiti umom, nikakvo iznenadjenje.
Prijatan weekend svima,
U divnom romanu "Sitničarnica kod srećne ruke" Gorana Petrovića pominje se ova kafana na simpatičan način.
A vi zapeli kod Toze! Zar nije ovde logičnije zborište?
Valja prvo proveriti kakav je roštilj. Nešto su mi mnogo blizu železničke stanice.
Ма, све се ја слажем са вама, али прошло окупљање је организовано на брзину и иницијативу два ревносна члана. Зато је било логично да се окупимо негде где сви знамо локацију.
Ваља нам прво формирати комисију за роштиљ и... Квас, сок од грожђа...
Мислим да би уважени г. Грк морао да буде председник комисије.
Подпредседник - Милорад.
Ко се још јавља? Ја, по обичају, добровољно!
Zazirem od predsednickih funkcija i komisija ali prihvatam da posetim "Nase more", procenim rostilj i sve ostalo za potencijalno vidjenje, kao "tehnicko lice". Obavicu to u toku naredne nedelje i izvesticu Forum.
Odlično!
Pitanje glasi; gde se nalazila kuća u čijim salonima je najobrazovanija Srpkinja svog doba držala posela?
Да није на десном ћошку пасажа Робне куће "Београд" на Теразијама, ближе "Касини"?
Ne, u tom luksuznom stanu jedno vreme su živele i tu pravile velike prijeme Anka sa ćerkom Katarinom, valjda, u drugoj polovini sedamdesetih i u osamdesetim godinama. Ali nisam sasvim siguran da je ovo sasvim tačno.
Jedina mi poznata kafana u Beogradu koja iznutra je i dalje zadrzala izgled iz '60-etih je "Nase More" ugostiteljskog preduzeca "Varos Kapija". U ul. Milovana Milovanovica (juce sam bio na autobuskoj stanici pa sam prosao pored nje). Stolnjaci karirani kako i treba, itd. Ranije sam na Forumu postovao njenu sliku, i dalje nije se izmenila. Po omami vruceg dana delovala je kao da je drzi neko sa Foruma, vremeplovska. Naravno, u ovoj zemlji koja se ne moze pojmiti umom, nikakvo iznenadjenje.
Prijatan weekend svima,
U divnom romanu "Sitničarnica kod srećne ruke" Gorana Petrovića pominje se ova kafana na simpatičan način.
A vi zapeli kod Toze! Zar nije ovde logičnije zborište?
Valja prvo proveriti kakav je roštilj. Nešto su mi mnogo blizu železničke stanice.
Ма, све се ја слажем са вама, али прошло окупљање је организовано на брзину и иницијативу два ревносна члана. Зато је било логично да се окупимо негде где сви знамо локацију.
Ваља нам прво формирати комисију за роштиљ и... Квас, сок од грожђа...
Мислим да би уважени г. Грк морао да буде председник комисије.
Подпредседник - Милорад.
Ко се још јавља? Ја, по обичају, добровољно!
+
Nekadašnja mala Kosačina ulica..br 1.
Dvorište u Kosačinoj br 1....vinova loza i cigle.
Lep zivot, prirodan. A bilo je i mobilnih ... itd.
Neke od najlepštih i najromantičnijih fotografija starog Beograda objavljenih na forumu. Šteta što je nema u dobroj rezoluciji i sa originala. Sećam se da je ova sa dvorištem postojala baš tako skenirana, samo ne znam gde.
Да није ова?
За пријеме, кућне балове, или посела, како се некад говорило, најбољи извор је Полексија Димитријевић Стошић, која је написала књигу Посела у старом Београду. У тој књизи најобимније је поглавље о поселима Анке Константиновић. Питање је било: где се налазила кућа Анке Константиновић у којима је држала посела. Ево шта о томе каже госпођа Полексија:
„Све док Анка себи није сазидала кућу, она је посела приређивала у пространој кући своје мајке, госпоја Томаније. Та кућа налазила се на углу Крунске улице, преко пута данашње турске амбасаде. Цео тај угао улице звао се госпоја Томанијино ћоше.
Касније, када је сазидала свој велики и леп домна углу Улице краља Милана и Добрињске, на месту где се некада налазила палата Министарства иностраних дела (такозвана Жута кућа) Анка је посела држала у свом дому.“
На следеће две илустрације бројеви означавају следеће:
1. Стари двор (или Мали дворац)
2. Нови двор (или раније седиште Министарства унутрашњих дела, приземље, и Министарства иностраних дела, спрат, Шрепловићево здање)
3. Улица Андрићев венац (или Надеждина)
4. Крунска улица
5. Добрињска улица (или Рудничка)
6. Анкина кућа (касније Жута кућа - Министарство иностраних послова)
7. Симићева кућа (или Руско посланство)
Дакле, Кућа Анке Константиновић се налазила на углу улица Краља Милана и Добрињске, а директно се сагледавала из Надеждине, односно Андрићевог венца, тако да је Добрињска остајала лево, и није се видела из Андрићевог венца. Ево слике Шусо Флавијена на којој се види поглед низ Надеждину улицу (Андрићев венац). С десне стране се види Шрепловићево здање са карактеристичним торњићима, а у дну слике, преко Улице краља Милана види се Анкина кућа.
U divnom romanu "Sitničarnica kod srećne ruke" Gorana Petrovića pominje se ova kafana na simpatičan način.
A vi zapeli kod Toze! Zar nije ovde logičnije zborište?
Valja prvo proveriti kakav je roštilj. Nešto su mi mnogo blizu železničke stanice.
Ма, све се ја слажем са вама, али прошло окупљање је организовано на брзину и иницијативу два ревносна члана. Зато је било логично да се окупимо негде где сви знамо локацију. Ваља нам прво формирати комисију за роштиљ и... Квас, сок од грожђа... Мислим да би уважени г. Грк морао да буде председник комисије. Подпредседник - Милорад. Ко се још јавља? Ја, по обичају, добровољно!
Искуство ми говори, да се у току припрема за дружење увек дигне галама, богзнакако, а после се сведе на нас неколико стандардних, као на Изногудовим сликама. Неко ће рећи: Па да, алкоси преиспољни... Ма, није, само волимо да се дружимо. Ево, сад се Бађунов и Музичар одушевљавају, а после... ћорак! Шалим се... Придружујем се друштву, где било, кад било и шта год се пило или јело.
Волео бих да нас је више. Нарочито оних који нису до сада били, да се упознамо. Или оних који су, као, у пензији - примамо и пензионере, штавише, радовали бисмо се да их видимо у друштву...
Подсети ме на најживљи, најбогатији, најплоднији период нашег форума, када смо сви учествовали, допуњавали једни друге, жељни да докучимо у дуго нам скривану прошлост заједничким снагама, пуни ентузијазма и одушевљења над сваком новом и непроцењиво дирљивом, невероватно упечатљивом и непобитно веродостојном сликом некадашњег Београда. Били смо учтиви једни према другима, помагали се, захваљивали се једни другима, хвалили једни друге, почели и да се виђамо, било нам је забавно...Касина је сваког јутра већ у седам почињао серијом својих разгледница са одређеном темом, као неком врстом лајт мотива тог дана на форуму...
Око стварне локације те прве Голдијеве слике овог споменика на чијој је полеђини писало Гундулићев Венац - 1924 година, Путник и ја смо се мало и инатили, али све је било духовито и без вређања.
Звездарка је одмах проверила у скеновима Јеремијиних фотографија које нам је ревносно постовала да ли постоји и тамо нека слика ово локације.
Декс је улетео са својим снимцима предратног ратног ваздухопловства, гледали смо у нејасан кружић у парку, сликан са висине, ал споменику на тим сликама није било трага.
Због моје сумње да је можда у питању зграда на самом почетаку Гундулићевог Венца, једноспратница са балконом на првом спрату, односно тамошњи сквер на углу Дспота Стефана, јер се на Голдијевој слици кроз грање назирао балкон од кованог гвожђа,
Путника није мрзело да у сред зиме у осам увече седне у кола, оде тамо да провери стање, слика спорно ћоше, врати се кући и одмах слику постави на форум...
Сви смо нестрпљиво исчекивали разрешење енигме. Пао је рапорт-није у питању Гундулићев Венац. Тамо као овде није било десно сецесијске једноспратнице већ се налазио неки врло стар уџерак...
Касина га је тад већ унапед због труда частио будућим турама пива.
Онда је дошла фотографија оца покојног господина Јовичића. нашег сјајног Дунда да целу причу заокружи, на којој се десно види мистериозни балкон, па цртеж извесне госпође Папакостопулос, која је највероватније била у роду са власником зграде на углу Топличиног Венца и Царице Милице која се налазила на слици иза овог споменика и која и дан данас постоји.
Она је нацртала перспективу од угла Царице Милице Топличиним Венцом ка Змај Јовиној скоро идентичну оној са фотографије господина Јовичића-оца. Ова ме је коенциденција инспирисала да напишем текст који се нарочито допао нашем Милораду...
... eh, stara dobra vremena ... srećom po nas, najčešće ih pamtimo kao zlatna ... mada moram da priznam, da je ova epizoda zaista bila jedan (u nizu) dragulja, kada je jedna naizgled nerešiva enigma, pre svega zahvaljujući Frančesku, na osnovu mikro detalja, nepogrešivo odgonetnuta ...
... a pre izvesnog vremena nabasah u Beogradskim opštinskim novinama iz februara 1940. godine na zanimljivu crticu ...
... prvo što sam pomislio bilo je - eh, gde je bio ovaj zapis, kada su se lomila koplja ... ali sledeća pomisao je bila da je ipak bolje da se lepo zabavljalo i sa strašću odgonetalo
... sa malim zakašnjenjem se priključujem čestitkama za jubilej
Priručna bolnica i lekari - Sokolski slet 1930.
Defile povodom Sokolskog sleta - Kralj Aleksandar ispred "Moskve".
Kosovska...