На слици је стадион БСК-а, на месту данашњег Партизановог стадиона, сликан крајем тридесетих. У позадини провирује тајанствена зградица у Хумској 22.
На овој послератној се већ гради нови стадион, али тајанствена зградица је још ту.
На следећој стадион је пун, а и зградица је ту. Ово је већ крај педесетих.
Прича оњој је мало компликована, а креће од 1934. године када је у већ постојећој згради у Прокупачкој 41 основано истурено одељење школе Петар Петровић Његош из Ресавске. Та зграда постоји и данас и види се на послератном снимку.
Пошто је школа у Прокупачкој имала само 4 учионице, а број ђака се повећавао, долази до званичног оснивања нове школе и подиже се нова зграда у Хумској 22. Школа носи назив Стеван Високи. У исту зграду се 1938. уселила и Шеста женска реална гимназија. Коришћен је и простор у Општинским павиљонима у Хумској. То је та зграда.
После рата њен назив је промењен у Војвода Мишић (иако ће неки тврдити да је ово име предратно), да би 1959. била подигнута садашња зграда школе у Доктора Милутина Ивковића код Аутокоманде. На овој слици се виде и стара и, сасвим у позадини, нова зграда.
После пресељења школе у најновију зграду, ЈНА је постала власник старе зграде, па је током организације Европског првенства у атлетици 1962. зграда срушена.
Просечан матурски рад за ученике АТШ-а, примењив једино у новоизграђеним блоковима градова ФНРЈ.
Међутим, тешко је не помислити на многобројне варијације ових типских школа које су побацане, што по Скадарлијама, што по Кошутњацима, унаказивши на многаја љета неке градске визуре.
U Skadarliji nema ove tipske osnovne škole, već je tu sagrađen objekat nastao po separatnom, autorskom projektu arhitekte Dane Milosavljević (1960).
Tvrditi da je Brašovanova škola ravna prosečnom radu za ATŠ preterana je, paušalna i ne čini dobra objektivnoj oceni njegovog dela.
U jednu ovakvu "tipsku" sam išao. Izgrađene su po celom gradu i Srbiji.
Ишао сам и ја у једну из истог млина. Бановић Страхиња у Кошутњаку.
Него ставио си тамо, осим оне новобеоградске, два пута Владу Аксентијевић и једну слику школе Војвода Мишић. Само да се мало организујем, па ћу о њој опширно, али сликовито.
Ova u Koštunjaku (ako sam dobro razumeo to je škola sa slike) nije Brašovanova.
Још мало Брашована, али пошто није Београд, поставио сам на Слике старе Србије и шире околине, а да Београд није...
Zahvalih se i tamo na fotografiji. Izvanredno delo!
Ko je gvirnuo u projekat, lako može da vidi da su stanovi vrlo dobro projektovani, a i da sam objekat potpuno odskače od tipičnih socrealističkih tvorevina prvih posleratnih stambenih naselja građenih minimumom sredstava i po shematizovanim forumalama popularnih u to doba.
Ako je ono (prokaženi) socrealizam, šteta što ga nije bilo više, baš takvog...
Lep zivot, prirodan. A bilo je i mobilnih ... itd.
Neke od najlepštih i najromantičnijih fotografija starog Beograda objavljenih na forumu. Šteta što je nema u dobroj rezoluciji i sa originala. Sećam se da je ova sa dvorištem postojala baš tako skenirana, samo ne znam gde.
Jedina mi poznata kafana u Beogradu koja iznutra je i dalje zadrzala izgled iz '60-etih je "Nase More" ugostiteljskog preduzeca "Varos Kapija". U ul. Milovana Milovanovica (juce sam bio na autobuskoj stanici pa sam prosao pored nje). Stolnjaci karirani kako i treba, itd. Ranije sam na Forumu postovao njenu sliku, i dalje nije se izmenila. Po omami vruceg dana delovala je kao da je drzi neko sa Foruma, vremeplovska. Naravno, u ovoj zemlji koja se ne moze pojmiti umom, nikakvo iznenadjenje.
Prijatan weekend svima,
U divnom romanu "Sitničarnica kod srećne ruke" Gorana Petrovića pominje se ova kafana na simpatičan način.
A vi zapeli kod Toze! Zar nije ovde logičnije zborište?
Valja prvo proveriti kakav je roštilj. Nešto su mi mnogo blizu železničke stanice.
Ма, све се ја слажем са вама, али прошло окупљање је организовано на брзину и иницијативу два ревносна члана. Зато је било логично да се окупимо негде где сви знамо локацију.
Ваља нам прво формирати комисију за роштиљ и... Квас, сок од грожђа...
Мислим да би уважени г. Гркморао да буде председник комисије.
Подпредседник - Милорад.
Ко се још јавља? Ја, по обичају, добровољно!
Zazirem od predsednickih funkcija i komisija ali prihvatam da posetim "Nase more", procenim rostilj i sve ostalo za potencijalno vidjenje, kao "tehnicko lice". Obavicu to u toku naredne nedelje i izvesticu Forum.
На слици је стадион БСК-а, на месту данашњег Партизановог стадиона, сликан крајем тридесетих. У позадини провирује тајанствена зградица у Хумској 22.
На овој послератној се већ гради нови стадион, али тајанствена зградица је још ту.
На следећој стадион је пун, а и зградица је ту. Ово је већ крај педесетих.
Прича оњој је мало компликована, а креће од 1934. године када је у већ постојећој згради у Прокупачкој 41 основано истурено одељење школе Петар Петровић Његош из Ресавске. Та зграда постоји и данас и види се на послератном снимку.
Пошто је школа у Прокупачкој имала само 4 учионице, а број ђака се повећавао, долази до званичног оснивања нове школе и подиже се нова зграда у Хумској 22. Школа носи назив Стеван Високи. У исту зграду се 1938. уселила и Шеста женска реална гимназија. Коришћен је и простор у Општинским павиљонима у Хумској. То је та зграда.
После рата њен назив је промењен у Војвода Мишић (иако ће неки тврдити да је ово име предратно), да би 1959. била подигнута садашња зграда школе у Доктора Милутина Ивковића код Аутокоманде. На овој слици се виде и стара и, сасвим у позадини, нова зграда.
После пресељења школе у најновију зграду, ЈНА је постала власник старе зграде, па је током организације Европског првенства у атлетици 1962. зграда срушена.
Бели Поток под Авалом, 2012.
Nekadašnja mala Kosačina ulica..br 1.
Dvorište u Kosačinoj br 1....vinova loza i cigle.
Просечан матурски рад за ученике АТШ-а, примењив једино у новоизграђеним блоковима градова ФНРЈ.
Међутим, тешко је не помислити на многобројне варијације ових типских школа које су побацане, што по Скадарлијама, што по Кошутњацима, унаказивши на многаја љета неке градске визуре.
U Skadarliji nema ove tipske osnovne škole, već je tu sagrađen objekat nastao po separatnom, autorskom projektu arhitekte Dane Milosavljević (1960).
Tvrditi da je Brašovanova škola ravna prosečnom radu za ATŠ preterana je, paušalna i ne čini dobra objektivnoj oceni njegovog dela.
Ишао сам и ја у једну из истог млина. Бановић Страхиња у Кошутњаку.
Него ставио си тамо, осим оне новобеоградске, два пута Владу Аксентијевић и једну слику школе Војвода Мишић. Само да се мало организујем, па ћу о њој опширно, али сликовито.
Ova u Koštunjaku (ako sam dobro razumeo to je škola sa slike) nije Brašovanova.
Ма какви намерно, маните се тих теорија завере. Ми смо мајстори за импровизацију и нама то тако лако иде од руке... да немам речи!
Али, овде, у Србији... кад Ваши инжењерци сруше мост, ту више нема поправке!"
Bojim se da je ovde identičan slučaj. Penetracija namaza u kamenu strukturu ostavlja trajne posledice po materijal.
Toliko o konzervaciji.
Још мало Брашована, али пошто није Београд, поставио сам на Слике старе Србије и шире околине, а да Београд није...
Zahvalih se i tamo na fotografiji. Izvanredno delo!
Ko je gvirnuo u projekat, lako može da vidi da su stanovi vrlo dobro projektovani, a i da sam objekat potpuno odskače od tipičnih socrealističkih tvorevina prvih posleratnih stambenih naselja građenih minimumom sredstava i po shematizovanim forumalama popularnih u to doba.
Ako je ono (prokaženi) socrealizam, šteta što ga nije bilo više, baš takvog...
Nekadašnja mala Kosačina ulica..br 1.
Dvorište u Kosačinoj br 1....vinova loza i cigle.
Lep zivot, prirodan. A bilo je i mobilnih ... itd.
Nekadašnja mala Kosačina ulica..br 1.
Dvorište u Kosačinoj br 1....vinova loza i cigle.
Lep zivot, prirodan. A bilo je i mobilnih ... itd.
Neke od najlepštih i najromantičnijih fotografija starog Beograda objavljenih na forumu. Šteta što je nema u dobroj rezoluciji i sa originala. Sećam se da je ova sa dvorištem postojala baš tako skenirana, samo ne znam gde.
Jedina mi poznata kafana u Beogradu koja iznutra je i dalje zadrzala izgled iz '60-etih je "Nase More" ugostiteljskog preduzeca "Varos Kapija". U ul. Milovana Milovanovica (juce sam bio na autobuskoj stanici pa sam prosao pored nje). Stolnjaci karirani kako i treba, itd. Ranije sam na Forumu postovao njenu sliku, i dalje nije se izmenila. Po omami vruceg dana delovala je kao da je drzi neko sa Foruma, vremeplovska. Naravno, u ovoj zemlji koja se ne moze pojmiti umom, nikakvo iznenadjenje.
Prijatan weekend svima,
U divnom romanu "Sitničarnica kod srećne ruke" Gorana Petrovića pominje se ova kafana na simpatičan način.
A vi zapeli kod Toze! Zar nije ovde logičnije zborište?
Valja prvo proveriti kakav je roštilj. Nešto su mi mnogo blizu železničke stanice.
Ма, све се ја слажем са вама, али прошло окупљање је организовано на брзину и иницијативу два ревносна члана. Зато је било логично да се окупимо негде где сви знамо локацију.
Ваља нам прво формирати комисију за роштиљ и... Квас, сок од грожђа...
Мислим да би уважени г. Грк морао да буде председник комисије.
Подпредседник - Милорад.
Ко се још јавља? Ја, по обичају, добровољно!
Zazirem od predsednickih funkcija i komisija ali prihvatam da posetim "Nase more", procenim rostilj i sve ostalo za potencijalno vidjenje, kao "tehnicko lice". Obavicu to u toku naredne nedelje i izvesticu Forum.