U jednu ovakvu "tipsku" sam išao. Izgrađene su po celom gradu i Srbiji.
Ишао сам и ја у једну из истог млина. Бановић Страхиња у Кошутњаку.
Него ставио си тамо, осим оне новобеоградске, два пута Владу Аксентијевић и једну слику школе Војвода Мишић. Само да се мало организујем, па ћу о њој опширно, али сликовито.
Nijedna od postavljenih slika nije Vlada Aksentijevic.
Него ставио си тамо, осим оне новобеоградске, два пута Владу Аксентијевић и једну слику школе Војвода Мишић. Само да се мало организујем, па ћу о њој опширно, али сликовито.
Nijedna od postavljenih slika nije Vlada Aksentijevic.
Стварно није. Онде не знам која школа се појављује на две Милованове слике.
Ево поново оног аустро-угарског споменика на Топличином венцу. Слика је из окупационих "Београдских новина". У тексту се не говори ништа више о њему већ су некакве безазлене анегдоте. Но, сада барем знамо ко га је подигао. Нека самоиницијатива, рекао бих.
Подсети ме на најживљи, најбогатији, најплоднији период нашег форума, када смо сви учествовали, допуњавали једни друге, жељни да докучимо у дуго нам скривану прошлост заједничким снагама, пуни ентузијазма и одушевљења над сваком новом и непроцењиво дирљивом, невероватно упечатљивом и непобитно веродостојном сликом некадашњег Београда. Били смо учтиви једни према другима, помагали се, захваљивали се једни другима, хвалили једни друге, почели и да се виђамо, било нам је забавно...Касина је сваког јутра већ у седам почињао серијом својих разгледница са одређеном темом, као неком врстом лајт мотива тог дана на форуму...
Око стварне локације те прве Голдијеве слике овог споменика на чијој је полеђини писало Гундулићев Венац - 1924 година, Путник и ја смо се мало и инатили, али све је било духовито и без вређања.
Звездарка је одмах проверила у скеновима Јеремијиних фотографија које нам је ревносно постовала да ли постоји и тамо нека слика ово локације.
Декс је улетео са својим снимцима предратног ратног ваздухопловства, гледали смо у нејасан кружић у парку, сликан са висине, ал споменику на тим сликама није било трага.
Због моје сумње да је можда у питању зграда на самом почетаку Гундулићевог Венца, једноспратница са балконом на првом спрату, односно тамошњи сквер на углу Дспота Стефана, јер се на Голдијевој слици кроз грање назирао балкон од кованог гвожђа,
Путника није мрзело да у сред зиме у осам увече седне у кола, оде тамо да провери стање, слика спорно ћоше, врати се кући и одмах слику постави на форум...
Сви смо нестрпљиво исчекивали разрешење енигме. Пао је рапорт-није у питању Гундулићев Венац. Тамо као овде није било десно сецесијске једноспратнице већ се налазио неки врло стар уџерак...
Касина га је тад већ унапед због труда частио будућим турама пива.
Онда је дошла фотографија оца покојног господина Јовичића. нашег сјајног Дунда да целу причу заокружи, на којој се десно види мистериозни балкон, па цртеж извесне госпође Папакостопулос, која је највероватније била у роду са власником зграде на углу Топличиног Венца и Царице Милице која се налазила на слици иза овог споменика и која и дан данас постоји.
Она је нацртала перспективу од угла Царице Милице Топличиним Венцом ка Змај Јовиној скоро идентичну оној са фотографије господина Јовичића-оца. Ова ме је коенциденција инспирисала да напишем текст који се нарочито допао нашем Милораду...
... eh, stara dobra vremena ... srećom po nas, najčešće ih pamtimo kao zlatna ... mada moram da priznam, da je ova epizoda zaista bila jedan (u nizu) dragulja, kada je jedna naizgled nerešiva enigma, pre svega zahvaljujući Frančesku, na osnovu mikro detalja, nepogrešivo odgonetnuta ...
... a pre izvesnog vremena nabasah u Beogradskim opštinskim novinama iz februara 1940. godine na zanimljivu crticu ...
... prvo što sam pomislio bilo je - eh, gde je bio ovaj zapis, kada su se lomila koplja ... ali sledeća pomisao je bila da je ipak bolje da se lepo zabavljalo i sa strašću odgonetalo ...
... sa malim zakašnjenjem se priključujem čestitkama za jubilej, uz jutarnji pozdrav svima iz VML-a ... Bonđorno ! ...
Вирибус Унитис је био главни слоган Аустроугарске монархије, (нешто као заједно смо јачи, братсво јединство итд.) Очигледно су морали да брину како да одрже на окупу вишенационалну царевину.
У том смислу, занимљиво је да је и адмиралски брод КК, направљен пред Први светски рат, добио назив Вирибус Унитис. На овом броду, кога је много волео Фрања Фердинад, постојао је посебан ВИП апартман за престолонаследника. После атентата 1914 овим бродом превезена су тела престолонаследника и његове жене до Трста.
Брод је потопљен дан након предаје у руке Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1918 године. Потопили су га италијански диверзанти. Са бродом је херојски страдао и његов капетан Јанко Вуковић јер није хтео да га напусти док сви морнари не буду на сигурном.
Neke od najlepštih i najromantičnijih fotografija starog Beograda objavljenih na forumu. Šteta što je nema u dobroj rezoluciji i sa originala. Sećam se da je ova sa dvorištem postojala baš tako skenirana, samo ne znam gde.
Да није ова?
Eh, da. Ta je. Sada vidim da je i ona iz knjige. Ali ne mari, važno je da postoji i da nije izgubljena za nas...
Него ставио си тамо, осим оне новобеоградске, два пута Владу Аксентијевић и једну слику школе Војвода Мишић. Само да се мало организујем, па ћу о њој опширно, али сликовито.
Nijedna od postavljenih slika nije Vlada Aksentijevic.
Стварно није. Онде не знам која школа се појављује на две Милованове слике.
Mislim da su u pitanju 3 skole u blizi Fontane na nbgd. Jedna je sligurno Dusko Radovic u Bul.Z.Djindjica, druge dve bi mogle da budu ona skola iza McDonaldsa i ona u bloku od Fontane ka starom Merkatoru. (ne znam imena)
Ишао сам и ја у једну из истог млина. Бановић Страхиња у Кошутњаку.
Него ставио си тамо, осим оне новобеоградске, два пута Владу Аксентијевић и једну слику школе Војвода Мишић. Само да се мало организујем, па ћу о њој опширно, али сликовито.
Nijedna od postavljenih slika nije Vlada Aksentijevic.
Nijedna od postavljenih slika nije Vlada Aksentijevic.
Стварно није. Онде не знам која школа се појављује на две Милованове слике.
Ova u Koštunjaku (ako sam dobro razumeo to je škola sa slike) nije Brašovanova.
Школа је у Кнеза Вишеслава, изнад Шумарског факулетета.
Nekadašnja mala Kosačina ulica..br 1.
Две из контра смера.
POSLEDNJI PROLETNJI TRKAČKI SATANAK DUNAVSKOG KOLA JAHAČA " KNEZ MIHAILO " .
POZDRAV SVIMA ...
Nekadašnja mala Kosačina ulica..br 1.
Две из контра смера.
...` nako, fotografski
Подсети ме на најживљи, најбогатији, најплоднији период нашег форума, када смо сви учествовали, допуњавали једни друге, жељни да докучимо у дуго нам скривану прошлост заједничким снагама, пуни ентузијазма и одушевљења над сваком новом и непроцењиво дирљивом, невероватно упечатљивом и непобитно веродостојном сликом некадашњег Београда. Били смо учтиви једни према другима, помагали се, захваљивали се једни другима, хвалили једни друге, почели и да се виђамо, било нам је забавно...Касина је сваког јутра већ у седам почињао серијом својих разгледница са одређеном темом, као неком врстом лајт мотива тог дана на форуму...
Око стварне локације те прве Голдијеве слике овог споменика на чијој је полеђини писало Гундулићев Венац - 1924 година, Путник и ја смо се мало и инатили, али све је било духовито и без вређања.
Звездарка је одмах проверила у скеновима Јеремијиних фотографија које нам је ревносно постовала да ли постоји и тамо нека слика ово локације.
Декс је улетео са својим снимцима предратног ратног ваздухопловства, гледали смо у нејасан кружић у парку, сликан са висине, ал споменику на тим сликама није било трага.
Због моје сумње да је можда у питању зграда на самом почетаку Гундулићевог Венца, једноспратница са балконом на првом спрату, односно тамошњи сквер на углу Дспота Стефана, јер се на Голдијевој слици кроз грање назирао балкон од кованог гвожђа,
Путника није мрзело да у сред зиме у осам увече седне у кола, оде тамо да провери стање, слика спорно ћоше, врати се кући и одмах слику постави на форум...
Сви смо нестрпљиво исчекивали разрешење енигме. Пао је рапорт-није у питању Гундулићев Венац. Тамо као овде није било десно сецесијске једноспратнице већ се налазио неки врло стар уџерак...
Касина га је тад већ унапед због труда частио будућим турама пива.
Онда је дошла фотографија оца покојног господина Јовичића. нашег сјајног Дунда да целу причу заокружи, на којој се десно види мистериозни балкон, па цртеж извесне госпође Папакостопулос, која је највероватније била у роду са власником зграде на углу Топличиног Венца и Царице Милице која се налазила на слици иза овог споменика и која и дан данас постоји.
Она је нацртала перспективу од угла Царице Милице Топличиним Венцом ка Змај Јовиној скоро идентичну оној са фотографије господина Јовичића-оца. Ова ме је коенциденција инспирисала да напишем текст који се нарочито допао нашем Милораду...
... eh, stara dobra vremena ... srećom po nas, najčešće ih pamtimo kao zlatna ... mada moram da priznam, da je ova epizoda zaista bila jedan (u nizu) dragulja, kada je jedna naizgled nerešiva enigma, pre svega zahvaljujući Frančesku, na osnovu mikro detalja, nepogrešivo odgonetnuta ...
... a pre izvesnog vremena nabasah u Beogradskim opštinskim novinama iz februara 1940. godine na zanimljivu crticu ...
... prvo što sam pomislio bilo je - eh, gde je bio ovaj zapis, kada su se lomila koplja ... ali sledeća pomisao je bila da je ipak bolje da se lepo zabavljalo i sa strašću odgonetalo
... sa malim zakašnjenjem se priključujem čestitkama za jubilej
Вирибус Унитис је био главни слоган Аустроугарске монархије, (нешто као заједно смо јачи, братсво јединство итд.) Очигледно су морали да брину како да одрже на окупу вишенационалну царевину.
У том смислу, занимљиво је да је и адмиралски брод КК, направљен пред Први светски рат, добио назив Вирибус Унитис. На овом броду, кога је много волео Фрања Фердинад, постојао је посебан ВИП апартман за престолонаследника. После атентата 1914 овим бродом превезена су тела престолонаследника и његове жене до Трста.
Брод је потопљен дан након предаје у руке Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1918 године. Потопили су га италијански диверзанти. Са бродом је херојски страдао и његов капетан Јанко Вуковић јер није хтео да га напусти док сви морнари не буду на сигурном.
Извињавам се, ако је о овоме раније било речи.
Neke od najlepštih i najromantičnijih fotografija starog Beograda objavljenih na forumu. Šteta što je nema u dobroj rezoluciji i sa originala. Sećam se da je ova sa dvorištem postojala baš tako skenirana, samo ne znam gde.
Да није ова?
Eh, da. Ta je. Sada vidim da je i ona iz knjige. Ali ne mari, važno je da postoji i da nije izgubljena za nas...
Nijedna od postavljenih slika nije Vlada Aksentijevic.
Стварно није. Онде не знам која школа се појављује на две Милованове слике.
Mislim da su u pitanju 3 skole u blizi Fontane na nbgd. Jedna je sligurno Dusko Radovic u Bul.Z.Djindjica, druge dve bi mogle da budu ona skola iza McDonaldsa i ona u bloku od Fontane ka starom Merkatoru. (ne znam imena)
Dobar jutar Kasino, drago nam je da si ponovo ovde!