На полеђини фотографије није исписано ништа осим назива цркве.
Није исписан ни датум, ни година.
Можда неко може да закључи на основу изгледа, стања, околних зграда.
Министар културе Братислав Петковић открио је јуче спомен-плочу на топчидерском споменику, на месту где је на јучерашњи дан пре тачно 145 година, 10. јуна 1868, убијен кнез Михаило Обреновић. У присуству представника државног врха и јавних личности, свечаност је започела српском химном у извођењу секстета Народног позоришта, а завршена песмом „Што се боре мисли моје”, коју је написао кнез Михаило.
Директор Историјског музеја Србије (ИМС) Мирослав Живковић, који је осмислио и организовано ову акцију, објашњава за „Политику” да је на месту где се сада налази овај споменик, планирано монументалније обележје. Заједно са Милошевим конаком, кућама краља Петра Првог и Арчибалда Рајса, као и музејом скулптуре, то би требало да буде нова топчидерска историјска рута, атракција у туристичкој и културној понуди престонице.
– На месту погибије кнеза Михаила, по плану који је пре више од једног века направио руски архитекта Михаил Микешин, желимо да направимо грандиозан споменик у белом мермеру, на најлепшем делу Топчидера, који би украсио Београд. Очекујемо да прикупимо средства, око 400.000 евра, јер сви који су видели пројекат су одушевљени – открива Живковић.
Ради се о овом споменику.
Испод текста је адекватан коментар Ружице Перишић.
Цитат:
Kod nas ili nikako ili preterano!
Gospodin direktor ne prestaje sa naglašavanjem kako IMS poseduje ogroman prostor, hiljade kvadratnih metara, dinastije, koncertni klaviri, grandiozni spomenici!!!!
Uljudno, kompetentno i skromno, u skladu sa kvalitetima naših pravih velikana, to je stil i prezentacija koja odgovara zemlji Srbiji: pristojne table - obeležja, dobri istorijski tekstovi i svima dostupne brošure, kompetentna vođenja, to nama treba a ne grandiozni spomenici u stilu pseudoklasicizma!!! Nije potrebno da Čiča-Pera pokazuje svoj automobil i svoje koncertne klavire! Jeste potrebno da se uvede istinsko znanje o našem nasleđu, nije potrebna ATRAKCIJA.
Историјски музај Србије поседује збирку од 4200 разгледница и фотографија, од којих до данас ниједна није дигитализована.
Историјски музеј Србије издаје свој Зборник од 1959. Ниједно издање још увек није дигитализовано.
Као некада бркати поштар Гавра, доносим вам једно писамце...
Poštovani gospodine Baukampf, koristim priliku da Vas pozdravim i da Vas zamolim da se preko Vas obratim forumu Politikin Zabavnik, jer mi moje znanje o upotrebi ovih savremenih sokoćala to ne dozvoljava.
Želim da izrazim svoje divljenje svim učesnicima i priređivačima ovog foruma na neverovatnom entuzijazmu i iskazanom znanju, kao i na prikazanom fantastičnom materijalu iz istorije Beograda.
Moj konkretan razlog obraćanja vezan je za temu nestalih spomenika sa Kalemegdana i želje JP Beogradska tvrđava da pokuša da ih pronađe i eventualno vrati. Gospodin Buk je citirao jednu moju izjavu za medije u vezi toga.
Upravo angažovanje učesnika vašeg cenjenog foruma, iznošenjem brojnih fotografija, je u velikoj meri pokrenulo stvar sa mrtve tačke.
Pokušaću da iznesem podatke za prvi spomenik, koji smo, na našu veliku radost, pronašli u depou Narodnog muzeja.
Skulptura " Molitva" vajara Frane Kršinića sa Korčule, poznatog i kao autora spomenika Nikoli Tesli ispred tehničkih fakulteta u Beogradu, ili čuvene skulpture druga Tita u Užicu, nalazila se na potezu koji se danas naziva "aleja Heroja".
Postavljena je po raspoloživim podacima 1930.
Prvi put je Kršinić izlaže 1923 u Novom Sadu. zatim je redovno na njegovim izložbama po zemlji, 1926 je izlaže u Švajcarskoj pa u Americi.
Iz perioda kada je obitavala na Kalemegdanu, poznate su samo dve porodične fotografije koje je upravo Forum Politikinog Zabavnika iznedrio. Ja sam ih prosledio Narodnom Muzeju i oni su vam na tome beskrajno zahvalni.
Postoji i insert iz filma "Nepokorena mladost", koji su takođe časni oci ovog foruma uočili, ali i mala fotografija, čini mi se gdina Jurišića iz vremena odmah nakon oslobođenja Beograda, gde je skulptura slikana srušena sa postolja.
Ona je nakon rata uklonjena, jedno vreme bila u depou, a potom našla svoje mesto u parku "Manjež", do početka 90-tih i rekonstrukcije parka, kada je odnesena u depo Narodnog muzeja, gde je i sada.
Velikom ljubaznošću direktorke muzeja gđe Bojane Borić Brešković i radnika muzeja,posebno gđe Vere Grujić imao sam priliku da vidim skulpturu i da je fotografišem. Ovim vam i premijerno fotografije prezentujem.
Ovakvih skulptura "Molitve" Kršinić je napravio više,samo su manjeg formata i naručivane su u Zagrebu i još par mesta kao nadgrobni spomenici. Originalni gipsani odlivak nalazi se u Zagrebu.
Ipak u vezi ove skulpture postoje još dve nejasnoće. I zato se obraćam forumu za pomoć.
Prvo nisam još pronašao bilo kakav pisani trag o samom činu postavljanja " Molitve " na Kalemegdan.
I drugo, kod istoričara postoji neka priča da je samo postavljenje "Molitve" vezano za sećanje na grofa Urliha Celjskog, zeta Đurđa Brankovića, koga je sin Jovana Hunjadija po jednoj verziji i ubio u Beogradu.
Bilo kakva informacija o ovome bila bi korisna. Veliki pozdrav za sve forumaše i Vas lično.
Milan Tlačinac, Vd direktora JP Beogradska tvrđava
Ps. Sledeći put daću vam informacije, dokle smo stigli sa saznanjima o sudbini spomenika kneginji Zorki.
("Политика", април 1938)
Краља Милутина 33, зграда Јосифа Шојата, арх. Милан Злоковић, сликано 1927. пре калдрмисања улице.
Исте године, нешто касније.
Злоковићева зграда је при врху, изнад лукова, имала и фреске, рад Младена Јосића. Рељефе на фасади је радио Живојин Лукић.
На полеђини фотографије није исписано ништа осим назива цркве.
Није исписан ни датум, ни година.
Можда неко може да закључи на основу изгледа, стања, околних зграда.
Апотека у Карађорђевој, данашњи број 87. На њеном месту је данас спортска кладионица (и до ње још једна кладионица).
Пре нешто више од месец дана Политика је објавила текст Топчидерска тура кроз историју.
Директор Историјског музеја Србије (ИМС) Мирослав Живковић, који је осмислио и организовано ову акцију, објашњава за „Политику” да је на месту где се сада налази овај споменик, планирано монументалније обележје. Заједно са Милошевим конаком, кућама краља Петра Првог и Арчибалда Рајса, као и музејом скулптуре, то би требало да буде нова топчидерска историјска рута, атракција у туристичкој и културној понуди престонице.
– На месту погибије кнеза Михаила, по плану који је пре више од једног века направио руски архитекта Михаил Микешин, желимо да направимо грандиозан споменик у белом мермеру, на најлепшем делу Топчидера, који би украсио Београд. Очекујемо да прикупимо средства, око 400.000 евра, јер сви који су видели пројекат су одушевљени – открива Живковић.
Ради се о овом споменику.
Испод текста је адекватан коментар Ружице Перишић.
Gospodin direktor ne prestaje sa naglašavanjem kako IMS poseduje ogroman prostor, hiljade kvadratnih metara, dinastije, koncertni klaviri, grandiozni spomenici!!!!
Uljudno, kompetentno i skromno, u skladu sa kvalitetima naših pravih velikana, to je stil i prezentacija koja odgovara zemlji Srbiji: pristojne table - obeležja, dobri istorijski tekstovi i svima dostupne brošure, kompetentna vođenja, to nama treba a ne grandiozni spomenici u stilu pseudoklasicizma!!! Nije potrebno da Čiča-Pera pokazuje svoj automobil i svoje koncertne klavire! Jeste potrebno da se uvede istinsko znanje o našem nasleđu, nije potrebna ATRAKCIJA.
Историјски музај Србије поседује збирку од 4200 разгледница и фотографија, од којих до данас ниједна није дигитализована.
Историјски музеј Србије издаје свој Зборник од 1959. Ниједно издање још увек није дигитализовано.
Poštovani gospodine Baukampf, koristim priliku da Vas pozdravim i da Vas zamolim da se preko Vas obratim forumu Politikin Zabavnik, jer mi moje znanje o upotrebi ovih savremenih sokoćala to ne dozvoljava.
Želim da izrazim svoje divljenje svim učesnicima i priređivačima ovog foruma na neverovatnom entuzijazmu i iskazanom znanju, kao i na prikazanom fantastičnom materijalu iz istorije Beograda.
Moj konkretan razlog obraćanja vezan je za temu nestalih spomenika sa Kalemegdana i želje JP Beogradska tvrđava da pokuša da ih pronađe i eventualno vrati. Gospodin Buk je citirao jednu moju izjavu za medije u vezi toga.
Upravo angažovanje učesnika vašeg cenjenog foruma, iznošenjem brojnih fotografija, je u velikoj meri pokrenulo stvar sa mrtve tačke.
Pokušaću da iznesem podatke za prvi spomenik, koji smo, na našu veliku radost, pronašli u depou Narodnog muzeja.
Skulptura " Molitva" vajara Frane Kršinića sa Korčule, poznatog i kao autora spomenika Nikoli Tesli ispred tehničkih fakulteta u Beogradu, ili čuvene skulpture druga Tita u Užicu, nalazila se na potezu koji se danas naziva "aleja Heroja".
Postavljena je po raspoloživim podacima 1930.
Prvi put je Kršinić izlaže 1923 u Novom Sadu. zatim je redovno na njegovim izložbama po zemlji, 1926 je izlaže u Švajcarskoj pa u Americi.
Iz perioda kada je obitavala na Kalemegdanu, poznate su samo dve porodične fotografije koje je upravo Forum Politikinog Zabavnika iznedrio. Ja sam ih prosledio Narodnom Muzeju i oni su vam na tome beskrajno zahvalni.
Postoji i insert iz filma "Nepokorena mladost", koji su takođe časni oci ovog foruma uočili, ali i mala fotografija, čini mi se gdina Jurišića iz vremena odmah nakon oslobođenja Beograda, gde je skulptura slikana srušena sa postolja.
Ona je nakon rata uklonjena, jedno vreme bila u depou, a potom našla svoje mesto u parku "Manjež", do početka 90-tih i rekonstrukcije parka, kada je odnesena u depo Narodnog muzeja, gde je i sada.
Velikom ljubaznošću direktorke muzeja gđe Bojane Borić Brešković i radnika muzeja,posebno gđe Vere Grujić imao sam priliku da vidim skulpturu i da je fotografišem. Ovim vam i premijerno fotografije prezentujem.
Ovakvih skulptura "Molitve" Kršinić je napravio više,samo su manjeg formata i naručivane su u Zagrebu i još par mesta kao nadgrobni spomenici. Originalni gipsani odlivak nalazi se u Zagrebu.
Ipak u vezi ove skulpture postoje još dve nejasnoće. I zato se obraćam forumu za pomoć.
Prvo nisam još pronašao bilo kakav pisani trag o samom činu postavljanja " Molitve " na Kalemegdan.
I drugo, kod istoričara postoji neka priča da je samo postavljenje "Molitve" vezano za sećanje na grofa Urliha Celjskog, zeta Đurđa Brankovića, koga je sin Jovana Hunjadija po jednoj verziji i ubio u Beogradu.
Bilo kakva informacija o ovome bila bi korisna. Veliki pozdrav za sve forumaše i Vas lično.
Milan Tlačinac, Vd direktora JP Beogradska tvrđava
Ps. Sledeći put daću vam informacije, dokle smo stigli sa saznanjima o sudbini spomenika kneginji Zorki.