Srpsko novinarsko udruženje priredilo je "veselo veče" pod nazivom "Svadba u Skadarliji". Veče je priređeno u velikoj dvorani hotela "Kasina". Na fotografiji su članovi "bande" kostimirani i maskirani.
U gornjem redu: arhitekta i kompozitor Svetomir Sema Nastasijević (drugi sleva), muzički kritičar Branko Dragutinović (treći), arh. Ivan Zdravković (četvrti) , pesnik Momčilo Nastasijević (peti), vajar Sreten Stojanović (šesti), dirigent Lovro Matačić (poslednji)
sede: Arhitekta i slikar Jovan Radenković(prvi sleva) lekar Dragiša Pavlović (drugi), književnik Slavomir Sune Nastasijević (treći), kompozitor i horovođa Milan Bajšanski...iz knige "Beograd u sećanjima 1919-1929"
Evo jednog dela arhitekte Ivana Ive Zdravkovića (koje je prepravljeno u posleratno doba i delimično porušeno):
Малајничка улица је слепа улица која се налазила на Врачару, између Катанићеве и Мутапове улице, и у коју се улазило из Макензијеве. Преграђена је изградњом војног објекта поред храма Светог Саве. Данас се зове Улица Борислава Пекића, јер је овај књижевник у њој живео. Тако је нестао спомен на битку на Малајници, једну од најзначајнијих битки у Првом српском устанку.
Удружење ПТТ званичника и служитеља је, непосредно пре Другог светског рата, купило плац на којој је требало да буде изграђен Поштански дом. Поводом тога је од 1. јануара 1940. г. продавана пригодна поштанска марка чиме је био прикупљен одређени износ у корист изградње Дома. Међутим, отпочео је рат те изградња није ни отпочела. После рата је Војска заузела плац и на њему изградила свој објекат.
На сликама се види посета чланова управе Удружење ПТТ званичника и служитеља месту које је било одређено за изградњу, 26. фебруара 1939. г. И раније су, у некој од ових кућа биле просторије тог Удружења.
Малајничка улица је слепа улица која се налазила на Врачару, између Катанићеве и Мутапове улице, и у коју се улазило из Макензијеве. Преграђена је изградњом војног објекта поред храма Светог Саве. Данас се зове Улица Борислава Пекића, јер је овај књижевник у њој живео. Тако је нестао спомен на битку на Малајници, једну од најзначајнијих битки у Првом српском устанку.
Удружење ПТТ званичника и служитеља је, непосредно пре Другог светског рата, купило плац на којој је требало да буде изграђен Поштански дом. Поводом тога је од 1. јануара 1940. г. продавана пригодна поштанска марка чиме је био прикупљен одређени износ у корист изградње Дома. Међутим, отпочео је рат те изградња није ни отпочела. После рата је Војска заузела плац и на њему изградила свој објекат.
На сликама се види посета чланова управе Удружење ПТТ званичника и служитеља месту које је било одређено за изградњу, 26. фебруара 1939. г. И раније су, у некој од ових кућа биле просторије тог Удружења.
Фотографије су сасвим мале, 5,5 х 4 см.
Sve mi se nešto čini da je projekat (fasada) ovog Doma bio i publikovan, samo ne znam gde tačno. Možda u dnevnoj štampi ili čak možda plan postoji u arhivu... Šteta, na fotografijama ne prepoznajem nekog arhitektu, pa da bih mogao da tvrdim išta o autorstvu - možda ako se skenira nekom finijom rezolucijom...
Sve mi se nešto čini da je projekat (fasada) ovog Doma bio i publikovan, samo ne znam gde tačno. Možda u dnevnoj štampi ili čak možda plan postoji u arhivu...
Није ми познато. Био бих веома задовољан, када би имао ту слику, макар у дигиталној форми.
Једном смо ти и ја о томе писали овде, када је био постављен коверат са залепљеним пригодним маркама и отиском пригодног поштанског жига на коме је био угравиран идеални изглед фасаде, чини ми се. То је био једини приказ Дома који сам видео.
Sve mi se nešto čini da je projekat (fasada) ovog Doma bio i publikovan, samo ne znam gde tačno. Možda u dnevnoj štampi ili čak možda plan postoji u arhivu...
Није ми познато. Био бих веома задовољан, када би имао ту слику, макар у дигиталној форми.
Једном смо ти и ја о томе писали овде, када је био постављен коверат са залепљеним пригодним маркама и отиском пригодног поштанског жига на коме је био угравиран идеални изглед фасаде, чини ми се. То је био једини приказ Дома који сам видео.
Možda bi se sve moglo pronaći u Istoriskom arhivu grada.
Naime, evo popisa investitora za broj 3 - pretpostavljam da je tu i ceo projekat:
Kao neko , ko je igrom slučaja , "bacio" 10 godina radnog staža u Malajničkoj 9, samo da napomenem da je
pisac Borivoje Pekić živeo u broju 7, na 1. spratu... Retko sam ga viđao.
Objekti PTT za udruženje činovnika, su bili na prostoru gde je sada mali park na uglu B.Pekića i Makenzijeve.
Taj park je nastao (kao i veliki Čuburski) " velikim dobročinstvom" USAF bombardera u proleće 1944.
Interesantno je da se danas na broju 5 nalazi firma "Telefonija" , ili više i nije tamo ????
POZDRAV SVIMA ...
Srpsko novinarsko udruženje priredilo je "veselo veče" pod nazivom "Svadba u Skadarliji". Veče je priređeno u velikoj dvorani hotela "Kasina". Na fotografiji su članovi "bande" kostimirani i maskirani.
U gornjem redu: arhitekta i kompozitor Svetomir Sema Nastasijević (drugi sleva), muzički kritičar Branko Dragutinović (treći), arh. Ivan Zdravković (četvrti) , pesnik Momčilo Nastasijević (peti), vajar Sreten Stojanović (šesti), dirigent Lovro Matačić (poslednji)
sede: Arhitekta i slikar Jovan Radenković(prvi sleva) lekar Dragiša Pavlović (drugi), književnik Slavomir Sune Nastasijević (treći), kompozitor i horovođa Milan Bajšanski...iz knige "Beograd u sećanjima 1919-1929"
Evo jednog dela arhitekte Ivana Ive Zdravkovića (koje je prepravljeno u posleratno doba i delimično porušeno):
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=1485#...
Današnja lokacija (ova nadzidana zgrada pored solitera):
http://binged.it/1bDmaPO
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=1485#...
Arhitekta Zdravković nije se preterano mnogo bavio tekućom arhitektonskom produkcijom već je više radio na problemima zaštite spomeničkog nasleđa.
Удружење ПТТ званичника и служитеља је, непосредно пре Другог светског рата, купило плац на којој је требало да буде изграђен Поштански дом. Поводом тога је од 1. јануара 1940. г. продавана пригодна поштанска марка чиме је био прикупљен одређени износ у корист изградње Дома. Међутим, отпочео је рат те изградња није ни отпочела. После рата је Војска заузела плац и на њему изградила свој објекат.
На сликама се види посета чланова управе Удружење ПТТ званичника и служитеља месту које је било одређено за изградњу, 26. фебруара 1939. г. И раније су, у некој од ових кућа биле просторије тог Удружења.
Фотографије су сасвим мале, 5,5 х 4 см.
Удружење ПТТ званичника и служитеља је, непосредно пре Другог светског рата, купило плац на којој је требало да буде изграђен Поштански дом. Поводом тога је од 1. јануара 1940. г. продавана пригодна поштанска марка чиме је био прикупљен одређени износ у корист изградње Дома. Међутим, отпочео је рат те изградња није ни отпочела. После рата је Војска заузела плац и на њему изградила свој објекат.
На сликама се види посета чланова управе Удружење ПТТ званичника и служитеља месту које је било одређено за изградњу, 26. фебруара 1939. г. И раније су, у некој од ових кућа биле просторије тог Удружења.
Фотографије су сасвим мале, 5,5 х 4 см.
Sve mi se nešto čini da je projekat (fasada) ovog Doma bio i publikovan, samo ne znam gde tačno. Možda u dnevnoj štampi ili čak možda plan postoji u arhivu... Šteta, na fotografijama ne prepoznajem nekog arhitektu, pa da bih mogao da tvrdim išta o autorstvu - možda ako se skenira nekom finijom rezolucijom...
Није ми познато. Био бих веома задовољан, када би имао ту слику, макар у дигиталној форми.
Једном смо ти и ја о томе писали овде, када је био постављен коверат са залепљеним пригодним маркама и отиском пригодног поштанског жига на коме је био угравиран идеални изглед фасаде, чини ми се. То је био једини приказ Дома који сам видео.
Није ми познато. Био бих веома задовољан, када би имао ту слику, макар у дигиталној форми.
Једном смо ти и ја о томе писали овде, када је био постављен коверат са залепљеним пригодним маркама и отиском пригодног поштанског жига на коме је био угравиран идеални изглед фасаде, чини ми се. То је био једини приказ Дома који сам видео.
Možda bi se sve moglo pronaći u Istoriskom arhivu grada.
Naime, evo popisa investitora za broj 3 - pretpostavljam da je tu i ceo projekat:
pisac Borivoje Pekić živeo u broju 7, na 1. spratu... Retko sam ga viđao.
Objekti PTT za udruženje činovnika, su bili na prostoru gde je sada mali park na uglu B.Pekića i Makenzijeve.
Taj park je nastao (kao i veliki Čuburski) " velikim dobročinstvom" USAF bombardera u proleće 1944.
Interesantno je da se danas na broju 5 nalazi firma "Telefonija" , ili više i nije tamo ????
Jel ono trotinet? Koja je ovo godina?