Prvi Srpski avijatičari, regrutovani iz klase "1300 kaplara". Školski aeroplan "Pingvin" koji nije mogao da poleti ali je zato skakutao!...U gornjem redu, Aleksandar Deroko i Siniša Stefanović. U srednjem redu: Mića Mihajlović, Fridrih Rot i Mateja Hođera. Donji red: Miodrag Popović, Dragiša Vujić i mehaničar Milekić.
Fotografija je između ostalog objavljena u knjizi "Beograd u sećanjima 1900-1918" izdate 1977.god. Knjigu je nesebično pozajmio arhitekta i filmski reditelj Stojan Stojčić a poklon je od Aleksandra Deroka koji je i autor dela knjige gde je i ova fotografija.....
Aleksandar Deroko i Stojan Stojčić.
Ипак је Бађунов у праву!
У потпису фотографије пише да је снимљена на Бањици 1914. године, а први рулер Блерио Пингвин стигао је у Србију 1915. године и одмах послат у пилотску школу у Пожаревцу:
Наиме, тад је основана прва пилотска школа код нас, али како Бађунов написа, била је кратког века...
И још један разлог зашто Кизонијева фотографија није могла бити снимљена 1914. године на Бањици је чињеница да су питомци били, како је наведено, из састава легендарних 1300 каплара - а они су после обуке у Скопљу одмах СВИ послати у јединице пред Колубарску битку новембра те године.
(Горња фотографија скенирана је из публикације Историјског архива Пожаревца СРПСКА ВАЗДУХОПЛОВНА КОМАНДА У ПОЖАРЕВЦУ 1915. ГОДИНЕ)
Prvi Srpski avijatičari, regrutovani iz klase "1300 kaplara". Školski aeroplan "Pingvin" koji nije mogao da poleti ali je zato skakutao!...U gornjem redu, Aleksandar Deroko i Siniša Stefanović. U srednjem redu: Mića Mihajlović, Fridrih Rot i Mateja Hođera. Donji red: Miodrag Popović, Dragiša Vujić i mehaničar Milekić.
Hođera i Vujić su među osnivačima Srpskog Aerokluba nešto kasnije preimenovanog u Aeroklub Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Počasni predsednik Kluba bio je Arčibald Rajs, prvi predsednik Hođera a Vujić je bio blagajnik Kluba. Mislim da je prvi potpredsednik Kluba bio Tadija Sondermajer.
Prvi Srpski avijatičari, regrutovani iz klase "1300 kaplara". Školski aeroplan "Pingvin" koji nije mogao da poleti ali je zato skakutao!...U gornjem redu, Aleksandar Deroko i Siniša Stefanović. U srednjem redu: Mića Mihajlović, Fridrih Rot i Mateja Hođera. Donji red: Miodrag Popović, Dragiša Vujić i mehaničar Milekić.
Fotografija je između ostalog objavljena u knjizi "Beograd u sećanjima 1900-1918" izdate 1977.god. Knjigu je nesebično pozajmio arhitekta i filmski reditelj Stojan Stojčić a poklon je od Aleksandra Deroka koji je i autor dela knjige gde je i ova fotografija.....
Aleksandar Deroko i Stojan Stojčić.
Ипак је Бађунов у праву!
У потпису фотографије пише да је снимљена на Бањици 1914. године, а први рулер Блерио Пингвин стигао је у Србију 1915. године и одмах послат у пилотску школу у Пожаревцу:
Наиме, тад је основана прва пилотска школа код нас, али како Бађунов написа, била је кратког века...
И још један разлог зашто Кизонијева фотографија није могла бити снимљена 1914. године на Бањици је чињеница да су питомци били, како је наведено, из састава легендарних 1300 каплара - а они су после обуке у Скопљу одмах СВИ послати у јединице пред Колубарску битку новембра те године.
(Горња фотографија скенирана је из публикације Историјског архива Пожаревца СРПСКА ВАЗДУХОПЛОВНА КОМАНДА У ПОЖАРЕВЦУ 1915. ГОДИНЕ)
Onda knjiga ne valja a Aleksandar Deroko koji se i sam nalazi na fotografiji kao pilot izmišlja priču o pripremama na Banjici pred odlazak za Francusku u pilotsku školu. "Pre nego što smo bili upućeni u Francusku, proveli smo par meseci na Banjici više Beograda, gde je bila prva aeroplanska eskadrila Srpske vojske. Vežbali smo na nama dragom "Skakavcu" ali smo i leteli kao izviđači i bacali, sećam se, letke iznad Dunava sa pobedonosnom objavom o velikoj pobedi Ruske vojske - da je pala Austriska tvrđava "Pšemisl"....
Onda knjiga ne valja a Aleksandar Deroko koji se i sam nalazi na fotografiji kao pilot izmišlja priču o pripremama na Banjici pred odlazak za Francusku u pilotsku školu. "Pre nego što smo bili upućeni u Francusku, proveli smo par meseci na Banjici više Beograda, gde je bila prva aeroplanska eskadrila Srpske vojske. Vežbali smo na nama dragom "Skakavcu" ali smo i leteli kao izviđači i bacali, sećam se, letke iznad Dunava sa pobedonosnom objavom o velikoj pobedi Ruske vojske - da je pala Austriska tvrđava "Pšemisl"....
Fotografija nije mogla nikako da bude napravljena 1914. jer je tvrđava Pšemisl pala 22. marta 1915. i Rusi su je držali sve do 3. juna iste godine. Osim toga, pitomci su upućeni u Francusku u leto ili jesen 1915. Do tog vremena (kako piše u članku u "Novostima") "nakon oslobođenja Beograda, Balonsko odeljenje i Aeroplanska eskadra su premešteni na Banjicu, odakle su od januara do kraja aprila 1915. godine uglavnom izvršavali izviđačke zadatke za potrebe Komande odbrane Beograda. Posle velikih uspeha srpske vojske u Kolubarskoj bici, francuska vlada donosi odluku da kao pomoć u Srbiju uputi eskadrilu MF-93 sa dvanaest novih aviona tipa “farman”. Ova eskadrila je posela ratno letelište na Banjici sa zadatkom da štiti deo fronta od Smedereva, duž Dunava, Save i Drine do Loznice. Srpska eskadrila se premešta u Požarevac i pokriva deo fronta od Smedereva do Golupca. Sredinom 1915. godine u Požarevcu sa radom otpočinje i prva pilotska škola, u koju stižu odabrani mladići - vazduhoplovni entuzijasti iz redova srpske vojske (Aleksandar Deroko, Milorad Popović, Mateja Hođera, Dragiša Vujić, Petar Bulić, Fridrih Rot, Siniša Stefanović i drugi). Škola je radila nepunih mesec dana, a njeni polaznici su, zbog ratnih uslova u zemlji, upućeni na dalje školovanje u Francusku." Kao što je napisao Iznogud, Blerio Pingvin je stigao u Srbiju 1915. i odmah upućen u Požarevac (a gde bi drugde kad je tamo bila srpska eskadrila od kraja aprila 1915.)
Ovi podaci su dovoljan materijal za rekonstrukciju tog perioda. Svaka čast sećanjima Deroka ali ovo je primer kada izjave očevidaca nisu dovoljno pouzdane. Dakle, Deroko pravilno u sećanjima locira eskadrilu na Banjici ali on zaboravlja da je došlo do prekomande nakon pada Pšemisla. Ono što mi je nejasno u celoj priči jeste kako je Deroko leteo kao izviđač početkom godine a u Požarevcu bio pitomac vojne pilotske škole. Mada je u ratu mnogo šta moguće pa i to da zbog potrebe službe nauči da leti i počne da leti a kasnije ode na zvanični kurs. Ovde je ključni moment datum preseljenja jedinice u Požarevac i datum dolaska Blerio Pingvina u sastav srpskog vazduhoplovstva. Ili se Deroko prebacio u svojim sećanjima i prespojio događaje ili je Iznogud izneo netačan podatak o prijemu aviona. Treće ne vidim.
Sam podatak da je fotografija napravljena na Banjici 1914. (datovanje sigurno pogrešno) dovodi u sumnju, po prirodi stvari, i podatke u knjizi. Zapravo, mogu se smatrati tačnim samo oni podaci koje potvrđuju drugi izvori. Bez ljutnje (znam da će ovo nekom ići na nerve), ali u ozbiljnim istraživanjima je to osnovni princip. Ne samo što su 1300 kaplara bili u Skoplju na obuci do Kolubarske bitke a zatim svi u novembru upućeni na front kada su pre same Kolubarske bitke svi unapređeni u podnarednike i postavljeni za komandire vodova. Pogledajte Mihajlovića, Rota i Hođeru na fotografiji: nose šapke a ne obične šajkače, znači da je snimak posle Kolubarske bitke jer su ovde u podoficirskim činovima. Osim toga, obratite pažnju na izraslu travu (neću da tvrdim da je već košena) i poprilično olistalo drveće. Mislim, ipak, da je fotografija napravljena u Požarevcu i to najverovatnije ubrzo po prijemu Blerio Pingvina.
Na kraju, ovde je upotrebljena ružna fraza "... Aleksandar Deroko koji se i sam nalazi na fotografiji kao pilot izmišlja priču ..." koja indirektno navodi na pomisao kako (ne daj Bože) optužismo čoveka da ne govori istinu, da ne upotrebim ružniji izraz. Daleko bilo, samo ni izjave direktnih očevidaca ponekad nisu sasvim objektivne i podležu kritičkoj analizi. To što se Deroko (verovatno) "prebacio" u sećanjima ne oduzima ništa od njegove veličine.
Све за Саобраћајну секцију!
Ево и дозволе из архива г. Милана Пајевића
Напомена: Чиновник управе града је погрешно уписао датум рођења возара. Овако произилази да возар Крсто има два месеца и 12 дана. Доста брката беба!
Prvi Srpski avijatičari, regrutovani iz klase "1300 kaplara". Školski aeroplan "Pingvin" koji nije mogao da poleti ali je zato skakutao!...U gornjem redu, Aleksandar Deroko i Siniša Stefanović. U srednjem redu: Mića Mihajlović, Fridrih Rot i Mateja Hođera. Donji red: Miodrag Popović, Dragiša Vujić i mehaničar Milekić.
Sudeći po tekstu u "Večernjim Novostima" od 1.9.2012. www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:395174-Srbija-medju-prvima-uvela-borbenu-avijaciju ovaj snimak je napravljen 1915. na aerodromu u Požarevcu gde je sredinom leta te godine otvorena vojna pilotska škola ali je posle mesec dana zatvorena a pitomci poslati u Francusku na obuku.
Fotografija je između ostalog objavljena u knjizi "Beograd u sećanjima 1900-1918" izdate 1977.god. Knjigu je nesebično pozajmio arhitekta i filmski reditelj Stojan Stojčić a poklon je od Aleksandra Deroka koji je i autor dela knjige gde je i ova fotografija.....
Ипак је Бађунов у праву!
У потпису фотографије пише да је снимљена на Бањици 1914. године, а први рулер Блерио Пингвин стигао је у Србију 1915. године и одмах послат у пилотску школу у Пожаревцу:
Наиме, тад је основана прва пилотска школа код нас, али како Бађунов написа, била је кратког века...
И још један разлог зашто Кизонијева фотографија није могла бити снимљена 1914. године на Бањици је чињеница да су питомци били, како је наведено, из састава легендарних 1300 каплара - а они су после обуке у Скопљу одмах СВИ послати у јединице пред Колубарску битку новембра те године.
(Горња фотографија скенирана је из публикације Историјског архива Пожаревца СРПСКА ВАЗДУХОПЛОВНА КОМАНДА У ПОЖАРЕВЦУ 1915. ГОДИНЕ)
Prvi Srpski avijatičari, regrutovani iz klase "1300 kaplara". Školski aeroplan "Pingvin" koji nije mogao da poleti ali je zato skakutao!...U gornjem redu, Aleksandar Deroko i Siniša Stefanović. U srednjem redu: Mića Mihajlović, Fridrih Rot i Mateja Hođera. Donji red: Miodrag Popović, Dragiša Vujić i mehaničar Milekić.
Hođera i Vujić su među osnivačima Srpskog Aerokluba nešto kasnije preimenovanog u Aeroklub Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Počasni predsednik Kluba bio je Arčibald Rajs, prvi predsednik Hođera a Vujić je bio blagajnik Kluba. Mislim da je prvi potpredsednik Kluba bio Tadija Sondermajer.
Prvi Srpski avijatičari, regrutovani iz klase "1300 kaplara". Školski aeroplan "Pingvin" koji nije mogao da poleti ali je zato skakutao!...U gornjem redu, Aleksandar Deroko i Siniša Stefanović. U srednjem redu: Mića Mihajlović, Fridrih Rot i Mateja Hođera. Donji red: Miodrag Popović, Dragiša Vujić i mehaničar Milekić.
Sudeći po tekstu u "Večernjim Novostima" od 1.9.2012. www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:395174-Srbija-medju-prvima-uvela-borbenu-avijaciju ovaj snimak je napravljen 1915. na aerodromu u Požarevcu gde je sredinom leta te godine otvorena vojna pilotska škola ali je posle mesec dana zatvorena a pitomci poslati u Francusku na obuku.
Fotografija je između ostalog objavljena u knjizi "Beograd u sećanjima 1900-1918" izdate 1977.god. Knjigu je nesebično pozajmio arhitekta i filmski reditelj Stojan Stojčić a poklon je od Aleksandra Deroka koji je i autor dela knjige gde je i ova fotografija.....
Ипак је Бађунов у праву!
У потпису фотографије пише да је снимљена на Бањици 1914. године, а први рулер Блерио Пингвин стигао је у Србију 1915. године и одмах послат у пилотску школу у Пожаревцу:
Наиме, тад је основана прва пилотска школа код нас, али како Бађунов написа, била је кратког века...
И још један разлог зашто Кизонијева фотографија није могла бити снимљена 1914. године на Бањици је чињеница да су питомци били, како је наведено, из састава легендарних 1300 каплара - а они су после обуке у Скопљу одмах СВИ послати у јединице пред Колубарску битку новембра те године.
(Горња фотографија скенирана је из публикације Историјског архива Пожаревца СРПСКА ВАЗДУХОПЛОВНА КОМАНДА У ПОЖАРЕВЦУ 1915. ГОДИНЕ)
Onda knjiga ne valja a Aleksandar Deroko koji se i sam nalazi na fotografiji kao pilot izmišlja priču o pripremama na Banjici pred odlazak za Francusku u pilotsku školu. "Pre nego što smo bili upućeni u Francusku, proveli smo par meseci na Banjici više Beograda, gde je bila prva aeroplanska eskadrila Srpske vojske. Vežbali smo na nama dragom "Skakavcu" ali smo i leteli kao izviđači i bacali, sećam se, letke iznad Dunava sa pobedonosnom objavom o velikoj pobedi Ruske vojske - da je pala Austriska tvrđava "Pšemisl"....
POZDRAV SVIMA ....
Onda knjiga ne valja a Aleksandar Deroko koji se i sam nalazi na fotografiji kao pilot izmišlja priču o pripremama na Banjici pred odlazak za Francusku u pilotsku školu. "Pre nego što smo bili upućeni u Francusku, proveli smo par meseci na Banjici više Beograda, gde je bila prva aeroplanska eskadrila Srpske vojske. Vežbali smo na nama dragom "Skakavcu" ali smo i leteli kao izviđači i bacali, sećam se, letke iznad Dunava sa pobedonosnom objavom o velikoj pobedi Ruske vojske - da je pala Austriska tvrđava "Pšemisl"....
Fotografija nije mogla nikako da bude napravljena 1914. jer je tvrđava Pšemisl pala 22. marta 1915. i Rusi su je držali sve do 3. juna iste godine. Osim toga, pitomci su upućeni u Francusku u leto ili jesen 1915. Do tog vremena (kako piše u članku u "Novostima") "nakon oslobođenja Beograda, Balonsko odeljenje i Aeroplanska eskadra su premešteni na Banjicu, odakle su od januara do kraja aprila 1915. godine uglavnom izvršavali izviđačke zadatke za potrebe Komande odbrane Beograda. Posle velikih uspeha srpske vojske u Kolubarskoj bici, francuska vlada donosi odluku da kao pomoć u Srbiju uputi eskadrilu MF-93 sa dvanaest novih aviona tipa “farman”. Ova eskadrila je posela ratno letelište na Banjici sa zadatkom da štiti deo fronta od Smedereva, duž Dunava, Save i Drine do Loznice. Srpska eskadrila se premešta u Požarevac i pokriva deo fronta od Smedereva do Golupca. Sredinom 1915. godine u Požarevcu sa radom otpočinje i prva pilotska škola, u koju stižu odabrani mladići - vazduhoplovni entuzijasti iz redova srpske vojske (Aleksandar Deroko, Milorad Popović, Mateja Hođera, Dragiša Vujić, Petar Bulić, Fridrih Rot, Siniša Stefanović i drugi). Škola je radila nepunih mesec dana, a njeni polaznici su, zbog ratnih uslova u zemlji, upućeni na dalje školovanje u Francusku." Kao što je napisao Iznogud, Blerio Pingvin je stigao u Srbiju 1915. i odmah upućen u Požarevac (a gde bi drugde kad je tamo bila srpska eskadrila od kraja aprila 1915.)
Ovi podaci su dovoljan materijal za rekonstrukciju tog perioda. Svaka čast sećanjima Deroka ali ovo je primer kada izjave očevidaca nisu dovoljno pouzdane. Dakle, Deroko pravilno u sećanjima locira eskadrilu na Banjici ali on zaboravlja da je došlo do prekomande nakon pada Pšemisla. Ono što mi je nejasno u celoj priči jeste kako je Deroko leteo kao izviđač početkom godine a u Požarevcu bio pitomac vojne pilotske škole. Mada je u ratu mnogo šta moguće pa i to da zbog potrebe službe nauči da leti i počne da leti a kasnije ode na zvanični kurs. Ovde je ključni moment datum preseljenja jedinice u Požarevac i datum dolaska Blerio Pingvina u sastav srpskog vazduhoplovstva. Ili se Deroko prebacio u svojim sećanjima i prespojio događaje ili je Iznogud izneo netačan podatak o prijemu aviona. Treće ne vidim.
Sam podatak da je fotografija napravljena na Banjici 1914. (datovanje sigurno pogrešno) dovodi u sumnju, po prirodi stvari, i podatke u knjizi. Zapravo, mogu se smatrati tačnim samo oni podaci koje potvrđuju drugi izvori. Bez ljutnje (znam da će ovo nekom ići na nerve), ali u ozbiljnim istraživanjima je to osnovni princip. Ne samo što su 1300 kaplara bili u Skoplju na obuci do Kolubarske bitke a zatim svi u novembru upućeni na front kada su pre same Kolubarske bitke svi unapređeni u podnarednike i postavljeni za komandire vodova. Pogledajte Mihajlovića, Rota i Hođeru na fotografiji: nose šapke a ne obične šajkače, znači da je snimak posle Kolubarske bitke jer su ovde u podoficirskim činovima. Osim toga, obratite pažnju na izraslu travu (neću da tvrdim da je već košena) i poprilično olistalo drveće. Mislim, ipak, da je fotografija napravljena u Požarevcu i to najverovatnije ubrzo po prijemu Blerio Pingvina.
Na kraju, ovde je upotrebljena ružna fraza "... Aleksandar Deroko koji se i sam nalazi na fotografiji kao pilot izmišlja priču ..." koja indirektno navodi na pomisao kako (ne daj Bože) optužismo čoveka da ne govori istinu, da ne upotrebim ružniji izraz. Daleko bilo, samo ni izjave direktnih očevidaca ponekad nisu sasvim objektivne i podležu kritičkoj analizi. To što se Deroko (verovatno) "prebacio" u sećanjima ne oduzima ništa od njegove veličine.