Простор између данашњег центра Земуна у савске обале је вековима имао углавном војну улогу, било је ту војних полигона, стрелишта и сличних ствари. На простору између данашњих улица Николаја Островског, Авијатичарског трга, Карађорђеве, Карађорђевог трга и 22. октобра, налазило се војно вежбалиште или "егзерциплац" како би то Аустријаци звали. Како се град ширио на ту страну, тако се војска повлачила ка другим крајевима. Пре изградње данашње модернистичке четврти, ту су се одржавали вашари и сличне манифестације, ево једне слике са краја двадесетих година:
зграда у позадини је "свилара" данас Економска школа.
Што се тиче војних слика које су овде качене:
у згради означеној са бројем 2 је основана 1922. године фирма под називом "Louit SA". Основао је Даниел Пешмажу, фабрика мења називе и власнике и од 1927. је преузима Марсел Башлар и даје јој назив "La Cigogne" или на српском Рода. Основни производ фирме је чоколада, мада је производила и пасте за зубе. То је оно што ће нама бити познато као "Соко Штарк". Фабрика је на тој локацији остала до 1966, а стара зграда је срушена 1967. Отац ми је скоро причао (у то време је радио као возач и возио је неке директоре) да је фабрика требало да остане у Земуну, и то у близини данашње Кока коле, али како се на тој локацији некада налазило сточно гробље, није смела да се гради прехрамбена индустрија, и тако је фабрика пресељена на садшњу локацију. А ево и мало боље фотографије фабрике:
Што се тиче ове скаламерије заокружене црвеном бојом:
то би могло бити ово:
Тај крај је у периоду од краја двасесетих до 2. Сведског рата често мењао изглед па је јако тешко поредити фотографије. Ту се налазила и фабрика авиона "Змај" било је и фудбалских терена...
.......
Да не буде забуне "Змај" и терени су се налазили да делу који се не види на овој последњој фотографији, десно од Карађорђеве, - то би било "испод" ове фотке....
Што се тиче ове скаламерије заокружене црвеном бојом:
то би могло бити ово:
Тај крај је у периоду од краја двасесетих до 2. Сведског рата често мењао изглед па је јако тешко поредити фотографије. Ту се налазила и фабрика авиона "Змај" било је и фудбалских терена...
.......
Да не буде забуне "Змај" и терени су се налазили да делу који се не види на овој последњој фотографији, десно од Карађорђеве, - то би било "испод" ове фотке....
Evo, poredih i pronađoh. Očigledno, ova vojska vežba na mestu praznog terena u današnjoj ulici 22. oktobra.
Zgrada koja se ovde na tvojoj slici čita kao IG Farben projektovana je i izvedena tek pred sam rat, a sama fotografija vežbališta mogla je da nastane koju godinu pre toga.
U svakom slučaju, slika govori mnogo više od reči pa, evo:
1. Autorska prava nad fotografijom ima autor fotografije, ne kupac jednog primerka fotografije. Prema tome zekina prava nicime nisu bila ugrozena.
2. Prema zakonu o autorskom pravima R.Srbije, sva dela autora koji su preminuli pre 1. janura 1954. godine su u javnom vlasnistvu u R.Srbiji. (ne znam da li se ovo odnosi na datu sliku)
1. Autorska prava nad fotografijom ima autor fotografije, ne kupac jednog primerka fotografije. Prema tome zekina prava nicime nisu bila ugrozena.
2. Prema zakonu o autorskom pravima R.Srbije, sva dela autora koji su preminuli pre 1. janura 1954. godine su u javnom vlasnistvu u R.Srbiji. (ne znam da li se ovo odnosi na datu sliku)
Ne želim da idem van teme ovog foruma (u svakom slučaju neću se više javljati po ovom pitanju), mada se ipak radi o ozbiljnoj temi koja bi trebalo da ineteresuje učesnike foruma. Ne znam odakle tačno potiču dve gornje tvrdnje, ali sam preko neta odmah došao do sledećeg linka:
Zakon je stupio na snagu 1. januara 2013, a mislim da se ne razlikuje bitno od prethodnog. Koga ne mrzi neka čita.
Izdvojiću samo:
Član 5
Autorskim delom smatra se i zbirka, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzička zbirka, zbirka fotografija, grafička mapa, izložba i sl.).
komentar - po mom mišljenju ozbiljna zbirka može nastati samo na osnovu ozbiljnog znajnja i ozbiljnog rada (recimo autorskog rada na stvaranju zbirke), a vlasnik zbirke je njen autor
Zaštita zbirke ni na koji način ne ograničava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.
komentar - kod starih fotografija, kao što je ova koja je u pitanju, najčešće se ne zna ko je autor samih fotografija
Član 7
Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.
Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama.
komentar - čak i da niko nije znao za postojanje Zekine zbirke, svojom porukom na forumu on je praktično obavestio javnost o njenom postojanju
Član 102
Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti.
Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.
A Zeka samo neka nam je živ i zdrav...
...
Koliko sam čuo i kod limunda (domaća interent aukcija) u nekim pravilima stoji da sva prava na prikazani materijal tokokm aukcije pripadaju toj kući i da se za bilo koje korošćenje moraq tražiti dozvola, a u svakom slučaju staviti link, odnosno napisati odakle se preuzima. Verujem da je ovo stvarno tako, ali nemam volju da se bavim i time.
U svakom slučaju, smatram da je lepo da se priliko stavljanja fotografije napiše i izvor, osim ako se neko ne plaši nekih posledica ili više voli da se kiti tuđim perjem...
...ево, опет се свађају!
Измакнемо се само на неколико месеци, а дечаци опет почињу...Фотографије овде су део наше заједничке прошлости. Припадају нашем сећању...И, уопште није важно у каквом их ко облику поседује. Спремна сам све објављене фотографије да поклоним свакоме ко је за њих заинтересован...
(многи од нас су се изгубили одавде баш због оваквих свађа)
Закон је закон, а интернет, форуми... су прича за себе.
Када сам правио прве интернет кораке другар који ме је увео у електронски виртуелни свет јасно ми је рекао да водим рачуна шта стављам јер после качења нема кајања.
Нека је нама Зека жив и здрав, али и нека боље чува своје фотографије. Поштено речено, џабе сад он тражи да се те фотографије уклоне кад сам их ја скинуо практично убрзо пошто су постављене и већ су разврстане према локацијама где су снимљене у одговарајуће фолдере.
Na jednoj od prethodnih strana je objavljena ova fotografija.
A kako se nekada zvala ova beogradska uličica koje više nema?
Као што је већ речено, улица се звала Ловћенска али јој подједнако добро знана и под именом Каљавица јер је била то једна мала, стрма и каљава улица. Цео тај крај нестао је са изградњом Моста краља Александра.
2. Prema zakonu o autorskom pravima R.Srbije, sva dela autora koji su preminuli pre 1. janura 1954. godine su u javnom vlasnistvu u R.Srbiji. (ne znam da li se ovo odnosi na datu sliku)
Ne želim da idem van teme ovog foruma (u svakom slučaju neću se više javljati po ovom pitanju), mada se ipak radi o ozbiljnoj temi koja bi trebalo da ineteresuje učesnike foruma. Ne znam odakle tačno potiču dve gornje tvrdnje, ali sam preko neta odmah došao do sledećeg linka:
Zakon je stupio na snagu 1. januara 2013, a mislim da se ne razlikuje bitno od prethodnog. Koga ne mrzi neka čita.
Član 102
Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti.
S obzirom da je do decembra 2004. na snazi bio zakon prema kojem su autorska prava bila zaštićena 50 (umesto sadašnjih 70) godina od smrti autora, dela čiji je autor umro pre 1. januara1954. su u javnom vlasništvu u Srbiji.
Na jednoj od prethodnih strana je objavljena ova fotografija.
Oduvek sam mislio da se zgrada na početku Pop Lukine (pravilnije - na kraju) nekada naslanjala na neku drugu zgradu koja je srušena u bombadrovanjima, ili zbog izgradnje mosta. Zanimljivo da joj nikada nije naknadno dodata fasada i sa ove strane...
(znamo sigurno da se Teča sa Dunava neće ljutiti...)
A kako se nekada zvala ova beogradska uličica koje više nema?
Tu je bila Lovcenska ulica ....
1920.
Ovde se lepo vidi da je postojala ulica izmedju danas postojece zgrade i ove stare zgrade, koja je ako se ne varam, bila Drzavna stamparija.
Ovde se vidi izgradnja mosta sa Drzavnom stamparijom, koja je kasnije uklonjena ....
Ovde se vidi Stamparija ali ove nas zgrade nema iako je vec probijen put za most. Znaci da je ona gradjena za vreme izgradnje mos
Zgrada je postojala i pre izgradnje mosta i nalazila se odmah do štamparije koja je srušena krajem sedamdesetih godina radi proširenja Brankovog mosta. Vidi se lepo na ovim fotografijama.
U pravu je Kneginja da je ova zgrada (koja je kasnije bila poznata po vulkanizeru i po kaficu "Carli") postojala i pre izgradnje mosta a i kasnije. Nije u pravu da je tu bila do kraja sedamdesetih i da je nestala zbog prosirenja mosta. Da jeste ja bih je vidjao svaki dan sa svog prozora. Ako me dobro sluzi pamcenje, most je prosirivan 1976. U filmu Nacionalna klasa vidi se kako Flojd vozi ficu preko mosta koji je u radovima zbog prosirenja ...
зграда у позадини је "свилара" данас Економска школа.
Што се тиче војних слика које су овде качене:
у згради означеној са бројем 2 је основана 1922. године фирма под називом "Louit SA". Основао је Даниел Пешмажу, фабрика мења називе и власнике и од 1927. је преузима Марсел Башлар и даје јој назив "La Cigogne" или на српском Рода. Основни производ фирме је чоколада, мада је производила и пасте за зубе. То је оно што ће нама бити познато као "Соко Штарк". Фабрика је на тој локацији остала до 1966, а стара зграда је срушена 1967. Отац ми је скоро причао (у то време је радио као возач и возио је неке директоре) да је фабрика требало да остане у Земуну, и то у близини данашње Кока коле, али како се на тој локацији некада налазило сточно гробље, није смела да се гради прехрамбена индустрија, и тако је фабрика пресељена на садшњу локацију. А ево и мало боље фотографије фабрике:
Што се тиче ове скаламерије заокружене црвеном бојом:
то би могло бити ово:
Тај крај је у периоду од краја двасесетих до 2. Сведског рата често мењао изглед па је јако тешко поредити фотографије. Ту се налазила и фабрика авиона "Змај" било је и фудбалских терена...
.......
Да не буде забуне "Змај" и терени су се налазили да делу који се не види на овој последњој фотографији, десно од Карађорђеве, - то би било "испод" ове фотке....
Што се тиче ове скаламерије заокружене црвеном бојом:
то би могло бити ово:
Тај крај је у периоду од краја двасесетих до 2. Сведског рата често мењао изглед па је јако тешко поредити фотографије. Ту се налазила и фабрика авиона "Змај" било је и фудбалских терена...
.......
Да не буде забуне "Змај" и терени су се налазили да делу који се не види на овој последњој фотографији, десно од Карађорђеве, - то би било "испод" ове фотке....
Evo, poredih i pronađoh. Očigledno, ova vojska vežba na mestu praznog terena u današnjoj ulici 22. oktobra.
Zgrada koja se ovde na tvojoj slici čita kao IG Farben projektovana je i izvedena tek pred sam rat, a sama fotografija vežbališta mogla je da nastane koju godinu pre toga.
U svakom slučaju, slika govori mnogo više od reči pa, evo:
1. Autorska prava nad fotografijom ima autor fotografije, ne kupac jednog primerka fotografije. Prema tome zekina prava nicime nisu bila ugrozena.
2. Prema zakonu o autorskom pravima R.Srbije, sva dela autora koji su preminuli pre 1. janura 1954. godine su u javnom vlasnistvu u R.Srbiji. (ne znam da li se ovo odnosi na datu sliku)
1. Autorska prava nad fotografijom ima autor fotografije, ne kupac jednog primerka fotografije. Prema tome zekina prava nicime nisu bila ugrozena.
2. Prema zakonu o autorskom pravima R.Srbije, sva dela autora koji su preminuli pre 1. janura 1954. godine su u javnom vlasnistvu u R.Srbiji. (ne znam da li se ovo odnosi na datu sliku)
Ne želim da idem van teme ovog foruma (u svakom slučaju neću se više javljati po ovom pitanju), mada se ipak radi o ozbiljnoj temi koja bi trebalo da ineteresuje učesnike foruma. Ne znam odakle tačno potiču dve gornje tvrdnje, ali sam preko neta odmah došao do sledećeg linka:
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
Zakon je stupio na snagu 1. januara 2013, a mislim da se ne razlikuje bitno od prethodnog. Koga ne mrzi neka čita.
Izdvojiću samo:
Član 5
Autorskim delom smatra se i zbirka, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzička zbirka, zbirka fotografija, grafička mapa, izložba i sl.).
komentar - po mom mišljenju ozbiljna zbirka može nastati samo na osnovu ozbiljnog znajnja i ozbiljnog rada (recimo autorskog rada na stvaranju zbirke), a vlasnik zbirke je njen autor
Zaštita zbirke ni na koji način ne ograničava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.
komentar - kod starih fotografija, kao što je ova koja je u pitanju, najčešće se ne zna ko je autor samih fotografija
Član 7
Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.
Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama.
komentar - čak i da niko nije znao za postojanje Zekine zbirke, svojom porukom na forumu on je praktično obavestio javnost o njenom postojanju
Član 102
Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti.
Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.
A Zeka samo neka nam je živ i zdrav...
...
Koliko sam čuo i kod limunda (domaća interent aukcija) u nekim pravilima stoji da sva prava na prikazani materijal tokokm aukcije pripadaju toj kući i da se za bilo koje korošćenje moraq tražiti dozvola, a u svakom slučaju staviti link, odnosno napisati odakle se preuzima. Verujem da je ovo stvarno tako, ali nemam volju da se bavim i time.
U svakom slučaju, smatram da je lepo da se priliko stavljanja fotografije napiše i izvor, osim ako se neko ne plaši nekih posledica ili više voli da se kiti tuđim perjem...
Измакнемо се само на неколико месеци, а дечаци опет почињу...Фотографије овде су део наше заједничке прошлости. Припадају нашем сећању...И, уопште није важно у каквом их ко облику поседује. Спремна сам све објављене фотографије да поклоним свакоме ко је за њих заинтересован...
(многи од нас су се изгубили одавде баш због оваквих свађа)
Закон је закон, а интернет, форуми... су прича за себе.
Када сам правио прве интернет кораке другар који ме је увео у електронски виртуелни свет јасно ми је рекао да водим рачуна шта стављам јер после качења нема кајања.
Нека је нама Зека жив и здрав, али и нека боље чува своје фотографије. Поштено речено, џабе сад он тражи да се те фотографије уклоне кад сам их ја скинуо практично убрзо пошто су постављене и већ су разврстане према локацијама где су снимљене у одговарајуће фолдере.
A kako se nekada zvala ova beogradska uličica koje više nema?
Као што је већ речено, улица се звала Ловћенска али јој подједнако добро знана и под именом Каљавица јер је била то једна мала, стрма и каљава улица. Цео тај крај нестао је са изградњом Моста краља Александра.
2. Prema zakonu o autorskom pravima R.Srbije, sva dela autora koji su preminuli pre 1. janura 1954. godine su u javnom vlasnistvu u R.Srbiji. (ne znam da li se ovo odnosi na datu sliku)
Ne želim da idem van teme ovog foruma (u svakom slučaju neću se više javljati po ovom pitanju), mada se ipak radi o ozbiljnoj temi koja bi trebalo da ineteresuje učesnike foruma. Ne znam odakle tačno potiču dve gornje tvrdnje, ali sam preko neta odmah došao do sledećeg linka:
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
Zakon je stupio na snagu 1. januara 2013, a mislim da se ne razlikuje bitno od prethodnog. Koga ne mrzi neka čita.
Član 102
Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti.
S obzirom da je do decembra 2004. na snazi bio zakon prema kojem su autorska prava bila zaštićena 50 (umesto sadašnjih 70) godina od smrti autora, dela čiji je autor umro pre 1. januara 1954. su u javnom vlasništvu u Srbiji.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE
Oduvek sam mislio da se zgrada na početku Pop Lukine (pravilnije - na kraju) nekada naslanjala na neku drugu zgradu koja je srušena u bombadrovanjima, ili zbog izgradnje mosta. Zanimljivo da joj nikada nije naknadno dodata fasada i sa ove strane...
(znamo sigurno da se Teča sa Dunava neće ljutiti...)
A kako se nekada zvala ova beogradska uličica koje više nema?
Tu je bila Lovcenska ulica ....
1920.
Ovde se lepo vidi da je postojala ulica izmedju danas postojece zgrade i ove stare zgrade, koja je ako se ne varam, bila Drzavna stamparija.
Ovde se vidi izgradnja mosta sa Drzavnom stamparijom, koja je kasnije uklonjena ....
Ovde se vidi Stamparija ali ove nas zgrade nema iako je vec probijen put za most. Znaci da je ona gradjena za vreme izgradnje mos
Zgrada je postojala i pre izgradnje mosta i nalazila se odmah do štamparije koja je srušena krajem sedamdesetih godina radi proširenja Brankovog mosta. Vidi se lepo na ovim fotografijama.
U pravu je Kneginja da je ova zgrada (koja je kasnije bila poznata po vulkanizeru i po kaficu "Carli") postojala i pre izgradnje mosta a i kasnije. Nije u pravu da je tu bila do kraja sedamdesetih i da je nestala zbog prosirenja mosta. Da jeste ja bih je vidjao svaki dan sa svog prozora. Ako me dobro sluzi pamcenje, most je prosirivan 1976. U filmu Nacionalna klasa vidi se kako Flojd vozi ficu preko mosta koji je u radovima zbog prosirenja ...
Pozdrav