Први светски рат оставио је тешке последице на здравствену службу и здравствено стање становништва Србије. Пегави тифус, епидемија грипа, повратна грозница и трбушни тифус обележили су тај период. Морало се радити на сузбијању ових епидемија, а при том располагало се са мало стручне снаге и средстава. Нагомилани здравствени проблеми посебно у сузбијању инфекција, захтевали су ефикасније решавање, а као једине ефикасне мере су биле дезинфекција и дезинсекција. Застарела и ислужена опрема којом је Завод располагао није могла задовољити нове потребе, те је постало неопходно подизање новог Завода за дезинфекцију (11).
Задатак је поверен др М. Булију, бактериологу, вд шефа Одсека јавне хигијене. С тим циљем др Були је 1928. године обишао заводе у Француској, Немачкој и Загребу. По повратку са студијског путовања по Европи, на основу својих запажања, направио је пројекат новог Завода за дезинфекцију (11).
Грађевински радови на згради завршени су 15. децембра 1932. године, у улици Фраша д' Епареа бр. 10. Одмах се приступило монтирању опреме и апарата, а крајем 1933. године, у присуству реномираних стручњака, Завод је пуштен у рад (11).
...
Изградњом ауто-пута Београд-Ниш и моста "Газела", 1967. године, настали су неочекивани проблеми у раду Завода. Зграда је порушена...
То би требало да буде ова локација.
Можда је ова бела зграда која се види у продужетку Бокељске улице зграда Завода.
Први светски рат оставио је тешке последице на здравствену службу и здравствено стање становништва Србије. Пегави тифус, епидемија грипа, повратна грозница и трбушни тифус обележили су тај период. Морало се радити на сузбијању ових епидемија, а при том располагало се са мало стручне снаге и средстава. Нагомилани здравствени проблеми посебно у сузбијању инфекција, захтевали су ефикасније решавање, а као једине ефикасне мере су биле дезинфекција и дезинсекција. Застарела и ислужена опрема којом је Завод располагао није могла задовољити нове потребе, те је постало неопходно подизање новог Завода за дезинфекцију (11).
Задатак је поверен др М. Булију, бактериологу, вд шефа Одсека јавне хигијене. С тим циљем др Були је 1928. године обишао заводе у Француској, Немачкој и Загребу. По повратку са студијског путовања по Европи, на основу својих запажања, направио је пројекат новог Завода за дезинфекцију (11).
Грађевински радови на згради завршени су 15. децембра 1932. године, у улици Фраша д' Епареа бр. 10. Одмах се приступило монтирању опреме и апарата, а крајем 1933. године, у присуству реномираних стручњака, Завод је пуштен у рад (11).
...
Изградњом ауто-пута Београд-Ниш и моста "Газела", 1967. године, настали су неочекивани проблеми у раду Завода. Зграда је порушена...
То би требало да буде ова локација.
Можда је ова бела зграда која се види у продужетку Бокељске улице зграда Завода.
Jako lepa analiza, H Buce. Nije mi nista poznato o ovom Zavodu. Nije mi jasno ni kako bi on funkcionisao: sta su dezinfikovali? Mozda bunare, javne vodovode ... Nije mi poznato ni da je taj Zavod uopste postojao pa bih rado saznao da li su se bavili vakcinacijama i sl. Koje je medicinsko osoblje radilo u njemu. Mi smo vec imali Higijenske zavode, pa odakle sad i Zavod za dezinfekciju. Ovo je vrlo interesantan podatak mada ne spada u moju struku. Pokusacu da se raspitam u "Batutu" za ovu biv. ustanovu, njima srodnu.
Ako se ne varam, najniza slika [ ~ '70-te ] pokazuje radove na zidanju buduce petlje a vidi se i lokacija restorana " Frans".
Obzirom da idem na odmor, necu moci da ispunim obecanje vezano za fotku "baraka koje su bile na mestu zidanja Patoloskog instituta" (Bukov post, p. 3613) i baraka koje su jos i sada u njegovoj blizini. Ove barake, naravno, bile su u rel. blizini nekadasnjeg Zavoda za dezinfekciju ("povise" od njega ~ 250-300m) prikazanog ovim postom. g rk
http://www.biocidi.rs/zavod-izmedju-ratova.html
Завод између два светска рата
Први светски рат оставио је тешке последице на здравствену службу и здравствено стање становништва Србије. Пегави тифус, епидемија грипа, повратна грозница и трбушни тифус обележили су тај период. Морало се радити на сузбијању ових епидемија, а при том располагало се са мало стручне снаге и средстава. Нагомилани здравствени проблеми посебно у сузбијању инфекција, захтевали су ефикасније решавање, а као једине ефикасне мере су биле дезинфекција и дезинсекција. Застарела и ислужена опрема којом је Завод располагао није могла задовољити нове потребе, те је постало неопходно подизање новог Завода за дезинфекцију (11).
Задатак је поверен др М. Булију, бактериологу, вд шефа Одсека јавне хигијене. С тим циљем др Були је 1928. године обишао заводе у Француској, Немачкој и Загребу. По повратку са студијског путовања по Европи, на основу својих запажања, направио је пројекат новог Завода за дезинфекцију (11).
Грађевински радови на згради завршени су 15. децембра 1932. године, у улици Фраша д' Епареа бр. 10. Одмах се приступило монтирању опреме и апарата, а крајем 1933. године, у присуству реномираних стручњака, Завод је пуштен у рад (11).
...
Изградњом ауто-пута Београд-Ниш и моста "Газела", 1967. године, настали су неочекивани проблеми у раду Завода. Зграда је порушена...
То би требало да буде ова локација.
Можда је ова бела зграда која се види у продужетку Бокељске улице зграда Завода.
POZDRAV SVIMA ....
Две из Краља Милана.
Da li je ovo Pop Lukina, pogled iz Crnogorske ...
Раскрсница Босанске (Гаврила Принципа) и Краљевића Марка, поглед из доњег дела Краљевића Марка.
Tačno. Balkon sa ogradom od kovanog gvožđa (desno) postoji i danas.
Ovo je ta zgrada:
http://www.biocidi.rs/zavod-izmedju-ratova.html
Завод између два светска рата
Први светски рат оставио је тешке последице на здравствену службу и здравствено стање становништва Србије. Пегави тифус, епидемија грипа, повратна грозница и трбушни тифус обележили су тај период. Морало се радити на сузбијању ових епидемија, а при том располагало се са мало стручне снаге и средстава. Нагомилани здравствени проблеми посебно у сузбијању инфекција, захтевали су ефикасније решавање, а као једине ефикасне мере су биле дезинфекција и дезинсекција. Застарела и ислужена опрема којом је Завод располагао није могла задовољити нове потребе, те је постало неопходно подизање новог Завода за дезинфекцију (11).
Задатак је поверен др М. Булију, бактериологу, вд шефа Одсека јавне хигијене. С тим циљем др Були је 1928. године обишао заводе у Француској, Немачкој и Загребу. По повратку са студијског путовања по Европи, на основу својих запажања, направио је пројекат новог Завода за дезинфекцију (11).
Грађевински радови на згради завршени су 15. децембра 1932. године, у улици Фраша д' Епареа бр. 10. Одмах се приступило монтирању опреме и апарата, а крајем 1933. године, у присуству реномираних стручњака, Завод је пуштен у рад (11).
...
Изградњом ауто-пута Београд-Ниш и моста "Газела", 1967. године, настали су неочекивани проблеми у раду Завода. Зграда је порушена...
То би требало да буде ова локација.
Можда је ова бела зграда која се види у продужетку Бокељске улице зграда Завода.
Jako lepa analiza, H Buce. Nije mi nista poznato o ovom Zavodu. Nije mi jasno ni kako bi on funkcionisao: sta su dezinfikovali? Mozda bunare, javne vodovode ... Nije mi poznato ni da je taj Zavod uopste postojao pa bih rado saznao da li su se bavili vakcinacijama i sl. Koje je medicinsko osoblje radilo u njemu. Mi smo vec imali Higijenske zavode, pa odakle sad i Zavod za dezinfekciju. Ovo je vrlo interesantan podatak mada ne spada u moju struku. Pokusacu da se raspitam u "Batutu" za ovu biv. ustanovu, njima srodnu.
Ako se ne varam, najniza slika [ ~ '70-te ] pokazuje radove na zidanju buduce petlje a vidi se i lokacija restorana " Frans".
Obzirom da idem na odmor, necu moci da ispunim obecanje vezano za fotku "baraka koje su bile na mestu zidanja Patoloskog instituta" (Bukov post, p. 3613) i baraka koje su jos i sada u njegovoj blizini. Ove barake, naravno, bile su u rel. blizini nekadasnjeg Zavoda za dezinfekciju ("povise" od njega ~ 250-300m) prikazanog ovim postom. g rk
UZ DVE LEPE KOJE JE POSTAVIO BUK , DODAJEM JEDNU KRALJA MILANA I KOMŠIJSKU KNEZA MILOŠA . LEPO SE DOPUNJUJU.
HOTEL JE SADA KOMPLETIRAN
POZDRAV SVIMA ....
Следећа слика из 1957., неколико година пре рушења...
Текст из Политике, 29. јула 1962. Почетак рушења...
Опет Политика, 7. август 1962., наставак рушења...
Ovaj London nismo videli do sada!