У књизи Архитектура вила и резиденција Београда 1830 до 2000 године (аутор Љиљана Милетић Абрамовић, издање Карић фондације, 2002) нашао сам мапу Београда из 1922. године:
Ево прво заглавља мапе:
А ево сада и један део те мапе:
Оно што ми је привукло пажњу је, међутим, реклама на мапи, погледајте:
Светлана Васовић Мекина: Зашто је стуб (пилон) на Мосту преко Аде у облику високе, шиљате купе? Одговор на ово питање нема везе ни са статиком, нити законима градитељства. Да је хтео, архитекта је могао да нацрта четвртаст стуб или у облику ваљка, попут грчких стубова на Партенону. Али то би онда био омаж старим Грцима и њиховој демократији, а не словеначком архитекти Јоже Плечнику и његовој, у Љубљани никада реализованој, замисли за изградњу словеначког Парламента који би уместо крова имао високу, зашиљену купу.
Зато кад год Београђани и њихови гости баце поглед на мост код Аде, треба да знају да уникатни пилон носи и скривено значење, јер га је његов идејни творац (словеначки архитекта Петер Габријелчич) цртао надахнут вишим циљем – осим оног да ћуприја треба да споји две обале. „Објекат“ је замислио као спомен Плечнику који би, ни 22 дана после свечаног отварања моста – прославио свој 140. рођендан.
Наведе ме господин Бађунов на „зло“ и кликнух линк фејсбука, иако бежим од тог „острва среће“ (сећате ли се стрипа „Пинокио“?) к’о ђаво од крста. Угледах ову слику са поштанским сандучетом и мазнух је.
То је некадашња пошта у Македонској (некад Поенкареовој) улици, у згради коларца. Као клинац често сам пролазио туда са мамом, а мама је ту застајала да убаци неко писмо. Главно „сандуче“ је било иза металне плоче са три шлица у равни зида. Увек сам се питао где нестају та писма, као да падају у подрум иза оних враташца. Мислим да је ово, у то време, било једино тако „отмено“ поштанско сандуче у Београду. А оно што виси укосо — оно је било исто прави куриозитет. Служило је само за авионска писма и било је плаво. Она бела „путача“ на њему представљала је авион.
Сећам се врло добро тих сандучића, то је било нешто изванредно за мене.
Утовар пошиљака у авион ЈАТ-а
Гаврило, велико хвала за ову фотографију.
Једна, поштанска, са истог аеродрома - заузврат
Ево прво заглавља мапе:
А ево сада и један део те мапе:
Оно што ми је привукло пажњу је, међутим, реклама на мапи, погледајте:
Они су се претворили у категорију " ГОСТИ"...а имали су и јаке разлоге за ово
Палилулска школа, 1950. године. Ученица Зора Мојсиловић, касније Јелачић
Можда су овде: https://www.facebook.com/pages/Beograd-nekad-Stari-Beograd-Beograd-koga-vi%C5%A1e-nema/137724386292313?sk=info
А ако нису ту, неки су сигурно овде: https://www.facebook.com/Crno.beli.Beograd
Зашто је стуб (пилон) на Мосту преко Аде у облику високе, шиљате купе? Одговор на ово питање нема везе ни са статиком, нити законима градитељства. Да је хтео, архитекта је могао да нацрта четвртаст стуб или у облику ваљка, попут грчких стубова на Партенону. Али то би онда био омаж старим Грцима и њиховој демократији, а не словеначком архитекти Јоже Плечнику и његовој, у Љубљани никада реализованој, замисли за изградњу словеначког Парламента који би уместо крова имао високу, зашиљену купу.
Зато кад год Београђани и њихови гости баце поглед на мост код Аде, треба да знају да уникатни пилон носи и скривено значење, јер га је његов идејни творац (словеначки архитекта Петер Габријелчич) цртао надахнут вишим циљем – осим оног да ћуприја треба да споји две обале. „Објекат“ је замислио као спомен Плечнику који би, ни 22 дана после свечаног отварања моста – прославио свој 140. рођендан.
Plečnik u Bgd-u