Наведе ме господин Бађунов на „зло“ и кликнух линк фејсбука, иако бежим од тог „острва среће“ (сећате ли се стрипа „Пинокио“?) к’о ђаво од крста. Угледах ову слику са поштанским сандучетом и мазнух је.
То је некадашња пошта у Македонској (некад Поенкареовој) улици, у згради коларца. Као клинац често сам пролазио туда са мамом, а мама је ту застајала да убаци неко писмо. Главно „сандуче“ је било иза металне плоче са три шлица у равни зида. Увек сам се питао где нестају та писма, као да падају у подрум иза оних враташца. Мислим да је ово, у то време, било једино тако „отмено“ поштанско сандуче у Београду. А оно што виси укосо — оно је било исто прави куриозитет. Служило је само за авионска писма и било је плаво. Она бела „путача“ на њему представљала је авион.
Сећам се врло добро тих сандучића, то је било нешто изванредно за мене.
Ни ђаво није тако црн као што изгледа. А када је реч о поштанским сандучићима са шлицевима, мени су увек били интересантни они на Главној пошти са прорезима у камену и уклесаним натписима златним словима. Слично је било и на улазу у Пошту 6, на Главној железничкој станици. Одавно нисам био у Главној пошти, не знам да ли су више у функцији. Оно на железничкој станици мислим да није и функцији, такође. Прорез је "закрпљен" а на том месту стоји лимено сандуче.
Када имам нешто дужу причу, увек размишљам: да ли ће да стане, или неће да стане?
Онда ипак одем на свој блог и тамо окачим причу, а овде само ставим линк.
Овог пута сам приредио причу о музици руских композитора који су компоновали на српске теме. Прича углавном позната из новина, али сам овде окачио музичке и видео илустрације. Ради се о композицијама:
Николај Римски-Корсаков: Фантазије на српске теме (1867).
Петар Иљич Чајковски: Српско-руски марш (1876).
Василиј Иванович Агапкин: Опраштање Словенке (1912).
Видећете да ове године нису баш случајне.
1867. године је у Петербургу био велики Словенски конгрес и етнографска изложба, а из Србије се месец дана пре тога коначно повукла турска војска.
1876. године је био Српско-турски рат, а као резултат је била Краљевина Србија.
1912. је био Први балкански рат, ослобођена је Стара Србија, која је обухватала Косово и Метохију, Рашку, Кумановску и Скопску област, као и јужни српски крајеви.
Izvor: Zdenko Levental, "Svajcarac na Kajmakcalanu" (Posveta, 1984). Profesor Levental mi je predavao Istoriju medicine na I godini studija, 1968/9g.
Izvinjavam se na nekim uznemirujucim fotosima - Dr Rajs je bio vojni sudski medicinar Srpske vojske koji je dokazao zlocinacke (nevojnicke) postupke austrougarske vojske u Srbiji 1915g. i kasnije bugarskih okupatora.
Dr Rajs (sedi s leptir masnom) u svom Institutu za kriminologiju sa saradnicima, Lozana:
Parcad austrijskog dum-dum metka (Ruska bolnica u Valjevu, 1914g.)
Lesnica: masovni grob zrtava u Prnjavoru
Ovo je austrougarska postanska razglednica (!) : vesani u Aftovcu, 1914g.
Solunski front: Rajs u pratnji mlade i lepe srpske lekarke
Bitolj posle nemacko-bugarskog bombardovanja
Bitolj: porodica ugusena otrovnim bojnim gasovima
Dzelat i njegove zrtve: major 16-te madjarske regimente (1) zarobljen u Krivajici, odgovoran za pokolj u tom selu. Holandski lekar dr Van Tinhoven (2), svajcarski industrijalac Zil Smid (3) i predstavnici srpskih vlasti i Crvenog krsta
Nas lekar i naucnik Milan Jovanovic - Batut ( vec predstavljen na ovom Forumu ) je na donje dve slike je predstavljen (kao mlad covek i u starijim godinama).
Na zalost, ne znam koji cenjeni forumasi su postavili ove dve fotografije Batutove pa im se izvinjavam. Batut je posedovao jedno rukopisno pismo, odgovor Luja Pastera na svoje pismo (u dnu) :::
Захваљујем Вам, господине Гаврило, на лепим сликама. Није оно шта сам тражио, али не мари, ове видим први пут и допадају ми се.
Код слике, која ме интересује, ради се о зидном сату на задњем зиду. Тај сат ме посебно интересује, сећам се да сам га већ једном видео у већој резолуцији, али то ми ништа не вреди. Наравно, вредеће ако опет ископате ту слику.
Иначе, две приче Брзака сам прекопирао у Word, повећао слова, одштампао и ставио поред кревета. Знате како, никако да се научим да читам белетристику на монитору. То ми дође некако као да једем стојећи на једној нози код Мекдоналдса. Учили су ме да читам са хартије и тако ћу до краја живота. А посебан ми је густ да белетристику читам у кревету, пред спавање. А што се тиче повећања слова, шта да кажем? Младо лудо.
Нешто ми је позната ова фотографија...
Једина таква оригинална постоји у фототеци ПТТ музеја.
Окачио сам је лично на овом, или беше на оном форуму.
Нисам био себичан.
Што се тиче учесника којих више нема... Искрено рекох неколицини, када се то најављивало, да би то била штета, да би ми било жао, и да то ником не користи. Али, шта ћете, ово је слободна земља, како то у сваком свом филму кажу Американци.
Некако сам се одвикао од буке и беса.
Само сам понекад резигниран или разочаран.
Ништа... и даље радим оно што сам и раније радио. Качим слике, понекад нешто и напишем.
Неколико људи ради оно што воли и пружа ваљда задовољство још неком. Сваки пут кад се укључим погледам и видим: има око 40-50 гостију. Значи, још увек понеког интересује шта се овде качи. Из задовољства или знатижеље. Свеједно.
Све док се овде нешто ради, они који то само прате са стране имаће где да се врате.
А ја у то чврсто верујем.
Поред осталог, зато сам још увек овде.
Mada sam na ovom cenjenom Forumu samo sitna riba pljuckavica, dakle sasvim nebitan za gradnju Foruma, 'ajd da se i ja nadovezem na naseg dragog Badjunova.
Evo: mislim da je licemerje od strane uvazenih forumasa sto se prenemazu i cute. Meni veoma dragi (i bitni) Kasina i ostali kojih vise nema ( sve veoma dragoceni clanovi Foruma koji se dosledno solidarisu s njim - BRAVO!) su povredjeni. Mislim da je neophodno da im se svi izvinimo. Ja se evo ovim licno izvinjavam. Pozivam ih i molim ih ovim postom da se svi vrate. Uvazenom forumasu koji je povredio Kasinu ja ne mogu sada da moralisem, zna sve i sam. Ostali forumasi kako god smatraju da treba. "Dixit et animam meam salvavit"! grk
Ни ђаво није тако црн као што изгледа. А када је реч о поштанским сандучићима са шлицевима, мени су увек били интересантни они на Главној пошти са прорезима у камену и уклесаним натписима златним словима. Слично је било и на улазу у Пошту 6, на Главној железничкој станици. Одавно нисам био у Главној пошти, не знам да ли су више у функцији. Оно на железничкој станици мислим да није и функцији, такође. Прорез је "закрпљен" а на том месту стоји лимено сандуче.
Онда ипак одем на свој блог и тамо окачим причу, а овде само ставим линк.
Овог пута сам приредио причу о музици руских композитора који су компоновали на српске теме. Прича углавном позната из новина, али сам овде окачио музичке и видео илустрације. Ради се о композицијама:
Николај Римски-Корсаков: Фантазије на српске теме (1867).
Петар Иљич Чајковски: Српско-руски марш (1876).
Василиј Иванович Агапкин: Опраштање Словенке (1912).
Видећете да ове године нису баш случајне.
1867. године је у Петербургу био велики Словенски конгрес и етнографска изложба, а из Србије се месец дана пре тога коначно повукла турска војска.
1876. године је био Српско-турски рат, а као резултат је била Краљевина Србија.
1912. је био Први балкански рат, ослобођена је Стара Србија, која је обухватала Косово и Метохију, Рашку, Кумановску и Скопску област, као и јужни српски крајеви.
Све то видећете ако кликнете на: Српско-руски марш.
Izvor: Zdenko Levental, "Svajcarac na Kajmakcalanu" (Posveta, 1984). Profesor Levental mi je predavao Istoriju medicine na I godini studija, 1968/9g.
Izvinjavam se na nekim uznemirujucim fotosima - Dr Rajs je bio vojni sudski medicinar Srpske vojske koji je dokazao zlocinacke (nevojnicke) postupke austrougarske vojske u Srbiji 1915g. i kasnije bugarskih okupatora.
Dr Rajs (sedi s leptir masnom) u svom Institutu za kriminologiju sa saradnicima, Lozana:
Parcad austrijskog dum-dum metka (Ruska bolnica u Valjevu, 1914g.)
Lesnica: masovni grob zrtava u Prnjavoru
Ovo je austrougarska postanska razglednica (!) : vesani u Aftovcu, 1914g.
Solunski front: Rajs u pratnji mlade i lepe srpske lekarke
Bitolj posle nemacko-bugarskog bombardovanja
Bitolj: porodica ugusena otrovnim bojnim gasovima
Dzelat i njegove zrtve: major 16-te madjarske regimente (1) zarobljen u Krivajici, odgovoran za pokolj u tom selu. Holandski lekar dr Van Tinhoven (2), svajcarski industrijalac Zil Smid (3) i predstavnici srpskih vlasti i Crvenog krsta
Surdulica 1918: ekshumacija masovnog groba zrtava bugarskog terora.
Objava Staba Vrhovne komande Srpske vojske u Solunu
Rajsova vila "Dobro polje" u Topcideru, Beograd
Poseta svajcarskog pukovnika Fajlera Rajsovom domu ( Fajler, desno pored Rajsa, Sava Mikic i supruga Favra ).
Rajs je izlozen na odru u Oficirskom domu , 1929g.
Polazak pogrebne povorke ispred Oficirskog doma u Beogradu
Spomen kapela na Kajmakcalanu gde je cuvana urna s Rajsovim srcem:
Urna s Rajsovim srcem, 1929g.
Rajsov grob na Topciderskom groblju
Nezaboravljen: Omladinci iz Macvanskog Prnjavora na pomenu pred Rajsovim spomenikom u Topciderskom parku.
Nas lekar i naucnik Milan Jovanovic - Batut ( vec predstavljen na ovom Forumu ) je na donje dve slike je predstavljen (kao mlad covek i u starijim godinama).
Na zalost, ne znam koji cenjeni forumasi su postavili ove dve fotografije Batutove pa im se izvinjavam. Batut je posedovao jedno rukopisno pismo, odgovor Luja Pastera na svoje pismo (u dnu) :::
Pasterovo pismo Batutu datirano na 1884g. :::
Нешто ми је позната ова фотографија...
Једина таква оригинална постоји у фототеци ПТТ музеја.
Окачио сам је лично на овом, или беше на оном форуму.
Нисам био себичан.
Што се тиче учесника којих више нема... Искрено рекох неколицини, када се то најављивало, да би то била штета, да би ми било жао, и да то ником не користи. Али, шта ћете, ово је слободна земља, како то у сваком свом филму кажу Американци.
Некако сам се одвикао од буке и беса.
Само сам понекад резигниран или разочаран.
Ништа... и даље радим оно што сам и раније радио. Качим слике, понекад нешто и напишем.
Неколико људи ради оно што воли и пружа ваљда задовољство још неком. Сваки пут кад се укључим погледам и видим: има око 40-50 гостију. Значи, још увек понеког интересује шта се овде качи. Из задовољства или знатижеље. Свеједно.
Све док се овде нешто ради, они који то само прате са стране имаће где да се врате.
А ја у то чврсто верујем.
Поред осталог, зато сам још увек овде.
Можда су овде: https://www.facebook.com/pages/Beograd-nekad-Stari-Beograd-Beograd-koga-vi%C5%A1e-nema/137724386292313?sk=info
А ако нису ту, неки су сигурно овде: https://www.facebook.com/Crno.beli.Beograd
Mada sam na ovom cenjenom Forumu samo sitna riba pljuckavica, dakle sasvim nebitan za gradnju Foruma, 'ajd da se i ja nadovezem na naseg dragog Badjunova.
Evo: mislim da je licemerje od strane uvazenih forumasa sto se prenemazu i cute. Meni veoma dragi (i bitni) Kasina i ostali kojih vise nema ( sve veoma dragoceni clanovi Foruma koji se dosledno solidarisu s njim - BRAVO!) su povredjeni. Mislim da je neophodno da im se svi izvinimo. Ja se evo ovim licno izvinjavam. Pozivam ih i molim ih ovim postom da se svi vrate. Uvazenom forumasu koji je povredio Kasinu ja ne mogu sada da moralisem, zna sve i sam. Ostali forumasi kako god smatraju da treba. "Dixit et animam meam salvavit"! grk