Zgradu prometne banke u Knez Mihailovoj ulici br.26 u Beogradu(1912)
Danilo Vladisavljević je 1912. projektovao zgradu Prometne banke u Knez Mihailovoj ulici br. 26 u Beogradu u duhu secesije, kojom je kao iskusan projektant sjajno vladao. Enerijer i kitnjasta fasada lepih proporcija sa bogatom ornamentikom rešeni su primenom bogate secesijske dekoracije, dok sama spoljna kompozicija, kako piše Bogdan Nestorović, sa "vitkim kubetom na uglu i sa visokim lizenama" deluje impresivno. Ova zgrada u istoriji arhitekture smatra se "završnim delom beogradske verzije secesije", koji posle Prvog svetskog rata, kako piše Z. Manević, prestaje da bude inovativan jer gubi svežinu autentičnog pokreta.
претпоследња фотографија. Сиромаштво, радост преживелих; другарство; плаве равне патике које су се носиле све до седамдесетих година (ваљда једини модел који се продавао у нашој земљи)... шта је ово? Слика се не учитава!
Beogradska Prometna banka osnovana je 1896. godine sa ciljem da „prima na priplod i najmanje zašteđevine, te da na taj način umnoženim kapitalom olakša promet u novcu i efektima a naročito da radi na ojačanju trgovine, zanata i u opšte privrednog kredita u Kraljevini Srbiji“.
Prvi Upravni odbor sačinjavalo je nekoliko viđenijih beogradskih građana, među kojima su bili: Svetozar Nikolić (predsednik Upravnog odbora), Sreten Blagojević, Blagoje Ristić, Jovan Bešlić (članovi upravnog odbora), Živko P. Jovanović (predsednik Nadzornog odbora), Sreten Novaković, Dimitrije T. Petrović, Jovan Popović (članovi nadzornog odbora). Zbor akcionara izabrao je novu Upravu 1899. godine. Na mesto predsednika došao je trgovac Nikola Spasić. U Upravu, takođe ulazi najpre kao član Nadzornog odbora, zatim Upravnog a od 1903. godine kao potpredsednik i inženjer Miloš Savčić. Godine do Prvog svetskog rata obeležile su polet i napredak Prometne banke. Pored osnovne funkcije banka je učestvovala i u finansiranju industrije. Na predlog inž.Miloša Savčića banka uzima u eksploataciju šume na planini Tari, podiže se moderna strugara u Beogradu; osniva i finansira građevinski odeljak i stvara kao zasebno akcionarsko društvo 1909, fabriku stakla za prozore u Kostolcu, odeljenje prodaje peska i cementa za građevinarstvo, a zajedno sa Izvoznom bankom finansirala je gradnju pruge Niš-Knjaževac. Kapital banke je u ovom periodu znatno uvećan a pored njega povećani su ulozi i tekući računi, rezervni fondovi. Tokom Prvog svetskog rata banka je obustavila rad i sve vrednosti prenela u Niš gde ih je predala na čuvanje Narodnoj banci, koja ih je 1915. godine prenela u Francusku. Po završetku rata gotovo sva bančina imovina bila je uništena. U najtežem trenutku, kada je sve trebalo ponovo stvarati iz osnove, inž. Miloš Savčić izabran je za predsednika. Na ovoj funkciji je ostao sve do 1941. godine. Banka je nastavila svoj rad do 1949. godine, kada je ugašena. ....
Napredovanje banke u periodu pred Prvi svetski rat i angažovanost inž. Miloša Savčića doprineli su da se 1912. godine otpočne sa izgradnjom nove bančine zgrade, koja se pre podizanja na svom imanjunauglu ulica Knez Mihailove 26 i Zmaj Jovine 12, nalazila u jednospratnici u Uskočkoj 6. Njeni projektanti su arhitekta Danilo Vladisavljević i inž. Miloš Savčić. Preduzimač radova bio je Karlo Knol.
Konstruktivni sklop zgrade, njene velike staklene površine kao i način primene i tip dekorativne plastike pripadaju secesijskoj arhitekturi. Iako je u Beogradu tog vremena već postojao veliki broj objekata tog stilskog opredeljenja zgrada Prometne banke ih je prevazilazila po smelosti pristupa. Ugaoni položaj zgrade akcentovan je velikom kupolom i skulpturama nad krovnim vencem. Enterijer je bio rešen reprezentativno, a kao posebnost su se isticali oslikani prozori vestibila sa alegoričnom predstavom Srbije pod čijim okriljem su se nalazile trgovina, industrija, tehnika i poljoprivreda.
Namena zgrade od početka je prilagođena trgovačkom karakteru Knez Mihailove ulice. U prizemlju su bile trgovine (knjižara „Maričić-Janković“, apoteka Luke Lazarevića i trgovačka radnja „Džentlmen“ Časlava Jovanovića). Na prvom spratu su bile prostorije Prometne banke, a na drugom Osiguravajućeg društva „Srbija“. Godine 1949. zgrada banke je nacionalizovana i predata je na upravljanje IONO-u I reona u Beogradu. U zgradi su bile smeštene sledeće ustanove:
Institut za izučavanje radničkog pokreta,
Ured za zaštitu jugoslovenske imovine u inostranstvu,
Udruženje banaka SFRJ,
Arhiv Jugoslavije i
Jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja,
„Šumadija“, „Solid“, „Juvela“.
U prizemlju zgrade i danas je zadržan trgovački karakter (Diesel, Camper..), dokspratove koristi Institut ekonomskih nauka.
Prometna banka je utvrđena za kulturno dobro (Odluka o proglašenju, "Sl.list grada Beograda" br.23/84)
Чланак Димитрија Ц. Ђорђевића о стогодишњици српске поште.
Одавно је у мојој колекцији фотокопија, и међу текстовима пребаченим у Ворд.
Од таквих и сличних чланака склопљена је књига Димитрија Ц. Ђорђевића, коју очекујемо.
Zgradu prometne banke u Knez Mihailovoj ulici br.26 u Beogradu(1912)
Danilo Vladisavljević je 1912. projektovao zgradu Prometne banke u Knez Mihailovoj ulici br. 26 u Beogradu u duhu secesije, kojom je kao iskusan projektant sjajno vladao. Enerijer i kitnjasta fasada lepih proporcija sa bogatom ornamentikom rešeni su primenom bogate secesijske dekoracije, dok sama spoljna kompozicija, kako piše Bogdan Nestorović, sa "vitkim kubetom na uglu i sa visokim lizenama" deluje impresivno. Ova zgrada u istoriji arhitekture smatra se "završnim delom beogradske verzije secesije", koji posle Prvog svetskog rata, kako piše Z. Manević, prestaje da bude inovativan jer gubi svežinu autentičnog pokreta.
Beogradska Prometna banka osnovana je 1896. godine sa ciljem da „prima na priplod i najmanje zašteđevine, te da na taj način umnoženim kapitalom olakša promet u novcu i efektima a naročito da radi na ojačanju trgovine, zanata i u opšte privrednog kredita u Kraljevini Srbiji“.
Prvi Upravni odbor sačinjavalo je nekoliko viđenijih beogradskih građana, među kojima su bili: Svetozar Nikolić (predsednik Upravnog odbora), Sreten Blagojević, Blagoje Ristić, Jovan Bešlić (članovi upravnog odbora), Živko P. Jovanović (predsednik Nadzornog odbora), Sreten Novaković, Dimitrije T. Petrović, Jovan Popović (članovi nadzornog odbora). Zbor akcionara izabrao je novu Upravu 1899. godine. Na mesto predsednika došao je trgovac Nikola Spasić. U Upravu, takođe ulazi najpre kao član Nadzornog odbora, zatim Upravnog a od 1903. godine kao potpredsednik i inženjer Miloš Savčić. Godine do Prvog svetskog rata obeležile su polet i napredak Prometne banke. Pored osnovne funkcije banka je učestvovala i u finansiranju industrije. Na predlog inž.Miloša Savčića banka uzima u eksploataciju šume na planini Tari, podiže se moderna strugara u Beogradu; osniva i finansira građevinski odeljak i stvara kao zasebno akcionarsko društvo 1909, fabriku stakla za prozore u Kostolcu, odeljenje prodaje peska i cementa za građevinarstvo, a zajedno sa Izvoznom bankom finansirala je gradnju pruge Niš-Knjaževac. Kapital banke je u ovom periodu znatno uvećan a pored njega povećani su ulozi i tekući računi, rezervni fondovi. Tokom Prvog svetskog rata banka je obustavila rad i sve vrednosti prenela u Niš gde ih je predala na čuvanje Narodnoj banci, koja ih je 1915. godine prenela u Francusku. Po završetku rata gotovo sva bančina imovina bila je uništena. U najtežem trenutku, kada je sve trebalo ponovo stvarati iz osnove, inž. Miloš Savčić izabran je za predsednika. Na ovoj funkciji je ostao sve do 1941. godine. Banka je nastavila svoj rad do 1949. godine, kada je ugašena. ....
Napredovanje banke u periodu pred Prvi svetski rat i angažovanost inž. Miloša Savčića doprineli su da se 1912. godine otpočne sa izgradnjom nove bančine zgrade, koja se pre podizanja na svom imanju na uglu ulica Knez Mihailove 26 i Zmaj Jovine 12, nalazila u jednospratnici u Uskočkoj 6. Njeni projektanti su arhitekta Danilo Vladisavljević i inž. Miloš Savčić. Preduzimač radova bio je Karlo Knol.
Konstruktivni sklop zgrade, njene velike staklene površine kao i način primene i tip dekorativne plastike pripadaju secesijskoj arhitekturi. Iako je u Beogradu tog vremena već postojao veliki broj objekata tog stilskog opredeljenja zgrada Prometne banke ih je prevazilazila po smelosti pristupa. Ugaoni položaj zgrade akcentovan je velikom kupolom i skulpturama nad krovnim vencem. Enterijer je bio rešen reprezentativno, a kao posebnost su se isticali oslikani prozori vestibila sa alegoričnom predstavom Srbije pod čijim okriljem su se nalazile trgovina, industrija, tehnika i poljoprivreda.
Namena zgrade od početka je prilagođena trgovačkom karakteru Knez Mihailove ulice. U prizemlju su bile trgovine (knjižara „Maričić-Janković“, apoteka Luke Lazarevića i trgovačka radnja „Džentlmen“ Časlava Jovanovića). Na prvom spratu su bile prostorije Prometne banke, a na drugom Osiguravajućeg društva „Srbija“. Godine 1949. zgrada banke je nacionalizovana i predata je na upravljanje IONO-u I reona u Beogradu. U zgradi su bile smeštene sledeće ustanove:
Institut za izučavanje radničkog pokreta,
Ured za zaštitu jugoslovenske imovine u inostranstvu,
Udruženje banaka SFRJ,
Arhiv Jugoslavije i
Jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja,
„Šumadija“, „Solid“, „Juvela“.
U prizemlju zgrade i danas je zadržan trgovački karakter (Diesel, Camper..), dok spratove koristi Institut ekonomskih nauka.
Prometna banka je utvrđena za kulturno dobro (Odluka o proglašenju, "Sl.list grada Beograda" br.23/84)
Чланак Димитрија Ц. Ђорђевића о стогодишњици српске поште.
Одавно је у мојој колекцији фотокопија, и међу текстовима пребаченим у Ворд.
Од таквих и сличних чланака склопљена је књига Димитрија Ц. Ђорђевића, коју очекујемо.