U pravu ste Gospodine .Ćira-1 !
Poslao sam pogrešnu fotografiju.... .
OVO je fotografija motornih kola , sa kojima je verovatno G. Dundo putovao prema Avali na izlet. Nekad i kako ta kola izgledaju SADA, kao INSPEKCIONA kola-nazavana "Kalimero".
Hvala Gavrilo. Tako sam nešto i mislio... To bi značilo da bi ona slika starog automobila mogla lako da predstavlja neki od prvih automobila na našim prostorima.
Da li su ti katalozi o kojima govoriš interni poštanski dokumenti ili su to katalozi kao oni filatelistički?
To bi značilo da bi ona slika starog automobila mogla lako da predstavlja neki od prvih automobila na našim prostorima.
Бата Мићо,
Посао ми је такав да на послу, у принципу, највећи број ствари не узимам здраво за готово.
Имао сам у рукама фотографију човека који није никако могао бити млад у време када је (по Дебељковићу) радио фотограф, наведен на полеђини фотографије.
Пресликавање фотографија је и тада био пробитачан посао. Неки фотографи су се, могло би се рећи, специјализовали за умножавање фотографија, које су некада рађене у уникату. Отуд фотографски „заводи“. Понекада су умножаване и продаване као разгледнице фотографије донете из иностранства.
Посао људи у музејима или архивима се, понекад, може упоредити са полицијским, форензичким. Или обратно, полиција користи методе које су најпре примењивали музеалци, рестауратори...
Само без журбе. Понекад је боље нешто оставити у фијоци, да одлежи. Увек све некако само дође на своје место...
На форуму могу да се одушевим неком твојом старом фотографијом, њеним духом, атмосфером. Али када би на фотографији било нешто што би значило за посао који радим, морао бих добро да испроверавам. Да можда однесем фотографију у Народну библиотеку Србије, где раде рестауратори фото материјала, да ми они кажу нешто о папиру, емулзији, техници израде. На крају, то им је посао. Тако бих могао да сазнам да ли је оригинална фотографија или копија.
То што је фотографија израђена на обрасцу дописнице може да значи и да је умножавана из комерцијалних разлога, да је продавана као разгледница. Ко зна?
Ovo je bivsa Prometna banka na uglu Zmaj Jovine i Knez Mihailove ... mozda se vec pojavljivala na nasem forumu ... Ako se ne varam arhitekta je Konstantin Jovanovic ...
Da li su ti katalozi o kojima govoriš interni poštanski dokumenti ili su to katalozi kao oni filatelistički?
У Југославији је каталоге поштанских марака радио Биро за израду поштанских марака / Југомарка / Србијамарка.
Каталоге поштанских целина (дописница, упутника, образаца спроводних листова за пакете, образаца телеграма) су радили обично добро упућени, искусни колекционари. Познајем три таква каталога, од којих је један радио колекционар из Немачке. Међутим, лош каталог нема прођу, па су издавачи добро пазили да не лупају глупости, како би продали што више каталога. Уосталом, основне податке је могуће проверити у објавама у Поштанско-телеграфским весницима (поштански службени лист). Међутим, много је практичније нешто упоређивати са илустрованим каталогом, него листати укоричена годишта Весника. Када упоређивањем са каталогом пронађеш то што си желео, онда податке из каталога провериш у Веснику. За сваки случај.
Постоје и каталози изгледа поштанских жигова за сваку иоле већу пошту. На основу тих каталога је могуће, барем приближно, утврдити из ког периода је нека пошиљка, ако то није написано и мастилом. Први поштански жигови нису имали ознаке за године већ само за дан и месец. Тако су ти каталози оријентациони водичи. Јер је неки тип жига употребљаван по неколико година или, можда деценију. После одређивања оријентационог периода, иде се у „ситна цревца“. Добро је ако у коверту постоји писмо, онда се на основу садржаја и поменутих догађаја (ако већ нема уписаног датума писања писма, што је одувек био обичај) може закључити приближнији податак о времену.
Која је ово кућа? Можда Пашин конак / ђенералштаб у Горњем граду? Не сећам се оваквих лучно завршених прозора...
Да ли је то ова зграда?
Sudeći po prozorima sa strane to je sigurno ta zgrada. Ostaje pitanje da li jse sa prednje strane (na donjoj slici vidimo zadnju) prozori bili drugačiji. Ili je u nekom trenutku prepravljana, mada bi to bilo stvarno čudno.
Ne bih rekao po prozorima, ova dva prozora sa lukom su mnogo bliza nego na donjoj slici.
У ГГБ за 2008/2009. годину објављен је рад Љиљане Аћимовић "Савезничка бомбардовања Земуна у пролеће 1944. године".
За љубитеље архитектуре ту су радови Викторије Камилић ("Осврт на делатност групе архитеката модерног правца" - Којић, Злоковић, Дубови, Бабић, Брашован) и Ђурђије Боровњак ("Архитектура два школска објекта Јованке Бончић-Катеринић у Београду").
To bi značilo da bi ona slika starog automobila mogla lako da predstavlja neki od prvih automobila na našim prostorima.
Бата Мићо,
Посао ми је такав да на послу, у принципу, највећи број ствари не узимам здраво за готово.
Имао сам у рукама фотографију човека који није никако могао бити млад у време када је (по Дебељковићу) радио фотограф, наведен на полеђини фотографије.
Пресликавање фотографија је и тада био пробитачан посао. Неки фотографи су се, могло би се рећи, специјализовали за умножавање фотографија, које су некада рађене у уникату. Отуд фотографски „заводи“. Понекада су умножаване и продаване као разгледнице фотографије донете из иностранства.
Посао људи у музејима или архивима се, понекад, може упоредити са полицијским, форензичким. Или обратно, полиција користи методе које су најпре примењивали музеалци, рестауратори...
Само без журбе. Понекад је боље нешто оставити у фијоци, да одлежи. Увек све некако само дође на своје место...
На форуму могу да се одушевим неком твојом старом фотографијом, њеним духом, атмосфером. Али када би на фотографији било нешто што би значило за посао који радим, морао бих добро да испроверавам. Да можда однесем фотографију у Народну библиотеку Србије, где раде рестауратори фото материјала, да ми они кажу нешто о папиру, емулзији, техници израде. На крају, то им је посао. Тако бих могао да сазнам да ли је оригинална фотографија или копија.
То што је фотографија израђена на обрасцу дописнице може да значи и да је умножавана из комерцијалних разлога, да је продавана као разгледница. Ко зна?
Ма, наравно. Ја ни самом себи не верујем, а камоли неким фотографима са почетка прошлог века.
Poslao sam pogrešnu fotografiju.... .
OVO je fotografija motornih kola , sa kojima je verovatno G. Dundo putovao prema Avali na izlet.
Nekad i kako ta kola izgledaju SADA, kao INSPEKCIONA kola-nazavana "Kalimero".
Hvala na ispravci.
Da li su ti katalozi o kojima govoriš interni poštanski dokumenti ili su to katalozi kao oni filatelistički?
Бата Мићо,
Посао ми је такав да на послу, у принципу, највећи број ствари не узимам здраво за готово.
Имао сам у рукама фотографију човека који није никако могао бити млад у време када је (по Дебељковићу) радио фотограф, наведен на полеђини фотографије.
Пресликавање фотографија је и тада био пробитачан посао. Неки фотографи су се, могло би се рећи, специјализовали за умножавање фотографија, које су некада рађене у уникату. Отуд фотографски „заводи“. Понекада су умножаване и продаване као разгледнице фотографије донете из иностранства.
Посао људи у музејима или архивима се, понекад, може упоредити са полицијским, форензичким. Или обратно, полиција користи методе које су најпре примењивали музеалци, рестауратори...
Само без журбе. Понекад је боље нешто оставити у фијоци, да одлежи. Увек све некако само дође на своје место...
На форуму могу да се одушевим неком твојом старом фотографијом, њеним духом, атмосфером. Али када би на фотографији било нешто што би значило за посао који радим, морао бих добро да испроверавам. Да можда однесем фотографију у Народну библиотеку Србије, где раде рестауратори фото материјала, да ми они кажу нешто о папиру, емулзији, техници израде. На крају, то им је посао. Тако бих могао да сазнам да ли је оригинална фотографија или копија.
То што је фотографија израђена на обрасцу дописнице може да значи и да је умножавана из комерцијалних разлога, да је продавана као разгледница. Ко зна?
Ovo je bivsa Prometna banka na uglu Zmaj Jovine i Knez Mihailove ... mozda se vec pojavljivala na nasem forumu ... Ako se ne varam arhitekta je Konstantin Jovanovic ...
У Југославији је каталоге поштанских марака радио Биро за израду поштанских марака / Југомарка / Србијамарка.
Каталоге поштанских целина (дописница, упутника, образаца спроводних листова за пакете, образаца телеграма) су радили обично добро упућени, искусни колекционари. Познајем три таква каталога, од којих је један радио колекционар из Немачке. Међутим, лош каталог нема прођу, па су издавачи добро пазили да не лупају глупости, како би продали што више каталога. Уосталом, основне податке је могуће проверити у објавама у Поштанско-телеграфским весницима (поштански службени лист). Међутим, много је практичније нешто упоређивати са илустрованим каталогом, него листати укоричена годишта Весника. Када упоређивањем са каталогом пронађеш то што си желео, онда податке из каталога провериш у Веснику. За сваки случај.
Постоје и каталози изгледа поштанских жигова за сваку иоле већу пошту. На основу тих каталога је могуће, барем приближно, утврдити из ког периода је нека пошиљка, ако то није написано и мастилом. Први поштански жигови нису имали ознаке за године већ само за дан и месец. Тако су ти каталози оријентациони водичи. Јер је неки тип жига употребљаван по неколико година или, можда деценију. После одређивања оријентационог периода, иде се у „ситна цревца“. Добро је ако у коверту постоји писмо, онда се на основу садржаја и поменутих догађаја (ако већ нема уписаног датума писања писма, што је одувек био обичај) може закључити приближнији податак о времену.
Београд 1915-1918
Која је ово кућа? Можда Пашин конак / ђенералштаб у Горњем граду? Не сећам се оваквих лучно завршених прозора...
Да ли је то ова зграда?
Sudeći po prozorima sa strane to je sigurno ta zgrada. Ostaje pitanje da li jse sa prednje strane (na donjoj slici vidimo zadnju) prozori bili drugačiji. Ili je u nekom trenutku prepravljana, mada bi to bilo stvarno čudno.
Ne bih rekao po prozorima, ova dva prozora sa lukom su mnogo bliza nego na donjoj slici.
Поглед из Кнеза Милоша
Поглед према Теразијама (опет)
У ГГБ за 2008/2009. годину објављен је рад Љиљане Аћимовић "Савезничка бомбардовања Земуна у пролеће 1944. године".
За љубитеље архитектуре ту су радови Викторије Камилић ("Осврт на делатност групе архитеката модерног правца" - Којић, Злоковић, Дубови, Бабић, Брашован) и Ђурђије Боровњак ("Архитектура два школска објекта Јованке Бончић-Катеринић у Београду").
Бата Мићо,
Посао ми је такав да на послу, у принципу, највећи број ствари не узимам здраво за готово.
Имао сам у рукама фотографију човека који није никако могао бити млад у време када је (по Дебељковићу) радио фотограф, наведен на полеђини фотографије.
Пресликавање фотографија је и тада био пробитачан посао. Неки фотографи су се, могло би се рећи, специјализовали за умножавање фотографија, које су некада рађене у уникату. Отуд фотографски „заводи“. Понекада су умножаване и продаване као разгледнице фотографије донете из иностранства.
Посао људи у музејима или архивима се, понекад, може упоредити са полицијским, форензичким. Или обратно, полиција користи методе које су најпре примењивали музеалци, рестауратори...
Само без журбе. Понекад је боље нешто оставити у фијоци, да одлежи. Увек све некако само дође на своје место...
На форуму могу да се одушевим неком твојом старом фотографијом, њеним духом, атмосфером. Али када би на фотографији било нешто што би значило за посао који радим, морао бих добро да испроверавам. Да можда однесем фотографију у Народну библиотеку Србије, где раде рестауратори фото материјала, да ми они кажу нешто о папиру, емулзији, техници израде. На крају, то им је посао. Тако бих могао да сазнам да ли је оригинална фотографија или копија.
То што је фотографија израђена на обрасцу дописнице може да значи и да је умножавана из комерцијалних разлога, да је продавана као разгледница. Ко зна?
Ма, наравно. Ја ни самом себи не верујем, а камоли неким фотографима са почетка прошлог века.