Može li neko da me edukuje vezano za ove "dopisne karte"?
Zna li se u kom su periodu one u ovom obliku funkcionisale?
Da li su ih radili fotografi na unapred pripremljenim matricama ili je to bio štamparski postupak?
Na nekom stranom sajtu sam pronašao da je jedno vreme zakonom bilo zabranjeno pisati bilo šta osim adrese na poleđini. Da li je to i kod nas važilo?
Može li neko da me edukuje vezano za ove "dopisne karte"? Zna li se u kom su periodu one u ovom obliku funkcionisale?
Мићо,
По свему би требало да ти ја о томе нешто напишем.
Нажалост, од јуна су све књиге из библиотеке моје фирме спаковане и ускладиштене у једном магацину. Тамо постоје каталози „поштанских целина“, под чим се подразумевају дописнице, коверти, као и неки обрасци са уштампаним поштанским маркама, или без њих, који су продавани у поштама.
Српска пошта никада није продавала разгледнице, нити фото папир, на коме би се могле израдити фотографије. Дакле, произвођачи фотопапира су (пре наношење фото емулзије) штампали адресну страну дописнице, према важећи поштанским прописима, да би касније таква фотографија могла да се укључи у поштански промет.
Зашто се то радило?
Зато што је поштарина за пренос дописнице, или илустроване дописнице (разгледнице, фотографије), увек била нижа о поштарине за пренос писама. Тако је пошиљалац могао фотографију, ако је израђена на таквом фото папиру, послати поштом по нижој цени, него ако би фотографију ставио у коверат и послао као писмо. Највећи број таквих фотографија никада није ни послат поштом на тај начин, али се та „мода“ задржала све док су постојале црно-беле фотографије. Ја сам у својој раној младости, као фотоаматер, понекад куповао такав фото папир јер тренутно у продавници фото материјала није било папира без уштампаног обрасца који је подсећао на адресну страну дописнице.
Да имам каталоге код себе, могао бих, на основу изгледа адресне стране, да ти кажем по ком поштанском пропису је такав облик предвиђен, као и оријентационо време употребе тог обрасца.
Која је ово кућа? Можда Пашин конак / ђенералштаб у Горњем граду? Не сећам се оваквих лучно завршених прозора...
Да ли је то ова зграда?
Sudeći po prozorima sa strane to je sigurno ta zgrada. Ostaje pitanje da li jse sa prednje strane (na donjoj slici vidimo zadnju) prozori bili drugačiji. Ili je u nekom trenutku prepravljana, mada bi to bilo stvarno čudno.
Motorna kola, sliku koju je postavio železničar, nisu radila u Srbiji.
Bila su stacionirana u Zagrebu gde su iradila.Interesantno je što imali benzinski motor, koji se pokazao kao lo. Inače zagrebčani su ih zvali - Zec. Jedna kola se i danas nalaze u Zagrebu u ranžirnoj stanaici..
Otprilike 2005. godine bili smo u Zagrebu (dva vozoljubitelja i ja)i tada smo snimili sledeću fotografiju, tačnije Stojanović Zlatan je bio fotogeaf.
И ова је била
Београд 1941 - 1945
Zna li se u kom su periodu one u ovom obliku funkcionisale?
Da li su ih radili fotografi na unapred pripremljenim matricama ili je to bio štamparski postupak?
Na nekom stranom sajtu sam pronašao da je jedno vreme zakonom bilo zabranjeno pisati bilo šta osim adrese na poleđini. Da li je to i kod nas važilo?
Београд 1941 - 1945
Мићо,
По свему би требало да ти ја о томе нешто напишем.
Нажалост, од јуна су све књиге из библиотеке моје фирме спаковане и ускладиштене у једном магацину. Тамо постоје каталози „поштанских целина“, под чим се подразумевају дописнице, коверти, као и неки обрасци са уштампаним поштанским маркама, или без њих, који су продавани у поштама.
Српска пошта никада није продавала разгледнице, нити фото папир, на коме би се могле израдити фотографије. Дакле, произвођачи фотопапира су (пре наношење фото емулзије) штампали адресну страну дописнице, према важећи поштанским прописима, да би касније таква фотографија могла да се укључи у поштански промет.
Зашто се то радило?
Зато што је поштарина за пренос дописнице, или илустроване дописнице (разгледнице, фотографије), увек била нижа о поштарине за пренос писама. Тако је пошиљалац могао фотографију, ако је израђена на таквом фото папиру, послати поштом по нижој цени, него ако би фотографију ставио у коверат и послао као писмо. Највећи број таквих фотографија никада није ни послат поштом на тај начин, али се та „мода“ задржала све док су постојале црно-беле фотографије. Ја сам у својој раној младости, као фотоаматер, понекад куповао такав фото папир јер тренутно у продавници фото материјала није било папира без уштампаног обрасца који је подсећао на адресну страну дописнице.
Да имам каталоге код себе, могао бих, на основу изгледа адресне стране, да ти кажем по ком поштанском пропису је такав облик предвиђен, као и оријентационо време употребе тог обрасца.
Београд 1915-1918
Која је ово кућа? Можда Пашин конак / ђенералштаб у Горњем граду? Не сећам се оваквих лучно завршених прозора...
Да ли је то ова зграда?
Sudeći po prozorima sa strane to je sigurno ta zgrada. Ostaje pitanje da li jse sa prednje strane (na donjoj slici vidimo zadnju) prozori bili drugačiji. Ili je u nekom trenutku prepravljana, mada bi to bilo stvarno čudno.
Bila su stacionirana u Zagrebu gde su iradila.Interesantno je što imali benzinski motor, koji se pokazao kao lo. Inače zagrebčani su ih zvali - Zec. Jedna kola se i danas nalaze u Zagrebu u ranžirnoj stanaici..
Otprilike 2005. godine bili smo u Zagrebu (dva vozoljubitelja i ja)i tada smo snimili sledeću fotografiju, tačnije Stojanović Zlatan je bio fotogeaf.