Госн Дундо (опростите ми што вас од почетка, једино вас, ословљавам са овим „госн“), драго ми је што се сећате таквих ствари. Лично имам проблем са неким подацима који су некима ефемерни, а мени много значе јер њима заокружујем слику о предратној Пошти. . .
Господине Гаврило, слободно ме ословљавајте и даље као до сад. Ако ја пишем цело „господине“, то не значи да обавезујем друге да тако ословљавају мене. Једноставно, хоћу да искористим 5000 карактера. Иначе волим персирање и званично ословљавање јер ми то имплицира већу дозу поштовања према некоме и истовремено ме одвраћа од лошег понашања које и нехотице постаје општи манир.
Не сматрајте моје податке стопроцентно сигурним, али мислим да су поштанска кола у време мог детињства била сива. На обе стране била је по једна бела емајлирана табла са црним словима (на слици сад видим да је ту писало „ПОШТА - POŠTA“), а у средини је био неки грб у боји. Да ли је то био неки амблем поште или државни грб - не знам.
Мислим да су поштански вагони имали исту боју као и путнички, а то је нека тамно зелена боја (од наталожене чађи тешко се разазнавала оригинална боја).
Ако се сетим било ког другог детаља, радо ћу Вам то описати.
Не сматрајте моје податке стопроцентно сигурним, али мислим да су поштанска кола у време мог детињства била сива. На обе стране била је по једна бела емајлирана табла са црним словима (на слици сад видим да је ту писало „ПОШТА - POŠTA“), а у средини је био неки грб у боји. Да ли је то био неки амблем поште или државни грб - не знам.
Оригиналну емајлирану таблу сам добио прошле године од једног господина, чији је деда био закупац превоза поште. Наравно, по ивици табле је емајл искрзан, али су натписи и грб остали неоштећени. Грб у средини је био грб Краљевине Југославије, јер је Пошта била део државног апарата, па је означавана државним грбом. До 1918. године је то био грб Краљевине Србије
Хвала вам на овим подацима. Мени је свака ситница драгоцена...
Његово краљевско величанство Александар Први Карађорђевић је свог ратног друга из Првог светског рата, Петра Т Стојчиће из села Багрдана, одликовао Албанском споменицом.
Неки Петров чукунунук је закључио да му све то прави лом по кући и одлучио је да свога чукундеду прода на иБеју...
Potomci velikog junaka , čiča Pere, i danas žive u Bagrdanu. Kako sam po majci, "napola" Bagrdanac, da dodam ponešto, jer se i ranije pisalo o tom mestu, u vezi groblja Nemačkih vojnika iz Prvog svetskog rata.
Groblje je nastalo posle nemačkog proboja "Bagrdanskog fronta" , poslednje organizovane -frontovske , odbrane Srpske vojske u poznu jesen 1915.g.
Tu je naša vojska dva meseca zadržavala nemački prodor na jug, i dala vremena zbegovima i glavnini naše vojske u povlačenju.
U porti mesne crkve je i danas velika spomen kosturnica naših poginulih vojnika-zaboravljena od istorije i države , ali ne i meštana.
Ti isti meštani će brižno čuvati i groblje neprijateljskih vojnika koje je niklo na brdu iznad pruge za Niš. To groblje će biti dopunjavano i tokom WW-2 nakon velike diverzije na stanici Bagrdan juna 1941, kada je u NAMERNO izazvanom direktnom sudaru dva voza , poginulo oko 30 nemačkih vojnika.
Za meštane "sveto mesto" prema kojem su se (pa i danas) odnosili sa pijetetom. Krajem 1943, okupacione vlasti počinju sa ekshumacijom tela i prenošenjem u svoju domovinu, ali je ostalo desetak tela. Ona bivaju odneta posle 1951, nakon uspostavljanja diplomatskih onosa sa SRN.
Zabeleženo je da su MEŠTANI ,prvi problem imali dolaskom NOVE VLASTI 1944/5, kada su se usprotivili , čak i potukli, oko rušenja lepe kamene ograde groblja, koja je upotrebljena kao temelj u gradnju Doma kulture ( KOJA PARODIJA i cinizam)....
Fotografije su , na žalost RE-foto, a prikazuju gradnju Nemačkog groblja (desno van kadra su kuće moje familije), a druga je pogled sa istog na dolinu V.Morave, neposredno po izlasku reke iz male "Bagrdanske klisure", toliko značajnog strateškog mesta u oba rata.
Mesto pomenutog groblja se lepo vidi sa auto-puta i pruge za Niš.... To je deo brda kojie je najobrasllije stablima i ostalim rastinjem. Ni danas NIKO tamo ne ide, niti odvodi stoku na pašu, a kamo li da poseče šumarak iznikao iz zemlje u kojoj je neko počivao. PRAVI SRBI !!!
P.S. Izvinjavam se što je moj post upao usred priče o pošti !!!! Nije namerno.
Железничару, фотографије које си постовао су лоше копије оригинала које је набавио Душан Напијало и постовао их на крагујевачком форуму, чини ми се.
Оригинале тих фотографија је Душан поклонио Народном музеју у Крагујевцу.
Железничару, фотографије које си постовао су лоше копије оригинала које је набавио Душан Напијало и постовао их на крагујевачком форуму, чини ми се.
Оригинале тих фотографија је Душан поклонио Народном музеју у Крагујевцу.
Eto, sada mi je jasno zašto nisam imao pred sobom originale...... Čovek se uči dok je živ !
Hvala za informaciju o originalima . Meni su i ovakve značile kao ilustracija legende uz koju sam odrastao.
Baš ću sutra pitati rođaka GDE ih je nabavio i KAKO ! On, inače sakuplja fotografije u vezi istorije Bagrdana.
Bolje je meni da se držim železnice
Специјално за Железничара. www.skyscrapercity.com/showthread.php
На овом линку вероватно има још слика Багрдана, које су мени непознате.
Ако нешто откријете, јавите.
Hvala velika gospodine Dušane-svakako ću meni prepoznatljive lokacije komentarisati.
Konsultovaću i familiju sigurno, mada oni nemaju net, tako da će to potrajati.
Upravo zbog pomenutog incienta između meštana i "nove vlasti" oko ograde nemačkog groblja, ali još više zbog potonje
uspešne odbrane spomen česme Vojvode Mišića iz 1914-.te, koju su "ovi" hteli da uklone,mada se nalazi na crkvenom zemljištu, pravdajući to mestom za izgradnju mosta, sam Bagrdan je izgubio status VAROŠI i dekretom postao selo.
Nije pomoglo ni to što su imali pletaru i fabriku nameštaja i bili mnogo razvijeniji od okolnih mesta do Kragujevca i Jagodine.
Posledica toga je zaostajanje, tako da mene i ne čudi da još jedino tamo nema brzog NET-a . A nalaze se na korioru 10.
Nešto od podataka i fotografija ( i istorijskih) o mestu se nađe na Googl-u -jednostavnim upisivanjem naziva mesta.
Možda bi bilo svrsishodnije da nastavak priče o Bagrdanu nastavimo na forumu "Srbija" ????
Zahvaljujem se dobrim ljudima .
Kada sam već TU, da ispunim želju jednog od forumaša koji je pitao o žel. stanici ŽARKOVO
Ovako ta stanica izgleda u novije vreme, a nalazi se na kraju ulice MILORADA JOVANOVIĆA...
Tu je nekad stajao popularni ĆIRA na putu ka Obrenovcu ili dalje do Čačka. Užica itd..pa i Dubrovnika.
Autor fot.. je V.Jagodić sa foruma " zovs-Požega"...
Госн Дундо (опростите ми што вас од почетка, једино вас, ословљавам са овим „госн“), драго ми је што се сећате таквих ствари. Лично имам проблем са неким подацима који су некима ефемерни, а мени много значе јер њима заокружујем слику о предратној Пошти. . .
Господине Гаврило, слободно ме ословљавајте и даље као до сад. Ако ја пишем цело „господине“, то не значи да обавезујем друге да тако ословљавају мене. Једноставно, хоћу да искористим 5000 карактера. Иначе волим персирање и званично ословљавање јер ми то имплицира већу дозу поштовања према некоме и истовремено ме одвраћа од лошег понашања које и нехотице постаје општи манир.
Не сматрајте моје податке стопроцентно сигурним, али мислим да су поштанска кола у време мог детињства била сива. На обе стране била је по једна бела емајлирана табла са црним словима (на слици сад видим да је ту писало „ПОШТА - POŠTA“), а у средини је био неки грб у боји. Да ли је то био неки амблем поште или државни грб - не знам.
Мислим да су поштански вагони имали исту боју као и путнички, а то је нека тамно зелена боја (од наталожене чађи тешко се разазнавала оригинална боја).
Ако се сетим било ког другог детаља, радо ћу Вам то описати.
Оригиналну емајлирану таблу сам добио прошле године од једног господина, чији је деда био закупац превоза поште. Наравно, по ивици табле је емајл искрзан, али су натписи и грб остали неоштећени. Грб у средини је био грб Краљевине Југославије, јер је Пошта била део државног апарата, па је означавана државним грбом. До 1918. године је то био грб Краљевине Србије
Хвала вам на овим подацима. Мени је свака ситница драгоцена...
Неки Петров чукунунук је закључио да му све то прави лом по кући и одлучио је да свога чукундеду прода на иБеју...
Potomci velikog junaka , čiča Pere, i danas žive u Bagrdanu. Kako sam po majci, "napola" Bagrdanac, da dodam ponešto, jer se i ranije pisalo o tom mestu, u vezi groblja Nemačkih vojnika iz Prvog svetskog rata.
Groblje je nastalo posle nemačkog proboja "Bagrdanskog fronta" , poslednje organizovane -frontovske , odbrane Srpske vojske u poznu jesen 1915.g.
Tu je naša vojska dva meseca zadržavala nemački prodor na jug, i dala vremena zbegovima i glavnini naše vojske u povlačenju.
U porti mesne crkve je i danas velika spomen kosturnica naših poginulih vojnika-zaboravljena od istorije i države , ali ne i meštana.
Ti isti meštani će brižno čuvati i groblje neprijateljskih vojnika koje je niklo na brdu iznad pruge za Niš. To groblje će biti dopunjavano i tokom WW-2 nakon velike diverzije na stanici Bagrdan juna 1941, kada je u NAMERNO izazvanom direktnom sudaru dva voza , poginulo oko 30 nemačkih vojnika.
Za meštane "sveto mesto" prema kojem su se (pa i danas) odnosili sa pijetetom. Krajem 1943, okupacione vlasti počinju sa ekshumacijom tela i prenošenjem u svoju domovinu, ali je ostalo desetak tela. Ona bivaju odneta posle 1951, nakon uspostavljanja diplomatskih onosa sa SRN.
Zabeleženo je da su MEŠTANI ,prvi problem imali dolaskom NOVE VLASTI 1944/5, kada su se usprotivili , čak i potukli, oko rušenja lepe kamene ograde groblja, koja je upotrebljena kao temelj u gradnju Doma kulture ( KOJA PARODIJA i cinizam)....
Fotografije su , na žalost RE-foto, a prikazuju gradnju Nemačkog groblja (desno van kadra su kuće moje familije), a druga je pogled sa istog na dolinu V.Morave, neposredno po izlasku reke iz male "Bagrdanske klisure", toliko značajnog strateškog mesta u oba rata.
Mesto pomenutog groblja se lepo vidi sa auto-puta i pruge za Niš.... To je deo brda kojie je najobrasllije stablima i ostalim rastinjem. Ni danas NIKO tamo ne ide, niti odvodi stoku na pašu, a kamo li da poseče šumarak iznikao iz zemlje u kojoj je neko počivao. PRAVI SRBI !!!
P.S. Izvinjavam se što je moj post upao usred priče o pošti !!!! Nije namerno.
Ево једне сличице са Дедиња...
Железничару, фотографије које си постовао су лоше копије оригинала које је набавио Душан Напијало и постовао их на крагујевачком форуму, чини ми се.
Оригинале тих фотографија је Душан поклонио Народном музеју у Крагујевцу.
Железничару, фотографије које си постовао су лоше копије оригинала које је набавио Душан Напијало и постовао их на крагујевачком форуму, чини ми се.
Оригинале тих фотографија је Душан поклонио Народном музеју у Крагујевцу.
Eto, sada mi je jasno zašto nisam imao pred sobom originale...... Čovek se uči dok je živ !
Hvala za informaciju o originalima . Meni su i ovakve značile kao ilustracija legende uz koju sam odrastao.
Baš ću sutra pitati rođaka GDE ih je nabavio i KAKO ! On, inače sakuplja fotografije u vezi istorije Bagrdana.
Bolje je meni da se držim železnice
www.skyscrapercity.com/showthread.php
На овом линку вероватно има још слика Багрдана, које су мени непознате.
Ако нешто откријете, јавите.
Konsultovaću i familiju sigurno, mada oni nemaju net, tako da će to potrajati.
Upravo zbog pomenutog incienta između meštana i "nove vlasti" oko ograde nemačkog groblja, ali još više zbog potonje
uspešne odbrane spomen česme Vojvode Mišića iz 1914-.te, koju su "ovi" hteli da uklone,mada se nalazi na crkvenom zemljištu, pravdajući to mestom za izgradnju mosta, sam Bagrdan je izgubio status VAROŠI i dekretom postao selo.
Nije pomoglo ni to što su imali pletaru i fabriku nameštaja i bili mnogo razvijeniji od okolnih mesta do Kragujevca i Jagodine.
Posledica toga je zaostajanje, tako da mene i ne čudi da još jedino tamo nema brzog NET-a . A nalaze se na korioru 10.
Nešto od podataka i fotografija ( i istorijskih) o mestu se nađe na Googl-u -jednostavnim upisivanjem naziva mesta.
Možda bi bilo svrsishodnije da nastavak priče o Bagrdanu nastavimo na forumu "Srbija" ????
Zahvaljujem se dobrim ljudima .
Kada sam već TU, da ispunim želju jednog od forumaša koji je pitao o žel. stanici ŽARKOVO
Ovako ta stanica izgleda u novije vreme, a nalazi se na kraju ulice MILORADA JOVANOVIĆA...
Tu je nekad stajao popularni ĆIRA na putu ka Obrenovcu ili dalje do Čačka. Užica itd..pa i Dubrovnika.
Autor fot.. je V.Jagodić sa foruma " zovs-Požega"...
Књига је рађена на папиру лошијег квалитета, па су и слике мало лошије!