Prvu, malu, "ručnu pivaru" u Srbiji i to sa "kneževom dozvolom" podigao je 1839. Jovan Vajnhapela. Pivara se nalazila na ondašnjoj periferiji Beograda, iza konjičke kasarne, na zapadnom vračaru. Pivara se "zbog nedostatka kapitala" slabo razvijala, pa je "prelazila iz ruke u ruke raznih vlasnika" dok je na kraju nije kupio Jakov Bajloni.
Da li neko ima slike pivare Jpvana Vajnhapela, ili bar dobru kartu gde se vidi pivara. Na jednoj staroj karti iz tridesetih godina XIX veka ucrtana je Vajnhapelova suvača..
молим да ми се бар призна вештина ГЊАВЉЕЊА сликама с венчања--а њих посебно обожанствујем зато што после долази ОВО:
H. Vjosnjocki i na diplomi i uz to na " Prokupackoj br. 1o ". Njene slike su neopozivo najtoplije i razmrzavaju nas u ovo hladno vreme. Srecna 2012g. Vjosnjocka i vidimo se na PROMOCIJI ! grk
Воденица на мом имању постојећа изпод докторове куле оправљена је и добро меље брашно; с тога који има потребе нека дође млети.
На истом имању имам да продам за кошење два ланце детелине траве, и једну ливаду да дам за попашу кроз коју вода тече, потом, имам да дам под кирију два велика и дубока подрума за смештај пива и вина, један обор за ранење свиња и велику шталу за држање крава.
Ове сандучаре од аутобуса припадале су приватнику Љубиши Перишићу. Не знам кад је Перишић почео са радом, али судећи по моделима неких (или многих од његових аутобуса) то је било доста рано, вероватно већ 20-их година прошлог века. Пред рат је имао и модерније аутобусе. Фирма је престала да постоји априла 1941. када су Немци покупили све аутобусе (чак и оне сандучаре).
Перишић је одржавао саобраћај на четири линије:
- Калемегдан - Котеж Неимар
- Кн. Споменик - Дедиње
- Славија - Авала
- Београд - Панчево
Лиценцу од општине добио је под условом, да су вожње његовим аутобусима најмање за 50 пара скупље од вожњи општинским аутобусима и трамвајима. И поред тога Перишићеви аутобуси су били пуни, а у онај за Котеж Неимар неки пут није могло да се уђе. Старији су причали да су ти аутобуси увек били чисти и удобни, ишли су по реду вожње, а персонал је био увек љубазан и предусретљив.
После рата Перишића и његове аутобусе скоро да нико није помињао кад се радило о „историји“ београдског јавног саобраћаја. И данас мало ко зна о њима. Ових неколико фотографија су драгоцен допринос допуњавању испуштених или прећутаних секвенци историје Београда измећу два рата.
__________________
Рождённый ползать, летать не может.
(М. Горький)
Потписати купио сам од правитељства нашег названу „Пиринчану“ да је порушим, па како ми је за исту потребно више мајстора зидара, то их овим позивам, који год буде имао вољу, нека ми се ради погодбе пријави у мојој кући на дорћолу,
Потписати купио сам од правитељства нашег названу „Пиринчану“ да је порушим, па како ми је за исту потребно више мајстора зидара, то их овим позивам, који год буде имао вољу, нека ми се ради погодбе пријави у мојој кући на дорћолу,
Prvi p
Beograd:
1858. go din a, ukupn o o ko 12 500 stan o vn ika, o d to ga 5 000 Turaka i 2 000 Jevreja;
1873. go din a, 30 000;
1876. go din a, 25 178;
1879. go din a, o ko 27 600;
1882. go din a, ukupn o 26 000 stan o vn ika, o d to ga 4 500 stran aca;
1885. go din a, 30 000;
1895. go din a, 80 000;
1898. go din a, ukupn o 59 273 stan o vn ika, o d to ga su 40% stran ci, a o d to ga 3 097 Jevreja;
1905. go din a. 80 747;
1914. go din a, 92 000;
1921. go din a, 111 740;
1929. go din a, preko 250 000 stan o vn ika;
1948. go din a, grad Beo grad 634 003, Beo grad-n aselje 397 711;
1953. go din a, grad Beo grad 731 837, Beo grad-n aselje 477 982;
1961. go din a, grad Beo grad 942 190, Beo grad-n aselje 657 362;
1971. go din a, grad Beo grad 1 209 360, Beo grad-n aselje 899 094;
1991. go din a, grad Beo grad 1 602 226, Beo grad-n aselje 1 168 454;
2002. go din a, grad Beo gradski regio n 1 576 124;
2011. go din a, grad Beo gradski regio n 1 639 121, o d to ga 41 719 lica b o ravi u in o stran stvu.
H. na kvantitativnosti. Napravicu i jednu krivu porasta br. stanovnika Bg s vremenom. Izgledace lepo kad se tako prikaze. grk
Prvu, malu, "ručnu pivaru" u Srbiji i to sa "kneževom dozvolom" podigao je 1839. Jovan Vajnhapela. Pivara se nalazila na ondašnjoj periferiji Beograda, iza konjičke kasarne, na zapadnom vračaru. Pivara se "zbog nedostatka kapitala" slabo razvijala, pa je "prelazila iz ruke u ruke raznih vlasnika" dok je na kraju nije kupio Jakov Bajloni.
Da li neko ima slike pivare Jpvana Vajnhapela, ili bar dobru kartu gde se vidi pivara. Na jednoj staroj karti iz tridesetih godina XIX veka ucrtana je Vajnhapelova suvača..
ПОШТАНСКЕ ПРИЧЕ:http://arh-gavrilo.blogspot.com/; ПРИЧE ИЗ 19.ВЕКА http://arhgavrilo02.blogspot.com/
ГАВРИЛО http://arhgavrilo3.blogspot.com/
image hosted on flickr
image hosted on flickr
image hosted on flickr
image hosted on flickr
image hosted on flickr
image hosted on flickr
image hosted on flickr
image hosted on flickr
image hosted on flickr
image hosted on flickr
image hosted on flickr
молим да ми се бар призна вештина ГЊАВЉЕЊА сликама с венчања--а њих посебно обожанствујем зато што после долази ОВО:
H. Vjosnjocki i na diplomi i uz to na " Prokupackoj br. 1o ". Njene slike su neopozivo najtoplije i razmrzavaju nas u ovo hladno vreme. Srecna 2012g. Vjosnjocka i vidimo se na PROMOCIJI ! grk
1961g.
Воденица на мом имању постојећа изпод докторове куле оправљена је и добро меље брашно; с тога који има потребе нека дође млети.
На истом имању имам да продам за кошење два ланце детелине траве, и једну ливаду да дам за попашу кроз коју вода тече, потом, имам да дам под кирију два велика и дубока подрума за смештај пива и вина, један обор за ранење свиња и велику шталу за држање крава.
У Београду 20 Априла 1871. год.
Алекс. Радичевић
Занимљиво. Воденица испод Докторове куле...
Перишић је одржавао саобраћај на четири линије:
- Калемегдан - Котеж Неимар
- Кн. Споменик - Дедиње
- Славија - Авала
- Београд - Панчево
Лиценцу од општине добио је под условом, да су вожње његовим аутобусима најмање за 50 пара скупље од вожњи општинским аутобусима и трамвајима. И поред тога Перишићеви аутобуси су били пуни, а у онај за Котеж Неимар неки пут није могло да се уђе. Старији су причали да су ти аутобуси увек били чисти и удобни, ишли су по реду вожње, а персонал је био увек љубазан и предусретљив.
После рата Перишића и његове аутобусе скоро да нико није помињао кад се радило о „историји“ београдског јавног саобраћаја. И данас мало ко зна о њима. Ових неколико фотографија су драгоцен допринос допуњавању испуштених или прећутаних секвенци историје Београда измећу два рата.
Рождённый ползать, летать не может.
(М. Горький)
На знање
Потписати купио сам од правитељства нашег названу „Пиринчану“ да је порушим, па како ми је за исту потребно више мајстора зидара, то их овим позивам, који год буде имао вољу, нека ми се ради погодбе пријави у мојој кући на дорћолу,
У Београду 28 Априла 1871. год.
ЂОРЂЕ ПАВЛОВИЋ.
рибар.
На знање
Потписати купио сам од правитељства нашег названу „Пиринчану“ да је порушим, па како ми је за исту потребно више мајстора зидара, то их овим позивам, који год буде имао вољу, нека ми се ради погодбе пријави у мојој кући на дорћолу,
У Београду 28 Априла 1871. год.
ЂОРЂЕ ПАВЛОВИЋ.
рибар.
Znači Đoka ribar je kriv!