То су биле зиме, кад заледи оно се и Дунав и Сава смрзну па се може и волујским колима на другу страну а не само пешке. А не данас: чим падну три пахуље одмах тромбоза у саобраћају. А и реке више леде. Да ли због глобалног отопљавања или због премало воде у хемикалијама које теку рекама, а можда из оба разлога. Ко још памти појаву леда на рекама? Задњи пут сам видео лед на реци негде крајем 1980-их, на Дунаву код Голупца и посматрао како га ледоломац разбија на улазу у Ђердапску клисуру. А у Београду и не памтим, сећам се само да је некад давно то била новинска вест кад се бродови повлаче у зимовнике, обично крајем октобра или почетком новембра (а можда ипак малкице касније, ко све да памти те детаље).
Колико се ја сећам Дунав је зиме 1983./84. био залеђен код Земуна, годину сам запамтио по Олимписким играма у Сарајеву. Знам да се са Гардоша видео цео Дунав како се бели, само је по средини био узак појас воде који је остајао иза ледоломаца. Сава се више не леди од када су прорадиле термоелектране у Обреновцу, бар сам ја тако чуо.
Ја се не сећам Дунава, мислим да и нисам одлазила на реку, али се сећам овога:
"Зима у Београд није доносила успоравање, као у Чуруг. Прва асоцијација на ово годишње доба у мом родном граду је "кримке", кожне ципеле са качкицама за пертле. Распуст је био бучан и препун догађаја, исто као и школски дани. На "Ташу" би се чуло цијукање сличуга, а ђаци су се вртели у круговима, ситни као расути шарени кликери. И у Београду смо правили тунеле од снега и провлачили се кроз њих бесциљно, напред- назад, док се не посмрзавамо и кренемо кући да се загрејемо чајем. Месец над Београдом зими је кошчат, а звезде су као усамљене грашке и немају краке, као у Чуругу. Понекад смо замишљали да видимо и планете покривене измаглицом, па смо пружали руке у јаловој нади да ћемо их дотаћи. Зима је био компот од јабука и шљива, мандарине само за нову годину, у пакетићу од Деда Мраза; свилене бомбоне на јелкама; кугле од правог, танког стакла; кики- бомбоне, шалови и рукавице из "домаће радиности", громби капути; тешка гардероба и топли станови. Пред сваким вратима у нашој згради био је сандук, а у њему- уредно сложене цепанице и угаљ за каљеву пећ.
Тих давних година, снажан ветар дизао је беле капе снега на северу наше земље, пролазио преко Београда и заустављао се у Пироту, а од њега су на целом том путу звечали прозори. "
(из приче "Географија детињства")
То су биле зиме, кад заледи оно се и Дунав и Сава смрзну па се може и волујским колима на другу страну а не само пешке. А не данас: чим падну три пахуље одмах тромбоза у саобраћају. А и реке више леде. Да ли због глобалног отопљавања или због премало воде у хемикалијама које теку рекама, а можда из оба разлога. Ко још памти појаву леда на рекама? Задњи пут сам видео лед на реци негде крајем 1980-их, на Дунаву код Голупца и посматрао како га ледоломац разбија на улазу у Ђердапску клисуру. А у Београду и не памтим, сећам се само да је некад давно то била новинска вест кад се бродови повлаче у зимовнике, обично крајем октобра или почетком новембра (а можда ипак малкице касније, ко све да памти те детаље).
Колико се ја сећам Дунав је зиме 1983./84. био залеђен код Земуна, годину сам запамтио по Олимписким играма у Сарајеву. Знам да се са Гардоша видео цео Дунав како се бели, само је по средини био узак појас воде који је остајао иза ледоломаца. Сава се више не леди од када су прорадиле термоелектране у Обреновцу, бар сам ја тако чуо.
Ако добро памтим податак, ТЕ "Никола Тесла" подиже температуру реке на уливу отпадне воде у Саву за око 1 или 2 степена. Можда ово чудно звучи али треба имати у виду технологију по којој се (како сам то схватио кад су ми објашњавали) највећи део котловске воде одводи на хладњаке (одатле онај облак белог "дима", заправо паре који се уздиже над термоелектранама). Део воде се враћа у котлове а део користи за транспорт пепела у облику пулпе на депонију пепела. практично нема директног изливања котловске воде. Оно што долази у Саву као крајњи реципијент је преливна вода са прелива депоније, тј. вишак воде који је профилтриран кроз депонију а није успео да буде захваћен повратним системом за поновно мешање са пепелом и транспортом на депонију. Овако барем функционише ТЕ "Колубара" а слично би требало да је и са млађим а много већим ТЕНТ А и ТЕНТ Б.
Све да кажемо како се Сава не замрзава више због ТЕНТ-а, то може да важи само за део Саве од Скеле до ушћа. Али зашто Сава не мрзне узводно где је то још лакше имајући у виду да је количина а и проток воде узводно мањи? Осим тога, мислим да би Сава код Обреновца целим попречним профилом требала да буде зими топла као бањска вода па да се то осети до Београда у толикој мери да не мрзне. А да не причамо о Дунаву чија је водена маса још већа и где утицаја ТЕНТ-а не може бити ни теоретски. Дакле, није ТЕНТ тај (бар не примарно) који не дозвољава Сави да се мрзне. Можда у комбинацији са отпадним водама које носе и Сава и њене притоке али биће да је опште загревање најпре узрок. Сетите се да је некад летња врућина преко 30 степени била готово непојмљива у Београду и да је само у долини Неретве температура ишла до 32-33°. Али су зато и зиме биле јаче, снега је било од новембра, најкасније децембра до фебруара па и марта. Сада често имамо године без снега а често се брзо отопи кад падне. А кад дође година са јачом зимом која мало више потраје, већ се помиње и опасност од леда на рекама.
Ич се не разумем у ту технику, па као и што рекох само преносим оно што сам негде прочитао. Чињеница јесте да снега нема ко некад, и како је кренуло ко нема пара или бабу и деду на планини, снега нешто видети и неће :(
Kako nije bilo leda? Bilo ga je i u novije vreme, mada ne kao ranije.
Evo Lida u 21. veku.
A i nije da ga prizivam, ne treba mi uopšte. Sedamdesete smo, moje društvance vršnjaka i ja dočekali Novu godinu na šlepu na Dorćolu, koji tek što je bio kupljen.
Naravno stari šlep, a novi klub. Imali smo po petnaestak godina. Odmenili smo čuvara za jednu noć kako bi mogao da predahne kod kuće. Negde iza ponoći poče da lupa nešto.
Mislili smo da je neko došao da nas provocira. Noć, a nama frka.
Kada smo se popeli na palubu, a gore - niko i ništa. Okrenusmo se ka vodi i videsmo kako led počinje da se približava i udara u šlep. Spolja to nije uzgledalo grozno kao u potpalubnoj prostoriji.
Te godine šlep je bio negde nizvodnije od Kule Nebojše. Sledeće zime oterali smo šlep u zimovnik.
Mogu samo misliti kako to izgleda lađarima i s kakvim se oni problemima susreću.
Слика са ССЦ...
То су биле зиме, кад заледи оно се и Дунав и Сава смрзну па се може и волујским колима на другу страну а не само пешке. А не данас: чим падну три пахуље одмах тромбоза у саобраћају. А и реке више леде. Да ли због глобалног отопљавања или због премало воде у хемикалијама које теку рекама, а можда из оба разлога. Ко још памти појаву леда на рекама? Задњи пут сам видео лед на реци негде крајем 1980-их, на Дунаву код Голупца и посматрао како га ледоломац разбија на улазу у Ђердапску клисуру. А у Београду и не памтим, сећам се само да је некад давно то била новинска вест кад се бродови повлаче у зимовнике, обично крајем октобра или почетком новембра (а можда ипак малкице касније, ко све да памти те детаље).
Колико се ја сећам Дунав је зиме 1983./84. био залеђен код Земуна, годину сам запамтио по Олимписким играма у Сарајеву. Знам да се са Гардоша видео цео Дунав како се бели, само је по средини био узак појас воде који је остајао иза ледоломаца. Сава се више не леди од када су прорадиле термоелектране у Обреновцу, бар сам ја тако чуо.
Ја се не сећам Дунава, мислим да и нисам одлазила на реку, али се сећам овога:
"Зима у Београд није доносила успоравање, као у Чуруг. Прва асоцијација на ово годишње доба у мом родном граду је "кримке", кожне ципеле са качкицама за пертле. Распуст је био бучан и препун догађаја, исто као и школски дани. На "Ташу" би се чуло цијукање сличуга, а ђаци су се вртели у круговима, ситни као расути шарени кликери. И у Београду смо правили тунеле од снега и провлачили се кроз њих бесциљно, напред- назад, док се не посмрзавамо и кренемо кући да се загрејемо чајем. Месец над Београдом зими је кошчат, а звезде су као усамљене грашке и немају краке, као у Чуругу. Понекад смо замишљали да видимо и планете покривене измаглицом, па смо пружали руке у јаловој нади да ћемо их дотаћи. Зима је био компот од јабука и шљива, мандарине само за нову годину, у пакетићу од Деда Мраза; свилене бомбоне на јелкама; кугле од правог, танког стакла; кики- бомбоне, шалови и рукавице из "домаће радиности", громби капути; тешка гардероба и топли станови. Пред сваким вратима у нашој згради био је сандук, а у њему- уредно сложене цепанице и угаљ за каљеву пећ.
(из приче "Географија детињства")
молим да ми се бар призна вештина ГЊАВЉЕЊА сликама с венчања--а њих посебно обожанствујем зато што после долази ОВО:
То су биле зиме, кад заледи оно се и Дунав и Сава смрзну па се може и волујским колима на другу страну а не само пешке. А не данас: чим падну три пахуље одмах тромбоза у саобраћају. А и реке више леде. Да ли због глобалног отопљавања или због премало воде у хемикалијама које теку рекама, а можда из оба разлога. Ко још памти појаву леда на рекама? Задњи пут сам видео лед на реци негде крајем 1980-их, на Дунаву код Голупца и посматрао како га ледоломац разбија на улазу у Ђердапску клисуру. А у Београду и не памтим, сећам се само да је некад давно то била новинска вест кад се бродови повлаче у зимовнике, обично крајем октобра или почетком новембра (а можда ипак малкице касније, ко све да памти те детаље).
Колико се ја сећам Дунав је зиме 1983./84. био залеђен код Земуна, годину сам запамтио по Олимписким играма у Сарајеву. Знам да се са Гардоша видео цео Дунав како се бели, само је по средини био узак појас воде који је остајао иза ледоломаца. Сава се више не леди од када су прорадиле термоелектране у Обреновцу, бар сам ја тако чуо.
Ако добро памтим податак, ТЕ "Никола Тесла" подиже температуру реке на уливу отпадне воде у Саву за око 1 или 2 степена. Можда ово чудно звучи али треба имати у виду технологију по којој се (како сам то схватио кад су ми објашњавали) највећи део котловске воде одводи на хладњаке (одатле онај облак белог "дима", заправо паре који се уздиже над термоелектранама). Део воде се враћа у котлове а део користи за транспорт пепела у облику пулпе на депонију пепела. практично нема директног изливања котловске воде. Оно што долази у Саву као крајњи реципијент је преливна вода са прелива депоније, тј. вишак воде који је профилтриран кроз депонију а није успео да буде захваћен повратним системом за поновно мешање са пепелом и транспортом на депонију. Овако барем функционише ТЕ "Колубара" а слично би требало да је и са млађим а много већим ТЕНТ А и ТЕНТ Б.
Све да кажемо како се Сава не замрзава више због ТЕНТ-а, то може да важи само за део Саве од Скеле до ушћа. Али зашто Сава не мрзне узводно где је то још лакше имајући у виду да је количина а и проток воде узводно мањи? Осим тога, мислим да би Сава код Обреновца целим попречним профилом требала да буде зими топла као бањска вода па да се то осети до Београда у толикој мери да не мрзне. А да не причамо о Дунаву чија је водена маса још већа и где утицаја ТЕНТ-а не може бити ни теоретски. Дакле, није ТЕНТ тај (бар не примарно) који не дозвољава Сави да се мрзне. Можда у комбинацији са отпадним водама које носе и Сава и њене притоке али биће да је опште загревање најпре узрок. Сетите се да је некад летња врућина преко 30 степени била готово непојмљива у Београду и да је само у долини Неретве температура ишла до 32-33°. Али су зато и зиме биле јаче, снега је било од новембра, најкасније децембра до фебруара па и марта. Сада често имамо године без снега а често се брзо отопи кад падне. А кад дође година са јачом зимом која мало више потраје, већ се помиње и опасност од леда на рекама.
Ич се не разумем у ту технику, па као и што рекох само преносим оно што сам негде прочитао. Чињеница јесте да снега нема ко некад, и како је кренуло ко нема пара или бабу и деду на планини, снега нешто видети и неће :(
Evo Lida u 21. veku.
A i nije da ga prizivam, ne treba mi uopšte. Sedamdesete smo, moje društvance vršnjaka i ja dočekali Novu godinu na šlepu na Dorćolu, koji tek što je bio kupljen.
Naravno stari šlep, a novi klub. Imali smo po petnaestak godina. Odmenili smo čuvara za jednu noć kako bi mogao da predahne kod kuće. Negde iza ponoći poče da lupa nešto.
Mislili smo da je neko došao da nas provocira. Noć, a nama frka.
Kada smo se popeli na palubu, a gore - niko i ništa. Okrenusmo se ka vodi i videsmo kako led počinje da se približava i udara u šlep. Spolja to nije uzgledalo grozno kao u potpalubnoj prostoriji.
Te godine šlep je bio negde nizvodnije od Kule Nebojše. Sledeće zime oterali smo šlep u zimovnik.
Mogu samo misliti kako to izgleda lađarima i s kakvim se oni problemima susreću.
H. postovanom MZ! Vec je bila i ja sam je, naravno, fajlisao! Srecna 2012g. grk