Господине Падобранче75, нисам ја Вама ништа потврдио. Већ сам Вам објаснио и показао на плану Београда где се налазила фабрика Рогожарски, где су пале бомбе и који је био правац лета америчких бомбардера. Не знам шта називате „близином“. Немам намеру то да поновим.

Да су американци наводно гађали (и погодили!) војне циљеве, чули смо још исто вече, 16. априла 1944. у емисијама BBC и Гласа Америке, као и у коментару Грге Златопера.

Ако је тачно да су Американци гађали фабрику Рогожарски, онда је то огромна бламажа за њих. За толики промашај у Другом светском рату нема оправдања. Можда су се у току серије бомбардовања Београда извежбали па су на крају врло прецизно погађали железничке мостове на Сави и „Шелово“ стовариште на Чукарици (није ми позната нека већа колатерална штета том приликом). Дозволите да додам мало и свог цинизма.

Налазим да је тврдња, да су Американци својим бомбардовањем спречавали пребацивање немачких трупа из Грчке у Италију и Француску, чиста фантазија (као дугогодишњи судски вештак избегавам реч „лаж“). Па руку на срце, сремски партизани су много више ометали транспорте него амерички бомбардери.

Не улазим у то да ли је неко тражио бомбардовање Србије и ко. Знам само да све досадашње и нове софистичке анализе и негирање злочина не могу да прихватим. А ни мртве, који су пали „за више циљеве“, не могу да заборавим.

У свим ратовима се говоре и пишу неистине. Препоручујем свима да прочитају чувену књигу „Kriegstrommeln, Medien, Krieg und Politik“ наше земљакиње Мире Бехам (постоји у српском преводу под насловом „Ратни добоши“). Књига је доживела више издања у оригиналу и преведена је на више језика.

Р.Ѕ. На несрећу нисам становао у згради поред фабрике Рогожарски.