Roditelji Veselina Čajkanovića na fotografiji Pante Hristića:
Da li se neko seća da smo i mi, negde krajem sedamdesetih nosili ovakve iste štikle na sličnim poludubokim kratkim ćizmicama. A "čizme po meri" je pravio šuster na Zelenom vencu, odmah iznad ulaza u tunel....
Шустер се, мислим, звао "Дикан", сви су хрлили по овакве ципеле ("гиље").
А није чудо ни што В.А, има свој надимак из наслова овог маленог одговора! Око непревазиђено за модне детаље....
Честитам, Соколе, на добром модном сећању
(а да не буде оф топик- мушкадија у Београду, 1972)
Pogledajte njih dvoje. Kakav savršen stajling. Šešir po poslednjoj modi, štucovana brada, svileni beli šal, kožne rukavice i veliki ručni sat. A tek ona; savršen profil, beretka sa brošem, ondulacija i kaput sa krznom. Perfektno. A u pitanju je samo jedan običan izlazak u.... (to još nismo saznali?)
да је веза у зачетку, или да већ траје, говоре многи детаљи. Он је пун себе (може му се), а она га гледа као теле у шарена врата (то увек пали).
А да се и твоје другарице и исписнице држе модних узуса, прилажем детаљ. Немој да се буните, није ОТ, јер је улица Кондина! Могла сам да се позовем и на форензику!
Друштво је из Земуна, али биће да је мотив из родног Сибира:
Тражих мало по нету ове руске соколе из Земуна, и ево шта пронађох:
После бољшевичке забране соколства у Русији Савез руског соколства у иностранству, чији је део био Покрајински Савез Руског Соколства у краљевини Југославији, био је претставник руске националне и соколске идеје. Циљ руског соколства био је да шири соколство код руских избеглица, да ствара кадрове руских сокола (соколица) и васпитање омладине, нараштаја и деце у руском националном духу. Рад на моралном оздрављењу руског народа и борба против денационализације. У Југославији прво руско соколско друштво основано је у Земуну, које започиње организациони рад и то оснивањем соколских гнезда која су се одмах формирала у Љубљани, Београду, Белој Цркви и Сарајеву.
Руски соко у Земуну основан је јуна 1922. Био је културно средиште руске избегличке заједнице у Земуну. На седници врховне савезне управе у Прагу 1924. одређено је да седиште покрајинског савеза буде у Земуну. Прва руска предњачка школа започиње са радом августа 1925.У друштву је 1930. било 99 чланова, 13 нараштајаца и 36 деце. Редовно је истицало зидне новине, повремено је издавало свој лист, као и неколико стручних књижница, дописница и слично. Друштво је имало сопствену књижницу смештену у сутерену Српског дома. Поседовало је око 2.900 књига, којима су се служили сви Руси у Земуну. Организовало је забаве и предавања, поводом стогодишњице Пушкинове смрти одржало је свечану седницу са предавањем, декламацијом и концертом. Обележавани су и други значајни датуми из повести руског народа. Друштво је емитовало сребрни спомен прстен с натписом „Памти Русију”. Друштвена застава освећена је у Дечачкој школи, а присуствовали су земунски градоначелник др Ђорић, генерал Милан Вуковић, изасланик министра војске и морнарице и командант Коњичке школе, више југословенских и руских генерала и друге угледне личности. Застава је предата заставнику Дрејлингу(16). Редовно су одржаване руске јавне вежбе и академије, од којих је посебно била свечана академија одржана 7 марта 1937, поводом петнаестогодишњег јубилеја друштва. Свечана академија одржана је у Дому Краља Александра I у Земуну под покровитељством кнегиње Олге. Старешина друштва Владимир Николајевич Пољански захвалио се дародавцу друштвене заставе кнегињи Олги (17). Дом Краља Александра I у Земуну је после Другог светског рата срушен, а на месту где се налазио подигнута је спортска дворана „Пинки“.
Око 1950.
Da li se neko seća da smo i mi, negde krajem sedamdesetih nosili ovakve iste štikle na sličnim poludubokim kratkim ćizmicama. A "čizme po meri" je pravio šuster na Zelenom vencu, odmah iznad ulaza u tunel....
Шустер се, мислим, звао "Дикан", сви су хрлили по овакве ципеле ("гиље").
А није чудо ни што В.А, има свој надимак из наслова овог маленог одговора! Око непревазиђено за модне детаље....
Честитам, Соколе, на добром модном сећању
(а да не буде оф топик- мушкадија у Београду, 1972)
додуше нисмо баш омладинци , ал' мож' да прођемо! КУД " Бранко Цветковић" , 1982.
кад већ ниси хтео да се окажеш на заједничком дружењу, означи се или "тагуј" слику, има још оних који неког знају...
Pogledajte njih dvoje. Kakav savršen stajling. Šešir po poslednjoj modi, štucovana brada, svileni beli šal, kožne rukavice i veliki ručni sat. A tek ona; savršen profil, beretka sa brošem, ondulacija i kaput sa krznom. Perfektno. A u pitanju je samo jedan običan izlazak u.... (to još nismo saznali?)
да је веза у зачетку, или да већ траје, говоре многи детаљи. Он је пун себе (може му се), а она га гледа као теле у шарена врата (то увек пали).
А да се и твоје другарице и исписнице држе модних узуса, прилажем детаљ. Немој да се буните, није ОТ, јер је улица Кондина! Могла сам да се позовем и на форензику!
VOJNI PITOMCI I OFICIRI ISPRED VOJNE AKADEMIJE , U BEOGRADU U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA
DONJI GRAD
Тражих мало по нету ове руске соколе из Земуна, и ево шта пронађох:
После бољшевичке забране соколства у Русији Савез руског соколства у иностранству, чији је део био Покрајински Савез Руског Соколства у краљевини Југославији, био је претставник руске националне и соколске идеје. Циљ руског соколства био је да шири соколство код руских избеглица, да ствара кадрове руских сокола (соколица) и васпитање омладине, нараштаја и деце у руском националном духу. Рад на моралном оздрављењу руског народа и борба против денационализације. У Југославији прво руско соколско друштво основано је у Земуну, које започиње организациони рад и то оснивањем соколских гнезда која су се одмах формирала у Љубљани, Београду, Белој Цркви и Сарајеву.
Руски соко у Земуну основан је јуна 1922. Био је културно средиште руске избегличке заједнице у Земуну. На седници врховне савезне управе у Прагу 1924. одређено је да седиште покрајинског савеза буде у Земуну. Прва руска предњачка школа започиње са радом августа 1925.У друштву је 1930. било 99 чланова, 13 нараштајаца и 36 деце. Редовно је истицало зидне новине, повремено је издавало свој лист, као и неколико стручних књижница, дописница и слично. Друштво је имало сопствену књижницу смештену у сутерену Српског дома. Поседовало је око 2.900 књига, којима су се служили сви Руси у Земуну. Организовало је забаве и предавања, поводом стогодишњице Пушкинове смрти одржало је свечану седницу са предавањем, декламацијом и концертом. Обележавани су и други значајни датуми из повести руског народа. Друштво је емитовало сребрни спомен прстен с натписом „Памти Русију”. Друштвена застава освећена је у Дечачкој школи, а присуствовали су земунски градоначелник др Ђорић, генерал Милан Вуковић, изасланик министра војске и морнарице и командант Коњичке школе, више југословенских и руских генерала и друге угледне личности. Застава је предата заставнику Дрејлингу(16). Редовно су одржаване руске јавне вежбе и академије, од којих је посебно била свечана академија одржана 7 марта 1937, поводом петнаестогодишњег јубилеја друштва. Свечана академија одржана је у Дому Краља Александра I у Земуну под покровитељством кнегиње Олге. Старешина друштва Владимир Николајевич Пољански захвалио се дародавцу друштвене заставе кнегињи Олги (17). Дом Краља Александра I у Земуну је после Другог светског рата срушен, а на месту где се налазио подигнута је спортска дворана „Пинки“.
Bezobol na Bskovom - 1936.
u pitanju je sigurno stadion Jugoslavije... Bskov krov je bio u vidu konzole, a Jugoslavijin se držao na stubovima!