одосмо у ОТ, враћамо се у студио после блока реклама
Дундо је написао/ла:
Б.Гајић је написао/ла:
Имао је тај Појгеот још једну, далеко озбиљнију ману, Херр Дундо, него сте Ви били сталожен возач, уверен сам, па на срећу никада нисте дошли у прилику да видите зашто је 404-ка заиста била озлоглашена: наиме, приликом конструисања овог модела Појгеотови инжењери су се водили више естетиком него функционалношћу па се тако десило да је ово био један од ретких модерних (за то време) аутомобила који је имао шири распон предње осовине од задње! То је иначе било типично решење за неке предратне француске конструкције, али тада се нису развијале веће брзине па је погибељност те победе естетског над функционалним остала сакривена.
Дакле, због уже задње осовине у односу на предњу, овај ауто је изузетно лако губио стабилност при мало већим брзинама (већ око 90 кмх) и превртао се или бежао у кривини.
Много је људи у ондашњој Југославији, где је ово био изузето популаран модел, погинуло због те грешке француских конструктора у Појгеоту. Лично знам за чак три таква случаја.
Господине Гајићу, ово ме изненађује. Са сигурношћу сам возио и преко 90 km/h, а нисам приметио никакву нестабилност. Могуће је да сам, како кажете, сталожен и да брзину добро подешавам ситуацији. Иначе нисам ни мало стручњак за аутомобиле па не само да нисам то код „Појгеота“ 404 приметио, него никад нисам ни чуо од другога. Једно ме још чуди. Ситроен „жаба“ је имао изразито велику разлику распона предње и задње осовине, а причало се да је то нешто супер (не због дизајна).
Срећа Херр Дундо, велика срећа да нисте никада "опитовали" Вашег "Појегота" на неком мало више кривудавом путу при тој брзини... Када је реч о Ситроену ДС "Жаби" или "Ајкули" како су тај аутомобил углавном звали на овим просторима, тачно је, и он је имао исти неравномеран однос ширине осовина предњих и задњих точкова, али је имао далеко ниже тежиште у односу на 404-ку, и уз још пар добрих конструкционих решења код преноса снаге мотора на точкове и огибљења (по чему је био чувен, уз већ легендарну удобност), никада није имао прилику да дели исте смртоносне "потенцијале" са мало старијим "Појгеот" колегом.
Срећа Херр Дундо, велика срећа да нисте никада "опитовали" Вашег "Појегота" на неком мало више кривудавом путу при тој брзини... Када је реч о Ситроену ДС "Жаби" или "Ајкули" како су тај аутомобил углавном звали на овим просторима, тачно је, и он је имао исти неравномеран однос ширине осовина предњих и задњих точкова, али је имао далеко ниже тежиште у односу на 404-ку, и уз још пар добрих конструкционих решења код преноса снаге мотора на точкове и огибљења (по чему је био чувен, уз већ легендарну удобност), никада није имао прилику да дели исте смртоносне "потенцијале" са мало старијим "Појгеот" колегом.
По причама разних људи, било је још сличних конструкционих грешака и код других аутомобила. Тврди се да је један такав назван "мртвачки сандук" баш зато што се често превртао - НСУ Принц 1200
Срећа Херр Дундо, велика срећа да нисте никада "опитовали" Вашег "Појегота" на неком мало више кривудавом путу при тој брзини... Када је реч о Ситроену ДС "Жаби" или "Ајкули" како су тај аутомобил углавном звали на овим просторима, тачно је, и он је имао исти неравномеран однос ширине осовина предњих и задњих точкова, али је имао далеко ниже тежиште у односу на 404-ку, и уз још пар добрих конструкционих решења код преноса снаге мотора на точкове и огибљења (по чему је био чувен, уз већ легендарну удобност), никада није имао прилику да дели исте смртоносне "потенцијале" са мало старијим "Појгеот" колегом.
По причама разних људи, било је још сличних конструкционих грешака и код других аутомобила. Тврди се да је један такав назван "мртвачки сандук" баш зато што се често превртао - НСУ Принц 1200
Све то и ја памтим из прича мога оца. Зато смо ми 1969. купили ово:
Да не мучим форензичаре: ово је једна (бивша) њива иза Централног гробља. Не знам да ли су жетеоци Кумодражани или Мокролужани. Ту сад штрче стамбени силоси, а ко ће га знати како се зове то насеље.
Цитроен ИД/ДС је стварно чудо.
Бертонијев дизајн по, прича се, Пикасовој идеји.
Први у много чему: прво хидро-пнеуматско вешање (оригинално рађено за авионе Мираж), серво управљач, хидрауличне диск кочнице, аутоматски мењач "Цитроматик", фарови који прате окретање волана...
Ајншлајг, да не кажем полупречник заокрета, невероватан, као на петопарцу. А тек чувена промена висине возила - никада нема довољно високог ивичњака. И, наравно, непревазиђена удобност.
Из искуства доброг пријатеља и власника једног примерка, озбиљна мана му је била поклопац хаубе. Осим што је био направљен од алуминијума (не дао ти Бог да га улубиш, исправке нема) имао је незгодан обичај да се отвори при већим брзинама. Мом пријатељу се то десило на аутопуту при 130 км/ч и, сва срећа, све се добро завршило. Зато су на њима масовно могле да се виде гумене "браве".
Штета што се више не производи (осим по наруџбини у некој белгијској фирми, и зато кошта непријатно много).
Boulevard La Corniche, Casablanca, Maroc, 60ih
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Evo jedne vrljave iz perioda oko 1933.
Jevrem Gudović, ministar građevina 1881. i 1884
Дакле, због уже задње осовине у односу на предњу, овај ауто је изузетно лако губио стабилност при мало већим брзинама (већ око 90 кмх) и превртао се или бежао у кривини.
Много је људи у ондашњој Југославији, где је ово био изузето популаран модел, погинуло због те грешке француских конструктора у Појгеоту. Лично знам за чак три таква случаја.
Господине Гајићу, ово ме изненађује. Са сигурношћу сам возио и преко 90 km/h, а нисам приметио никакву нестабилност. Могуће је да сам, како кажете, сталожен и да брзину добро подешавам ситуацији. Иначе нисам ни мало стручњак за аутомобиле па не само да нисам то код „Појгеота“ 404 приметио, него никад нисам ни чуо од другога. Једно ме још чуди. Ситроен „жаба“ је имао изразито велику разлику распона предње и задње осовине, а причало се да је то нешто супер (не због дизајна).
Срећа Херр Дундо, велика срећа да нисте никада "опитовали" Вашег "Појегота" на неком мало више кривудавом путу при тој брзини... Када је реч о Ситроену ДС "Жаби" или "Ајкули" како су тај аутомобил углавном звали на овим просторима, тачно је, и он је имао исти неравномеран однос ширине осовина предњих и задњих точкова, али је имао далеко ниже тежиште у односу на 404-ку, и уз још пар добрих конструкционих решења код преноса снаге мотора на точкове и огибљења (по чему је био чувен, уз већ легендарну удобност), никада није имао прилику да дели исте смртоносне "потенцијале" са мало старијим "Појгеот" колегом.
Срећа Херр Дундо, велика срећа да нисте никада "опитовали" Вашег "Појегота" на неком мало више кривудавом путу при тој брзини... Када је реч о Ситроену ДС "Жаби" или "Ајкули" како су тај аутомобил углавном звали на овим просторима, тачно је, и он је имао исти неравномеран однос ширине осовина предњих и задњих точкова, али је имао далеко ниже тежиште у односу на 404-ку, и уз још пар добрих конструкционих решења код преноса снаге мотора на точкове и огибљења (по чему је био чувен, уз већ легендарну удобност), никада није имао прилику да дели исте смртоносне "потенцијале" са мало старијим "Појгеот" колегом.
По причама разних људи, било је још сличних конструкционих грешака и код других аутомобила. Тврди се да је један такав назван "мртвачки сандук" баш зато што се често превртао - НСУ Принц 1200
Срећа Херр Дундо, велика срећа да нисте никада "опитовали" Вашег "Појегота" на неком мало више кривудавом путу при тој брзини... Када је реч о Ситроену ДС "Жаби" или "Ајкули" како су тај аутомобил углавном звали на овим просторима, тачно је, и он је имао исти неравномеран однос ширине осовина предњих и задњих точкова, али је имао далеко ниже тежиште у односу на 404-ку, и уз још пар добрих конструкционих решења код преноса снаге мотора на точкове и огибљења (по чему је био чувен, уз већ легендарну удобност), никада није имао прилику да дели исте смртоносне "потенцијале" са мало старијим "Појгеот" колегом.
По причама разних људи, било је још сличних конструкционих грешака и код других аутомобила. Тврди се да је један такав назван "мртвачки сандук" баш зато што се често превртао - НСУ Принц 1200
Све то и ја памтим из прича мога оца. Зато смо ми 1969. купили ово:
Нека је мало и ОТ, одмор уз мало музике.
Једно друго место на Б. :)
http://www.youtube.com/watch?v=T6uK3u8PGh4
Задругу за међусобно помагање и штедњу удруженог железничког особља у Београду.
Да не мучим форензичаре: ово је једна (бивша) њива иза Централног гробља. Не знам да ли су жетеоци Кумодражани или Мокролужани. Ту сад штрче стамбени силоси, а ко ће га знати како се зове то насеље.
Снимљено 1944.
Кројачка радионица задруге
Продавница колонијалне робе
Цитроен ИД/ДС је стварно чудо.
Бертонијев дизајн по, прича се, Пикасовој идеји.
Први у много чему: прво хидро-пнеуматско вешање (оригинално рађено за авионе Мираж), серво управљач, хидрауличне диск кочнице, аутоматски мењач "Цитроматик", фарови који прате окретање волана...
Ајншлајг, да не кажем полупречник заокрета, невероватан, као на петопарцу. А тек чувена промена висине возила - никада нема довољно високог ивичњака. И, наравно, непревазиђена удобност.
Из искуства доброг пријатеља и власника једног примерка, озбиљна мана му је била поклопац хаубе. Осим што је био направљен од алуминијума (не дао ти Бог да га улубиш, исправке нема) имао је незгодан обичај да се отвори при већим брзинама. Мом пријатељу се то десило на аутопуту при 130 км/ч и, сва срећа, све се добро завршило. Зато су на њима масовно могле да се виде гумене "браве".
Штета што се више не производи (осим по наруџбини у некој белгијској фирми, и зато кошта непријатно много).
Boulevard La Corniche, Casablanca, Maroc, 60ih