Ово ме радује. Виђу врага, овде пише dečiji, баш по правопису.
Просто невероватно колико дуг „век“ има производња дечијег сапуна „Мерима“. Како знам за себе, знам за тај сапун. Мали број производа у свету може да се похвали овако дугим „животом“.
Ово ме радује. Виђу врага, овде пише dečiji, баш по правопису.
Просто невероватно колико дуг „век“ има производња дечијег сапуна „Мерима“. Како знам за себе, знам за тај сапун. Мали број производа у свету може да се похвали овако дугим „животом“.
Ако добро памтим, оригинал тј. порекло му је према француској рецептури и лиценци.
Да ли је данас (када је "Мериму" купио "Хенкел") овај сапун оно што је био пре седамдесет година - не знам.
Цитроен ИД/ДС је стварно чудо.
Бертонијев дизајн по, прича се, Пикасовој идеји.
Први у много чему: прво хидро-пнеуматско вешање (оригинално рађено за авионе Мираж), серво управљач, хидрауличне диск кочнице, аутоматски мењач "Цитроматик", фарови који прате окретање волана...
Ајншлајг, да не кажем полупречник заокрета, невероватан, као на петопарцу. А тек чувена промена висине возила - никада нема довољно високог ивичњака. И, наравно, непревазиђена удобност.
Из искуства доброг пријатеља и власника једног примерка, озбиљна мана му је била поклопац хаубе. Осим што је био направљен од алуминијума (не дао ти Бог да га улубиш, исправке нема) имао је незгодан обичај да се отвори при већим брзинама. Мом пријатељу се то десило на аутопуту при 130 км/ч и, сва срећа, све се добро завршило. Зато су на њима масовно могле да се виде гумене "браве".
Штета што се више не производи (осим по наруџбини у некој белгијској фирми, и зато кошта непријатно много).
Boulevard La Corniche, Casablanca, Maroc, 60ih
Е, а онда су ова господа из Цитроена, фини људи, Французи, наставили да се друже са господом из Италије и направили ново чудо, један од најлепших или најружнијих аутомобила икад (како ко већ воли да гледа на то) назван Цитроен Масерати СМ.
СМ је требало да продужи тамо где је Ајкула тада полако већ застајала, али, како то уме да бива, упркос ванредним техничким и естетским моментима, СМ је остао само један од оних супер аутомобила који никада није доживео тржишни успех. Можда такву његову судбину најбоље дијагностикује једна реченица коју сам давно негде чуо: "Прејак за рокенрол, преслаб за бокс" или тако некако.
Е, сад, да не буде како смо баш у тешком ОТ-у, пар ових СМ-ова се возило по Београду, чак је до недавно (пре једно 7-8 година) један стајао паркиран испред куће у Јужном Булевару, док се други и сад да понекад видети негде по Дедињу, мада врло ретко... А могу само да замислим како су ови аутомобили изгледали на БГ улицама 70-их...
Da li neko zna koje je ovo društvo na slici. Neverovatno, nema dve iste uniforme na slici, a svi su nekako čisti i uredni, kao da poziraju za nešto !!!!!!!
Još se pravi, košta šezdesetak din.
Ово ме радује. Виђу врага, овде пише dečiji, баш по правопису.
Просто невероватно колико дуг „век“ има производња дечијег сапуна „Мерима“. Како знам за себе, знам за тај сапун. Мали број производа у свету може да се похвали овако дугим „животом“.
Još se pravi, košta šezdesetak din.
Ово ме радује. Виђу врага, овде пише dečiji, баш по правопису.
Просто невероватно колико дуг „век“ има производња дечијег сапуна „Мерима“. Како знам за себе, знам за тај сапун. Мали број производа у свету може да се похвали овако дугим „животом“.
Ако добро памтим, оригинал тј. порекло му је према француској рецептури и лиценци.
Да ли је данас (када је "Мериму" купио "Хенкел") овај сапун оно што је био пре седамдесет година - не знам.
http://historo.wordpress.com/2010/01/20/daily-picture-20-jan-10-modernist-cou...
Ovakve arhitekture ima i na Topčiderskom brdu, Senjaku i Dedinju, pa i u drugim delovima grada.
Zanimljiva paralela.
Ima i drugih paralela. I u Bukureštu ima, slično kao u Beogradu, divno dekorisanih stepeništa izgrađenih u svim epohama modernog doba.
Evo jednog vrednog svake pažnje:
http://historo.wordpress.com/2011/11/24/decorative-tiles-and-stone-from-the-a...
Ko voli art deko, može da uživa u ovakvoj vili:
http://historo.wordpress.com/2011/11/11/design-elements-of-a-bucharest-art-de...
Ako je neko zaljubljenik u neoromanski stil, evo nešto za njega:
http://historo.wordpress.com/2011/08/06/inter-war-venetian-style-doorway/
Za ljubitelje tramvaja tu je:
http://historo.wordpress.com/2011/10/11/19-9-11/
U svakom slučaju, ljubitelji beogradske arhitekture mogu pogledati ceo sajt, zaista vredi...
Цитроен ИД/ДС је стварно чудо.
Бертонијев дизајн по, прича се, Пикасовој идеји.
Први у много чему: прво хидро-пнеуматско вешање (оригинално рађено за авионе Мираж), серво управљач, хидрауличне диск кочнице, аутоматски мењач "Цитроматик", фарови који прате окретање волана...
Ајншлајг, да не кажем полупречник заокрета, невероватан, као на петопарцу. А тек чувена промена висине возила - никада нема довољно високог ивичњака. И, наравно, непревазиђена удобност.
Из искуства доброг пријатеља и власника једног примерка, озбиљна мана му је била поклопац хаубе. Осим што је био направљен од алуминијума (не дао ти Бог да га улубиш, исправке нема) имао је незгодан обичај да се отвори при већим брзинама. Мом пријатељу се то десило на аутопуту при 130 км/ч и, сва срећа, све се добро завршило. Зато су на њима масовно могле да се виде гумене "браве".
Штета што се више не производи (осим по наруџбини у некој белгијској фирми, и зато кошта непријатно много).
Boulevard La Corniche, Casablanca, Maroc, 60ih
Е, а онда су ова господа из Цитроена, фини људи, Французи, наставили да се друже са господом из Италије и направили ново чудо, један од најлепших или најружнијих аутомобила икад (како ко већ воли да гледа на то) назван Цитроен Масерати СМ.
СМ је требало да продужи тамо где је Ајкула тада полако већ застајала, али, како то уме да бива, упркос ванредним техничким и естетским моментима, СМ је остао само један од оних супер аутомобила који никада није доживео тржишни успех. Можда такву његову судбину најбоље дијагностикује једна реченица коју сам давно негде чуо: "Прејак за рокенрол, преслаб за бокс" или тако некако.
Е, сад, да не буде како смо баш у тешком ОТ-у, пар ових СМ-ова се возило по Београду, чак је до недавно (пре једно 7-8 година) један стајао паркиран испред куће у Јужном Булевару, док се други и сад да понекад видети негде по Дедињу, мада врло ретко... А могу само да замислим како су ови аутомобили изгледали на БГ улицама 70-их...
Da li neko zna koje je ovo društvo na slici. Neverovatno, nema dve iste uniforme na slici, a svi su nekako čisti i uredni, kao da poziraju za nešto !!!!!!!
Ispred Uprave fondova/Hipotekarne banke/Narodnog muzeja. Ljudi sede na podnožju spomenika. Na mestu one prizemnice danas je (već bivše) "Jugodrvo".
Drugi plan je oštriji od prvog..