Јаој, госпон Касина, ма где нађосте ову слику. Имао сам га својевременао, боје трула вишња. То је био ауто. Радио је све што му се каже, милина за вожњу. И удобан. Имао је само две мане: рђао је и пуцала су сва гумена црева и каблови. Ах, јесте, и ауспуф (српски ауспух) је отпадао најмање једном годишње. После сваког одмора ево мене у радионици, а они механичари одмах знају »Ах, ево га Појгеот« (тако су неки немачки механичари изговарали Пежо). На крају имао је толико рупа да није било ни говора да прође технички преглед. У то време смео сам да га возим још два месеца после пада на техничком прегледу. Отишли смо на Раб са њим. Возио сам га у гаћама и бос по посољеним „цестама“ Раба, само се мигољио испод мене и пошто је био старудија, ништа се није десило. Кад сам се вратио, добио сам још 40 марака за њега. Нису га ни погледали, само су рекли »Оставите га ту негде на улици«. Душа ме болела. Као што видита, и данас ме душа боли.
Имао је тај Појгеот још једну, далеко озбиљнију ману, Херр Дундо, него сте Ви били сталожен возач, уверен сам, па на срећу никада нисте дошли у прилику да видите зашто је 404-ка заиста била озлоглашена: наиме, приликом конструисања овог модела Појгеотови инжењери су се водили више естетиком него функционалношћу па се тако десило да је ово био један од ретких модерних (за то време) аутомобила који је имао шири распон предње осовине од задње! То је иначе било типично решење за неке предратне француске конструкције, али тада се нису развијале веће брзине па је погибељност те победе естетског над функционалним остала сакривена.
Дакле, због уже задње осовине у односу на предњу, овај ауто је изузетно лако губио стабилност при мало већим брзинама (већ око 90 кмх) и превртао се или бежао у кривини.
Много је људи у ондашњој Југославији, где је ово био изузето популаран модел, погинуло због те грешке француских конструктора у Појгеоту. Лично знам за чак три таква случаја.
Особље железничке станице Топчидер са породицама 1926.године
Tačnije 31. mart 1926.
[/quote
Слика је супер! Ја је имам само у књизи, па можда скен и није најбољи,а једини податак који пише је да је из 1926.! Зна ли се можда повод сликања?
Имао је тај Појгеот још једну, далеко озбиљнију ману, Херр Дундо, него сте Ви били сталожен возач, уверен сам, па на срећу никада нисте дошли у прилику да видите зашто је 404-ка заиста била озлоглашена: наиме, приликом конструисања овог модела Појгеотови инжењери су се водили више естетиком него функционалношћу па се тако десило да је ово био један од ретких модерних (за то време) аутомобила који је имао шири распон предње осовине од задње! То је иначе било типично решење за неке предратне француске конструкције, али тада се нису развијале веће брзине па је погибељност те победе естетског над функционалним остала сакривена.
Дакле, због уже задње осовине у односу на предњу, овај ауто је изузетно лако губио стабилност при мало већим брзинама (већ око 90 кмх) и превртао се или бежао у кривини.
Много је људи у ондашњој Југославији, где је ово био изузето популаран модел, погинуло због те грешке француских конструктора у Појгеоту. Лично знам за чак три таква случаја.
Господине Гајићу, ово ме изненађује. Са сигурношћу сам возио и преко 90 km/h, а нисам приметио никакву нестабилност. Могуће је да сам, како кажете, сталожен и да брзину добро подешавам ситуацији. Иначе нисам ни мало стручњак за аутомобиле па не само да нисам то код „Појгеота“ 404 приметио, него никад нисам ни чуо од другога. Једно ме још чуди. Ситроен „жаба“ је имао изразито велику разлику распона предње и задње осовине, а причало се да је то нешто супер (не због дизајна).
EX YU SPORT-FUDBAL FIĆAMA-AUTO BALL-AUTO BOL
ЈЕЛ СЕЋАТЕ ОВОГА?
П.С. Скен није баш "на нивоју", ал' мож' да прође!
... Bonđorno :)...
Јаој, госпон Касина, ма где нађосте ову слику. Имао сам га својевременао, боје трула вишња. То је био ауто. Радио је све што му се каже, милина за вожњу. И удобан. Имао је само две мане: рђао је и пуцала су сва гумена црева и каблови. Ах, јесте, и ауспуф (српски ауспух) је отпадао најмање једном годишње. После сваког одмора ево мене у радионици, а они механичари одмах знају »Ах, ево га Појгеот« (тако су неки немачки механичари изговарали Пежо). На крају имао је толико рупа да није било ни говора да прође технички преглед. У то време смео сам да га возим још два месеца после пада на техничком прегледу. Отишли смо на Раб са њим. Возио сам га у гаћама и бос по посољеним „цестама“ Раба, само се мигољио испод мене и пошто је био старудија, ништа се није десило. Кад сам се вратио, добио сам још 40 марака за њега. Нису га ни погледали, само су рекли »Оставите га ту негде на улици«. Душа ме болела. Као што видита, и данас ме душа боли.
Имао је тај Појгеот још једну, далеко озбиљнију ману, Херр Дундо, него сте Ви били сталожен возач, уверен сам, па на срећу никада нисте дошли у прилику да видите зашто је 404-ка заиста била озлоглашена: наиме, приликом конструисања овог модела Појгеотови инжењери су се водили више естетиком него функционалношћу па се тако десило да је ово био један од ретких модерних (за то време) аутомобила који је имао шири распон предње осовине од задње! То је иначе било типично решење за неке предратне француске конструкције, али тада се нису развијале веће брзине па је погибељност те победе естетског над функционалним остала сакривена.
Дакле, због уже задње осовине у односу на предњу, овај ауто је изузетно лако губио стабилност при мало већим брзинама (већ око 90 кмх) и превртао се или бежао у кривини.
Много је људи у ондашњој Југославији, где је ово био изузето популаран модел, погинуло због те грешке француских конструктора у Појгеоту. Лично знам за чак три таква случаја.
Tačnije 31. mart 1926.
A ni 504 nije bio loš
Tačnije 31. mart 1926.
[/quote
Слика је супер! Ја је имам само у књизи, па можда скен и није најбољи,а једини податак који пише је да је из 1926.! Зна ли се можда повод сликања?
Дакле, због уже задње осовине у односу на предњу, овај ауто је изузетно лако губио стабилност при мало већим брзинама (већ око 90 кмх) и превртао се или бежао у кривини.
Много је људи у ондашњој Југославији, где је ово био изузето популаран модел, погинуло због те грешке француских конструктора у Појгеоту. Лично знам за чак три таква случаја.
Господине Гајићу, ово ме изненађује. Са сигурношћу сам возио и преко 90 km/h, а нисам приметио никакву нестабилност. Могуће је да сам, како кажете, сталожен и да брзину добро подешавам ситуацији. Иначе нисам ни мало стручњак за аутомобиле па не само да нисам то код „Појгеота“ 404 приметио, него никад нисам ни чуо од другога. Једно ме још чуди. Ситроен „жаба“ је имао изразито велику разлику распона предње и задње осовине, а причало се да је то нешто супер (не због дизајна).