Шта је ово? Као неко игралиште? Помагајте, ви са "тефтерима"
Не требају тефтери: ми дечаци знамо да је то био бијоскоп хотела Париз, чије је име, на пример, једно време пред рат било Новаковић.
И то „Новаковић I“ и „Новаковић II“ (две сале). Приказивао је пиштољ-филмове и уживао је лош глас. Нисам сигуран да је припадао хотелу „Париз“ (некако је доста одвојен од њега). Припадао је једноставно Новаковићу. Ту негде се налазио и биоскоп „Метропол“, претпостављам да је он припадао хотелу „Париз“. Још нешто: за време окупације ти биоскопи су се звали „Таково“ и „Топола“. Никад нисам био сигуран који је који.
Dakako, ovo je Janko. Nazalost, osmi razred sam zbog preseljenja ove škole u Šumice, završio i Peri Agi. Mislim da je to bilo šeset i devete.
Tri prozora na prvom spratu, ova na samom roglju, su bila kabinet za fiziku.
Pošto se zločinac uvek vrati na mesto zločina, tako sam je i ja uslikao prošlog leta. Ali s onu stranu.
Školsko dvorište je danas zapušteno, ostalo je malo stabala kestena koji su nekad pravili hlad dok smo na odmoru jeli mekike ili grickali semenke. Tada se tu, gde je danas betonska fleka kod ovog preostalog drveta, nalazila lepa betonska česma.
Tu su se odvijali i recitali u vreme državnih praznika, a borbene pesme odjekivale sa limenih zvučnika okačenih po zidovima i drveću. Tu se išlo od petog razreda do osmog. U moje vreme. A od prvog do četvrtog se išlo u malu, jednospratnu, tada novi zgradu ispod.
Kada je ovo postala drvoprerađivačka škola u toj maloj zgradi bile su radionice. I danas stoji stolarski krš tamo gde sam ja prvi put ušao u školu.
A ovo dole je hodnik na prvom spratu. Namerno sam sve pretvorio u grej da bih izbegao sadasnju boju zidova. Nekada je, naravno, bila masna zelena sa tankom coklom.
Последњих дана видели смо већи број некадашњих реклама за производе свакодневне употребе. Нисам сигуран да ли је ту поменут и дечији сапун „Мерима“, или сам на њега наишао у једној од лепих прича госпође Вёснёчке. У сваком случају био сам изненађен кад сам отворио једну фиоку и у њој угледао „Мерима“ сапун у натури. Кад сам хтео да га пустим у употребу сетио сам се да је то сапун из некадашњег Београда, можда је један мали део Београда кога више нема. Уместо у купатилу, сапун се нашао у скенеру.
Тај сапун сам купио или добио седамдесетих година прошлог века. Пошто сам га радо користио, имао сам неколико комада у фиоци, а један од њих се сакрио и остао.
У фабрици „Мерима“ се изгледа није водило рачуна о правопису, па пише ДЕЧЈИ уместо ДЕЧИЈИ. Али важно је да је сапун по ЈУС-у, de luxe, па је и омот, обавезно, латиницом.
Нема везе, МЕДИЦИНСКИ пише ћирилицом за све народе и језике.
Видим да је сапун коштао 3999,-- динара (не знам више којих и да ли је то много или мало). Произведен пре неког Титовог говора (ни то не знам ког) јер не пише ни на шиптарском ни на језицима других народности.
Калуп се задржао од пре рата, када се бар у Србији писало ћирилицом, а зашто да се не искористи. А тај ко је правио калуп знао је правопис: пише ДЕЧИЈИ.
Какав је да је, волео сам га. Не знам да ли се овај сапун још увек производи. Било би ми жао да га нема. То је сапун мог детињства. Има ли шансу да се прогура у продавнице DM?
Ух, онај марципан-плакат (Путник, али нисте Ви) имао сам, неко ми је утрапио. Увек ме је подсећао на розе прасиће од марципана који су се правили за силвестер. Питајте Бога зашто.
Малопре сам гледао на телевизији једног стар-кувара како је испекао божићну гуску. Дивна је била. Потом сам прешао на компјутер.
Драги господине Путниче, грех Вам на душу. Кад сам видео ову слику компјутер је престао да ради колико ми је вода поцурела на уста. Морао сам да променим упропашћену тастатуру. Ммммм'а! Имате ли већу резолуцију?
А за оно благдане ;немојте да љутите моје пријатеље Хрвате који ми редовно честитају празнике. Мислиће да их зезамо.
{{{[(Р. Ѕ. А има међу нама Београђанима и оних који говоре благдани а не зезају се.)]}}}ако смем да кажем (?)
Уфф, распилависте и мене причама о Пежоу 404, и мени тај ауто због неких ствари буди лепе успомене, овога сам усликао на септембарском окупљању олдтајмера поводом годишњице обележавања нашег јединог Гран Прија, језди Париском:
Dakako, ovo je Janko. Nazalost, osmi razred sam zbog preseljenja ove škole u Šumice, završio i Peri Agi. Mislim da je to bilo šeset i devete.
Tri prozora na prvom spratu, ova na samom roglju, su bila kabinet za fiziku.
Pošto se zločinac uvek vrati na mesto zločina, tako sam je i ja uslikao prošlog leta. Ali s onu stranu.
Školsko dvorište je danas zapušteno, ostalo je malo stabala kestena koji su nekad pravili hlad dok smo na odmoru jeli mekike ili grickali semenke. Tada se tu, gde je danas betonska fleka kod ovog preostalog drveta, nalazila lepa betonska česma.
Tu su se odvijali i recitali u vreme državnih praznika, a borbene pesme odjekivale sa limenih zvučnika okačenih po zidovima i drveću. Tu se išlo od petog razreda do osmog. U moje vreme. A od prvog do četvrtog se išlo u malu, jednospratnu, tada novi zgradu ispod.
Kada je ovo postala drvoprerađivačka škola u toj maloj zgradi bile su radionice. I danas stoji stolarski krš tamo gde sam ja prvi put ušao u školu.
A ovo dole je hodnik na prvom spratu. Namerno sam sve pretvorio u grej da bih izbegao sadasnju boju zidova. Nekada je, naravno, bila masna zelena sa tankom coklom.
Instruktivno! Dorcolac ovde je , u samoj skoli, ocito bila bolnica 1913g. 'fala na fotki a i na instrukciji, grk
Шта је ово? Као неко игралиште? Помагајте, ви са "тефтерима"
Не требају тефтери: ми дечаци
И то „Новаковић I“ и „Новаковић II“ (две сале). Приказивао је пиштољ-филмове и уживао је лош глас. Нисам сигуран да је припадао хотелу „Париз“ (некако је доста одвојен од њега). Припадао је једноставно Новаковићу. Ту негде се налазио и биоскоп „Метропол“, претпостављам да је он припадао хотелу „Париз“. Још нешто: за време окупације ти биоскопи су се звали „Таково“ и „Топола“. Никад нисам био сигуран који је који.
Dakako, ovo je Janko. Nazalost, osmi razred sam zbog preseljenja ove škole u Šumice, završio i Peri Agi. Mislim da je to bilo šeset i devete.
Tri prozora na prvom spratu, ova na samom roglju, su bila kabinet za fiziku.
Pošto se zločinac uvek vrati na mesto zločina, tako sam je i ja uslikao prošlog leta. Ali s onu stranu.
Školsko dvorište je danas zapušteno, ostalo je malo stabala kestena koji su nekad pravili hlad dok smo na odmoru jeli mekike ili grickali semenke. Tada se tu, gde je danas betonska fleka kod ovog preostalog drveta, nalazila lepa betonska česma.
Tu su se odvijali i recitali u vreme državnih praznika, a borbene pesme odjekivale sa limenih zvučnika okačenih po zidovima i drveću. Tu se išlo od petog razreda do osmog. U moje vreme. A od prvog do četvrtog se išlo u malu, jednospratnu, tada novi zgradu ispod.
Kada je ovo postala drvoprerađivačka škola u toj maloj zgradi bile su radionice. I danas stoji stolarski krš tamo gde sam ja prvi put ušao u školu.
A ovo dole je hodnik na prvom spratu. Namerno sam sve pretvorio u grej da bih izbegao sadasnju boju zidova. Nekada je, naravno, bila masna zelena sa tankom coklom.
Последњих дана видели смо већи број некадашњих реклама за производе свакодневне употребе. Нисам сигуран да ли је ту поменут и дечији сапун „Мерима“, или сам на њега наишао у једној од лепих прича госпође Вёснёчке. У сваком случају био сам изненађен кад сам отворио једну фиоку и у њој угледао „Мерима“ сапун у натури. Кад сам хтео да га пустим у употребу сетио сам се да је то сапун из некадашњег Београда, можда је један мали део Београда кога више нема. Уместо у купатилу, сапун се нашао у скенеру.
Тај сапун сам купио или добио седамдесетих година прошлог века. Пошто сам га радо користио, имао сам неколико комада у фиоци, а један од њих се сакрио и остао.
У фабрици „Мерима“ се изгледа није водило рачуна о правопису, па пише ДЕЧЈИ уместо ДЕЧИЈИ. Али важно је да је сапун по ЈУС-у, de luxe, па је и омот, обавезно, латиницом.
Нема везе, МЕДИЦИНСКИ пише ћирилицом за све народе и језике.
Видим да је сапун коштао 3999,-- динара (не знам више којих и да ли је то много или мало). Произведен пре неког Титовог говора (ни то не знам ког) јер не пише ни на шиптарском ни на језицима других народности.
Калуп се задржао од пре рата, када се бар у Србији писало ћирилицом, а зашто да се не искористи. А тај ко је правио калуп знао је правопис: пише ДЕЧИЈИ.Какав је да је, волео сам га. Не знам да ли се овај сапун још увек производи. Било би ми жао да га нема. То је сапун мог детињства. Има ли шансу да се прогура у продавнице DM?
Još se pravi, košta šezdesetak din.
Врло добро, на месту вољно!
Ево да и ми
допринесемо твојим благданима:
Не мораш се захваљивати.
Ух, онај марципан-плакат (Путник, али нисте Ви) имао сам, неко ми је утрапио. Увек ме је подсећао на розе прасиће од марципана који су се правили за силвестер. Питајте Бога зашто.
Малопре сам гледао на телевизији једног стар-кувара како је испекао божићну гуску. Дивна је била. Потом сам прешао на компјутер.
Драги господине Путниче, грех Вам на душу. Кад сам видео ову слику компјутер је престао да ради колико ми је вода поцурела на уста. Морао сам да променим упропашћену тастатуру. Ммммм'а! Имате ли већу резолуцију?
А за оно благдане ; немојте да љутите моје пријатеље Хрвате који ми редовно честитају празнике. Мислиће да их зезамо.
{{{[(Р. Ѕ. А има међу нама Београђанима и оних који говоре благдани а не зезају се.)]}}} ако смем да кажем (?)
A na konstataciju G. Dunada napisao sam:
"One koji misle da je zezanje treba podsetiti da se:
- u Srbiji kaže "kuća" i "domaćica",
- a u Hrvatskoj "dom" i "kućanica".
Samo "pametni lingvisti uporno dokazuju da su ovo dva potpuno različita jezika."
Dakako, ovo je Janko. Nazalost, osmi razred sam zbog preseljenja ove škole u Šumice, završio i Peri Agi. Mislim da je to bilo šeset i devete.
Tri prozora na prvom spratu, ova na samom roglju, su bila kabinet za fiziku.
Pošto se zločinac uvek vrati na mesto zločina, tako sam je i ja uslikao prošlog leta. Ali s onu stranu.
Školsko dvorište je danas zapušteno, ostalo je malo stabala kestena koji su nekad pravili hlad dok smo na odmoru jeli mekike ili grickali semenke. Tada se tu, gde je danas betonska fleka kod ovog preostalog drveta, nalazila lepa betonska česma.
Tu su se odvijali i recitali u vreme državnih praznika, a borbene pesme odjekivale sa limenih zvučnika okačenih po zidovima i drveću. Tu se išlo od petog razreda do osmog. U moje vreme. A od prvog do četvrtog se išlo u malu, jednospratnu, tada novi zgradu ispod.
Kada je ovo postala drvoprerađivačka škola u toj maloj zgradi bile su radionice. I danas stoji stolarski krš tamo gde sam ja prvi put ušao u školu.
A ovo dole je hodnik na prvom spratu. Namerno sam sve pretvorio u grej da bih izbegao sadasnju boju zidova. Nekada je, naravno, bila masna zelena sa tankom coklom.
Instruktivno! Dorcolac ovde je , u samoj skoli, ocito bila bolnica 1913g. 'fala na fotki a i na instrukciji, grk