Ако је снимак из 1908. онда би ово требало да буде Митрополит Србије Димитрије (Павловић) који је на митрополитски трон дошао 1905. а на наново успостављени паријаршијски трон уједињене СПЦ срупио 1920. (+1930). Можда је карловачки патријарх-митрополит Лукијан Богдановић који је изабран на трон 1908. а убијен 1913.? Гаврило, имаш ли цео тај број National Geographic-а? Шта пише у њему?
Нажалост, немам број НГ из 1908. Скенирано из првог броја НГ за Србију, новембар 2006.
Пише: Епископ на дан рукоположења, Београд, Србија, 1908.
Тада још нисмо имали патријарха, него архиепископа, или митрополита. Пренет је текст из првог помињања Србије у НГ, 1908. године.
Интересантан цитат:
„Жене су нашироко цењене. Жена се са сигурношћу може кретати било где у земљи.“
Вероватно су нас упоређивали са остатком Турског царства, где су жене биле покривене и затворене у харемима. А види наше девојчурке (из Ниша)
(Бађунов, ако ме уапсе због ауторских права ови из НГ, ја не пушим, у затвор ми донеси само јабуке )
Госн Аеропут,
Ако идеш у крађу „госпође Белучи“, јавни ми да ти испомогнем.
Нисам баш претерано бистар, ал могу да потегнем.
Није шала, "Моника" је чврсте грађе, мало потежа.
Ако треба у затвор, у затвор!
Кад нешто истражујем, имам увек поред себе свешчицу у којој бележим оне ствари на које случајно наиђем, а тренутно ми не требају. Малопре листам ту бележницу и наиђем на запис:
„Роман Верховској, архитекта и вајар. Портрет, фотографија. Споменик браниоцима Београда, на Новом гробљу. Илустровани лист, број 44, од 3 новембра 1929.“
Не сећам се најбоље, али је, чини ми се дело Верховског онај бронзани убијени аустроуграски орао, у подножју споменика, костурнице. А можда и пројекта целе костурнице?
Не једе леба, а можда ће неком да значи (ммилован) јер ми се чини да нигде нисам видео његов портрет, осим на овом месту.
Dorćolac, dal se sećaš da je ovde bila pećina iz Drvara?!
Meni je mama govorila da se u pe'ine ne sme. Tamo ima Baba Voga.
Stvarno ne znam, a kada je to bilo?
Sve do šeset i neke bila tu Titova pećina, tako su je zvali. Kako se ne sećaš?!
Pa ne sećam se, lepo. Šezdesete sam imao četiri godine. Mada sam išao sa kevom po Kališu ovo mi je nepoznato ili mi se nije dojmilo...
Ali se sećam dva aviona kod opservatorije.
Кад нешто истражујем, имам увек поред себе свешчицу у којој бележим оне ствари на које случајно наиђем, а тренутно ми не требају. Малопре листам ту бележницу и наиђем на запис:
„Роман Верховској, архитекта и вајар. Портрет, фотографија. Споменик браниоцима Београда, на Новом гробљу. Илустровани лист, број 44, од 3 новембра 1929.“
Не сећам се најбоље, али је, чини ми се дело Верховског онај бронзани убијени аустроуграски орао, у подножју споменика, костурнице. А можда и пројекта целе костурнице?
Не једе леба, а можда ће неком да значи (ммилован) јер ми се чини да нигде нисам видео његов портрет, осим на овом месту.
Pre neki dan sam je neprijatno iznenadio kada sam na zvaničnoj prezentaciji Beograda
Ал је гужва вечерас, скупили смо се на дочеку 3.000-те!
Иако још није поноћ, нека нам је срећна трећа хиљадарка!
П.С. упс, па прође поноћ већ за добрих осам минута. Шта се чека, могли би смо да убрзамо овај јубилеј. Где је мој друг Баук, он би то сад зачас могао да изгура
Нажалост, немам број НГ из 1908. Скенирано из првог броја НГ за Србију, новембар 2006.
Пише: Епископ на дан рукоположења, Београд, Србија, 1908.
Тада још нисмо имали патријарха, него архиепископа, или митрополита. Пренет је текст из првог помињања Србије у НГ, 1908. године.
Интересантан цитат:
„Жене су нашироко цењене. Жена се са сигурношћу може кретати било где у земљи.“
Вероватно су нас упоређивали са остатком Турског царства, где су жене биле покривене и затворене у харемима. А види наше девојчурке (из Ниша)
(Бађунов, ако ме уапсе због ауторских права ови из НГ, ја не пушим, у затвор ми донеси само јабуке
Ако идеш у крађу „госпође Белучи“, јавни ми да ти испомогнем.
Нисам баш претерано бистар, ал могу да потегнем.
Није шала, "Моника" је чврсте грађе, мало потежа.
Ако треба у затвор, у затвор!
„Роман Верховској, архитекта и вајар. Портрет, фотографија. Споменик браниоцима Београда, на Новом гробљу. Илустровани лист, број 44, од 3 новембра 1929.“
Не сећам се најбоље, али је, чини ми се дело Верховског онај бронзани убијени аустроуграски орао, у подножју споменика, костурнице. А можда и пројекта целе костурнице?
Не једе леба, а можда ће неком да значи (ммилован) јер ми се чини да нигде нисам видео његов портрет, осим на овом месту.
Dorćolac, dal se sećaš da je ovde bila pećina iz Drvara?!
Meni je mama govorila da se u pe'ine ne sme. Tamo ima Baba Voga.
Stvarno ne znam, a kada je to bilo?
Sve do šeset i neke bila tu Titova pećina, tako su je zvali. Kako se ne sećaš?!
Pa ne sećam se, lepo. Šezdesete sam imao četiri godine. Mada sam išao sa kevom po Kališu ovo mi je nepoznato ili mi se nije dojmilo...
Ali se sećam dva aviona kod opservatorije.
„Роман Верховској, архитекта и вајар. Портрет, фотографија. Споменик браниоцима Београда, на Новом гробљу. Илустровани лист, број 44, од 3 новембра 1929.“
Не сећам се најбоље, али је, чини ми се дело Верховског онај бронзани убијени аустроуграски орао, у подножју споменика, костурнице. А можда и пројекта целе костурнице?
Не једе леба, а можда ће неком да значи (ммилован) јер ми се чини да нигде нисам видео његов портрет, осим на овом месту.
Pre neki dan sam je neprijatno iznenadio kada sam na zvaničnoj prezentaciji Beograda
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1349
video da je fotografija ove kosturnice na Novom groblju postavljena kao ilustracija pored teksta o spomeniku na Dunavskom keju u blizini Kule Nebojše.
Стварно, где је г. Милош? Нема га одавно...
Корисници на порталу
Ал је гужва вечерас, скупили смо се на дочеку 3.000-те!
Иако још није поноћ, нека нам је срећна трећа хиљадарка!
П.С. упс, па прође поноћ већ за добрих осам минута. Шта се чека, могли би смо да убрзамо овај јубилеј. Где је мој друг Баук, он би то сад зачас могао да изгура
Радан човек, не замајава се по форумима.
А можда само „нема примједби“.