... Šaljem jedan pomalo neobičan snimak, iz oko 1970.rekao bih, koji nam potvrđuje odavno poznatu sumnju da jezero na Zelenom vencu nije bilo uspešno isušeno sve do 70-ih godina prošlog veka jer odakle bi se inače tamo našao nasukani hidrogliser! ...
... ne znajući tačno ni kada je snimljena ni kojim povodom, ali mi je koleginica iz Muzeja nauke i tehnike, Gordana Karović koja vodi odeljenje rečne plovidbe, ubrzo pošto sam joj pokazao fotografiju, pronašla isečak iz novina tako da možemo da zaokružimo priču! ...
... Mićo, sjajne fotke ! :)... uz to, bude se i uspomene kada smo i sami učestvovali u raznoraznim majskim trkama i takmičenjima u Majke Jevrosime, koja je tradicionalno služila za ovakve manifestacije, i to baš u njenom centralnom delu između Palmotićeve i Vlajkovićeve, tako da smo svi iz te zone bili privilegovani sa bučnim bodrenjem naših najbližih direktno sa balkona ...
... PS zna li se možda nešto tačnije kada su nastale ove fotke, posebno me interesuje ona prva sa basketa ...
Ову разгледницу је, отоич, трукнуо Касина. Рекли бисмо: па ништа, лепа разледница, са народном ношњом. Међутим, мало људи зна да мушки лик није неки случајни српски сељак, већ српски књижевник, песник Милорад М. Петровић - Сељанчица:
Рођен је 1875. године у Великој Иванчи код Младеновца, где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Београду, а затим Учитељску школу у Алексинцу.У младости је стално носио шумадијску народну ношњу, а испод кошуље амајлију – платнени замотуљак са груменом земље из његове родне Иванче.Радио је у већем броју сеоских основних школа. Учествовао је у Балканским ратовима, у бици на Куманову и опсади Једрена. Сећао се како су ратници после освајања Једрена причали како им је жао што опсаду Једрена нису искористили да продуже даље, све до Цариграда. Учествовао је у Колубарској бици, после које је оболео од тифуса. Бугарске окупационе власти су га 1915. протерале преко Мораве као празноскитајушчег. Живео је одвојен од жене и деце у Крушевцу и Београду. Оболео је од туберкулозе. Заборављен од свих, умро је у беди и немаштини, као прави просјак. Према речима његове супруге Руже, 3. марта 1921. је рекао да ће умрети 17. априла, што се и догодило. Сахрањен је у Београду на Топчидерском гробљу о државном трошку, без споменика на његовом гробу. (Википедија) Надимак Сељанчица Милорад је добио по његовој најпознатијој збирки песамаСељанчице.Имао је и збиркуПаланчанке, али његове песме у народном стилу су српским композиторима прирасле за срце:Чини не чини; Играле се делије; Не лудуј Лело, чуће те село; Мој дилбере; По градини месечина; Све док је твог благог ока; Јесен стиже, дуњо моја, јесен рана... http://www.youtube.com/watch?v=qqktcsOUFSQ&feature=related Сад знате, па кад певате неку од ових песама, капните неку кап вина на земљу и помените сиротог српског учитеља и песника Милорада Сељанчицу.
Dragoslav as a child with his sisters, probably in he 1920's.
One of Dragoslav's Construction Crews in Belgrade circa 1930's
Dragoslav Radisavljevic around 1950
... Bonđorno :)...
Да ли има негде фотографије те на броју 77, да видим о чему је реч?
... ima, kako nema ! :)...
... ne znajući tačno ni kada je snimljena ni kojim povodom, ali mi je koleginica iz Muzeja nauke i tehnike, Gordana Karović koja vodi odeljenje rečne plovidbe, ubrzo pošto sam joj pokazao fotografiju, pronašla isečak iz novina tako da možemo da zaokružimo priču! ...
... Mićo, sjajne fotke ! :)... uz to, bude se i uspomene kada smo i sami učestvovali u raznoraznim majskim trkama i takmičenjima u Majke Jevrosime, koja je tradicionalno služila za ovakve manifestacije, i to baš u njenom centralnom delu između Palmotićeve i Vlajkovićeve, tako da smo svi iz te zone bili privilegovani sa bučnim bodrenjem naših najbližih direktno sa balkona ...
... PS zna li se možda nešto tačnije kada su nastale ove fotke, posebno me interesuje ona prva sa basketa ...
... dobro, ovo je već jasno - komšiluk iz VML-a ... nema hajvara, al dobro rodile i jabuke 8) ...
... btw. prva je u ponudi za 99 evrića, a ova bojadisana za 50 - uvek su nas koji hranimo ladoleže iz centra potcenjivali :bigsmile: ...
Бонђорно.
Бонђорно.
... što bre tako - olupaćeš glavu, možda će Ti još trebati 8) ...
Бонђорно.
... što bre tako - olupaćeš glavu, možda će Ti još trebati 8) ...
Уместо да лепо спавам, ја се овде замајавам, ето зато!
Ову разгледницу је, отоич, трукнуо Касина. Рекли бисмо: па ништа, лепа разледница, са народном ношњом. Међутим, мало људи зна да мушки лик није неки случајни српски сељак, већ српски књижевник, песник Милорад М. Петровић - Сељанчица:
Рођен је 1875. године у Великој Иванчи код Младеновца, где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Београду, а затим Учитељску школу у Алексинцу. У младости је стално носио шумадијску народну ношњу, а испод кошуље амајлију – платнени замотуљак са груменом земље из његове родне Иванче. Радио је у већем броју сеоских основних школа. Учествовао је у Балканским ратовима, у бици на Куманову и опсади Једрена. Сећао се како су ратници после освајања Једрена причали како им је жао што опсаду Једрена нису искористили да продуже даље, све до Цариграда. Учествовао је у Колубарској бици, после које је оболео од тифуса. Бугарске окупационе власти су га 1915. протерале преко Мораве као празноскитајушчег. Живео је одвојен од жене и деце у Крушевцу и Београду. Оболео је од туберкулозе. Заборављен од свих, умро је у беди и немаштини, као прави просјак. Према речима његове супруге Руже, 3. марта 1921. је рекао да ће умрети 17. априла, што се и догодило. Сахрањен је у Београду на Топчидерском гробљу о државном трошку, без споменика на његовом гробу. (Википедија)
Надимак Сељанчица Милорад је добио по његовој најпознатијој збирки песама Сељанчице. Имао је и збиркуПаланчанке, али његове песме у народном стилу су српским композиторима прирасле за срце: Чини не чини; Играле се делије; Не лудуј Лело, чуће те село; Мој дилбере; По градини месечина; Све док је твог благог ока; Јесен стиже, дуњо моја, јесен рана...
http://www.youtube.com/watch?v=qqktcsOUFSQ&feature=related
Сад знате, па кад певате неку од ових песама, капните неку кап вина на земљу и помените сиротог српског учитеља и песника Милорада Сељанчицу.