Браво Денди и Миловане! Послао сам ову фотографију сину Миодрага "Деда Милета" Савића, чувеном професору Слободану Савићу, који је живео као дете у стану изнад ове радње. Мало је рећи колико је био дирнут кад је видео ову фотографију. Професор Савић и данас живи у тој другој згради на Дорћолу коју је за његовог оца пројектовао Миладин Прљевић. Миодраг Савић и Прљевић су били добри пријатељи и недавно сам имао прилику да видим њихову сачувану преписку која се тицала израде те зграде на ћошку Јованове и Добрачине. Иначе, Савићи су имали још једну зграду у Сарајевској, у броју 77 (ова са слике је у броју 62) али тренутно не знам да ли је и њу пројектовао Прљевић или неки други знаменити архитекта тог времена...
Сарајевска 62. Близу ћошка са Дурмиторском, лева страна улице када се иде ка центру. Зграда је данас тешко препознатљива у односу на ову фотографију јер је током борби октобра 1944 била озбиљно оштећена на последњем спрату (трагови гелера граната које су је погодиле се виде и данас), а онда је у неком тренутку и надзидана, и то тако да јој је одузета свака препознатљивост и карактеристичност...
Ако Вас пут нанесе туда, пре кућног броја, можда је препознате по овом локалу у приземљу, то највише подсећа на овај снимак.
Браво Денди и Миловане! Послао сам ову фотографију сину Миодрага "Деда Милета" Савића, чувеном професору Слободану Савићу, који је живео као дете у стану изнад ове радње. Мало је рећи колико је био дирнут кад је видео ову фотографију. Професор Савић и данас живи у тој другој згради на Дорћолу коју је за његовог оца пројектовао Миладин Прљевић. Миодраг Савић и Прљевић су били добри пријатељи и недавно сам имао прилику да видим њихову сачувану преписку која се тицала израде те зграде на ћошку Јованове и Добрачине. Иначе, Савићи су имали још једну зграду у Сарајевској, у броју 77 (ова са слике је у броју 62) али тренутно не знам да ли је и њу пројектовао Прљевић или неки други знаменити архитекта тог времена...
Обе зграде - ову са слике која се налази у Сарајевској и која је надзидана до непрепознатљивости (изгубљен је тиме карактеристични завршетак) као и кућу на углу Добрачине и Јованове пројектовао је Миладин Прљевић. Ова у Сарајевској је из 1935. а она на углу Добрачине је из 1940.
Прљевић је за Савиће (мислим да је у питању Савићев брат) радио још неку преправку куће на углу Булевара Деспота Стефана и Џорџа Вашингтона, али је то по свему судећи била нека ситна интервенција, јер је то јако стара кућа.
Да ли има негде фотографије те на броју 77, да видим о чему је реч?
http://www.facebook.com/photo.php?fbid=186144918139480&set=o.146241745432133&type=1&theater Molim za pomoc,nasao sam na fejsu ovu za mene izuzetnu fotku,radi se o mom kraju. Verovatno je slika bila ovde. U pitanju je Hajduk V.venac,u pozadini Sarajevska. Zna li se godina nastanka ove slike? Ja cenim da je oko 1940,jer je bela zgrada izgraddjena 1930-40, a hotel Jadran u Sarajevskoj je jos citav, nije urusen,sto se desilo 1941. Uzgred,hvala za iscrpnu debatu o lokaciji odrzavanja Sv.andr.skupstine
Јесте, "бела зграда" у Сарајевској постоји и данас, само је узидана у низ других кућа па је слабо уочљива. Њен аутор је Михајло Радовановић и пројектована је и изграђена 1940. године.
Податак да је био службеник Министарства грађевина у влади Милана Недића ме је пак потпуно затекла а чињеница да је поштеђен и да је наставио да ради, па овај споменик...све ми делује невероватно.
Службеник Министарства грађевина у влади Милана Недића био је и архитекта Урош Мартиновић, па му то није сметало да после рата буде овенчан славним и ласкавим титулама и да ради многе најважније државне послове, од којих је Нови Београд, без сумње, један од највећих.
Кад смо већ код оних који су страдали, из списка последње окупационе владе може се лако видети да је арх. Александар Ђорђевић био један од министара (пре рата Ђорђевић је пројектовао Бели двор на Дедињу и низ објеката за Карађорђевиће). Он није настрадао, али, колико ми је познато, није после рата ни остварио иједно познато дело.
Од оних који су теже настрадали свакако је био и архитекта Драгослав Радисављевић који је пре рата био асистент факултета, и пројектовао две ваљда најлепше куће у стилу чистог необарока у Беоограду, и нешто других кућа у занимљивом модернизму са примесама локалне традиције: куће на углу Светог Саве и Охридске, у Смиљанићевој. После рата, при пројектовању болнице за неко место у Црној Гори, опањкан је како му је архитектура "буржоаска" како су ходници и комуникације "превише широки", и да његова активност подсећа на деловање "буржоаског штеточине" који разара наше социјалистичко друштво.
Вероватно би овде могло да се нађе тушта и тма других који су слично надрљали.
Невероватно: пронађох делић послератне судбине Драгослава Радисављевића. Сада знамо шта се десило са човеком који је пројектовао неке од најлепших грађевина Београда између два рата!!!
Мој текст о "буржоаском" Радисављевићу је на основу написа у листу "Наше градитељство", око 1949.
Штаб краљеве гарде користе Немци....
Браво Денди и Миловане! Послао сам ову фотографију сину Миодрага "Деда Милета" Савића, чувеном професору Слободану Савићу, који је живео као дете у стану изнад ове радње. Мало је рећи колико је био дирнут кад је видео ову фотографију. Професор Савић и данас живи у тој другој згради на Дорћолу коју је за његовог оца пројектовао Миладин Прљевић. Миодраг Савић и Прљевић су били добри пријатељи и недавно сам имао прилику да видим њихову сачувану преписку која се тицала израде те зграде на ћошку Јованове и Добрачине. Иначе, Савићи су имали још једну зграду у Сарајевској, у броју 77 (ова са слике је у броју 62) али тренутно не знам да ли је и њу пројектовао Прљевић или неки други знаменити архитекта тог времена...
Ако Вас пут нанесе туда, пре кућног броја, можда је препознате по овом локалу у приземљу, то највише подсећа на овај снимак.
Браво Денди и Миловане! Послао сам ову фотографију сину Миодрага "Деда Милета" Савића, чувеном професору Слободану Савићу, који је живео као дете у стану изнад ове радње. Мало је рећи колико је био дирнут кад је видео ову фотографију. Професор Савић и данас живи у тој другој згради на Дорћолу коју је за његовог оца пројектовао Миладин Прљевић. Миодраг Савић и Прљевић су били добри пријатељи и недавно сам имао прилику да видим њихову сачувану преписку која се тицала израде те зграде на ћошку Јованове и Добрачине. Иначе, Савићи су имали још једну зграду у Сарајевској, у броју 77 (ова са слике је у броју 62) али тренутно не знам да ли је и њу пројектовао Прљевић или неки други знаменити архитекта тог времена...
Обе зграде - ову са слике која се налази у Сарајевској и која је надзидана до непрепознатљивости (изгубљен је тиме карактеристични завршетак) као и кућу на углу Добрачине и Јованове пројектовао је Миладин Прљевић. Ова у Сарајевској је из 1935. а она на углу Добрачине је из 1940.
Прљевић је за Савиће (мислим да је у питању Савићев брат) радио још неку преправку куће на углу Булевара Деспота Стефана и Џорџа Вашингтона, али је то по свему судећи била нека ситна интервенција, јер је то јако стара кућа.
Да ли има негде фотографије те на броју 77, да видим о чему је реч?
Јесте, "бела зграда" у Сарајевској постоји и данас, само је узидана у низ других кућа па је слабо уочљива. Њен аутор је Михајло Радовановић и пројектована је и изграђена 1940. године.
Ово је испред болнице на Бежанијској коси.
Податак да је био службеник Министарства грађевина у влади Милана Недића ме је пак потпуно затекла а чињеница да је поштеђен и да је наставио да ради, па овај споменик...све ми делује невероватно.
Службеник Министарства грађевина у влади Милана Недића био је и архитекта Урош Мартиновић, па му то није сметало да после рата буде овенчан славним и ласкавим титулама и да ради многе најважније државне послове, од којих је Нови Београд, без сумње, један од највећих.
Кад смо већ код оних који су страдали, из списка последње окупационе владе може се лако видети да је арх. Александар Ђорђевић био један од министара (пре рата Ђорђевић је пројектовао Бели двор на Дедињу и низ објеката за Карађорђевиће). Он није настрадао, али, колико ми је познато, није после рата ни остварио иједно познато дело.
Од оних који су теже настрадали свакако је био и архитекта Драгослав Радисављевић који је пре рата био асистент факултета, и пројектовао две ваљда најлепше куће у стилу чистог необарока у Беоограду, и нешто других кућа у занимљивом модернизму са примесама локалне традиције: куће на углу Светог Саве и Охридске, у Смиљанићевој. После рата, при пројектовању болнице за неко место у Црној Гори, опањкан је како му је архитектура "буржоаска" како су ходници и комуникације "превише широки", и да његова активност подсећа на деловање "буржоаског штеточине" који разара наше социјалистичко друштво.
Вероватно би овде могло да се нађе тушта и тма других који су слично надрљали.
П.С. После писања овог текста наиђем сасвим случајно на овај линк:
http://wannabwriter.hubpages.com/hub/Topcider-Park-in-Belgrade
Невероватно: пронађох делић послератне судбине Драгослава Радисављевића. Сада знамо шта се десило са човеком који је пројектовао неке од најлепших грађевина Београда између два рата!!!
Мој текст о "буржоаском" Радисављевићу је на основу написа у листу "Наше градитељство", око 1949.