Дивно, савршено - Јездимир Денић је био архитекта, аутор оне прелепе, антологијске зграде Трговачке академије у српсковизантијском стилу (данас у Светогорској улици). Лако је могуће да су ово једине познате фотографије лика овог човека...
Прилажем овде неке пронађене слике ТА са нашег форума (међу којима је скен плана својеручно потписан)!
Знате ли можда да ли је Јездимир Денић преживео рат?
Јездимир Денић је до краја јула 1945. радио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина. Следећа слика је вероватно из периода пред II светски рат. Денић стоји у првом реду лево до Коруновића (који седи). У средини истог реда је Николај Краснов.
Од 1. августа 1945. до 1. августа 1946. Денић је био распоређен на послу реконструкције фабрике шећера на Чукарици. Живео је у кући у Илије Гарашанина 18. У том периоду у кругу фабрике подигао је и Споменик палим борцима. Мислим да је о овоме било речи и раније на форуму. Споменик је порушен око 1949.
Од 1946. до пензионисања 1951. године радио је у Грађевинском одељењу ИОНО-а. Умро је у Београду 1970.
На слици је са мајком и два брата испред родне куће у Крагујевцу.
Годишњак града Београда LIV за 2007. годину има текст на 45 страна о Денићу.
Јездимир Денић је до краја јула 1945. радио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина. Следећа слика је вероватно из периода пред II светски рат. Денић стоји у првом реду лево до Коруновића (који седи).
За Гавру занимљиво, а питање за све је: да ли би ово могла бити предратна телефонска говорница?
Наравно да је за Гавру ово занимљиво. Зато је Гавра то пре охо-хо времена и постовао. Скенирано из репрезентативног часописа Југославија, почетак шездесетих година. Сећам се да је Касина реаговао са одушевљењем.
А еМЗејац је мало забасао... сећање га не служи најбоље, или му се фотографија обашка свидела, па је тео да је поново стави пред очи аудиторијума.
А можда је скинуо са неког другог сајта. А неко је одавде мазнуо слику и тамо постовао. Ко ће знати. Ма, није ни важно.
Прве наше говорнице (1931/1932) су биле готово копије енглеских. Сећаш се ммиловане када је Милош Јуришић исповрнуо ону фотографију телефонске говорнице са Савског пристаништа у крупном плану? Само што ме шлог није стрефио! И та говорница је, баш као енглеске, па и ова овде, била црвена. Ваљда су наши поштари мислили да то тако мора.
За Гавру занимљиво, а питање за све је: да ли би ово могла бити предратна телефонска говорница?
Наравно да је за Гавру ово занимљиво. Зато је Гавра то пре охо-хо времена и постовао. Скенирано из репрезентативног часописа Југославија, почетак шездесетих година. Сећам се да је Касина реаговао са одушевљењем.
А еМЗејац је мало забасао... сећање га не служи најбоље, или му се фотографија обашка свидела, па је тео да је поново стави пред очи аудиторијума.
А можда је скинуо са неког другог сајта. А неко је одавде мазнуо слику и тамо постовао. Ко ће знати. Ма, није ни важно.
Прве наше говорнице (1931/1932) су биле готово копије енглеских. Сећаш се ммиловане када је Милош Јуришић исповрнуо ону фотографију телефонске говорнице са Савског пристаништа у крупном плану? Само што ме шлог није стрефио! И та говорница је, баш као енглеске, па и ова овде, била црвена. Ваљда су наши поштари мислили да то тако мора.
Јездимир Денић је до краја јула 1945. радио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина. Следећа слика је вероватно из периода пред II светски рат. Денић стоји у првом реду лево до Коруновића (који седи). У средини истог реда је Николај Краснов.
Од 1. августа 1945. до 1. августа 1946. Денић је био распоређен на послу реконструкције фабрике шећера на Чукарици. Живео је у кући у Илије Гарашанина 18. У том периоду у кругу фабрике подигао је и Споменик палим борцима. Мислим да је о овоме било речи и раније на форуму. Споменик је порушен око 1949.
Од 1946. до пензионисања 1951. године радио је у Грађевинском одељењу ИОНО-а. Умро је у Београду 1970.
Годишњак града Београда LIV за 2007. годину има текст на 45 страна о Денићу.
Денић, Коруновић и Краснов на једној фотографији...заиста изузетно!
За мене и није чудно али не знам како је ммиловану промакао овај текст у годишњаку из 2007.
Ови подаци су ме скроз изненадили...
Знам га као аутора зграде Трговачке академије, Коруновићевог следбеника и то је све. Не знам за његове односе са Коруновићем али су очигледно гајили сличан укус, како се то некада говорило.
Иронија је да сам читајући неке материјале са Чукарице, у тексту о реконструкцији фабрике шећера налетео на "инжењера Денића" али ни у сну не бих повезао да је реч о истој особи.
Податак да је био службеник Министарства грађевина у влади Милана Недића ме је пак потпуно затекла а чињеница да је поштеђен и да је наставио да ради, па овај споменик...све ми делује невероватно.
Хвала Буку на овоме!
Пре свега за ммилована, текст нашег колеге Александра Игњатовића али тврдим да је јако занимљив и за све остале посетиоце форума па га топло препоручујем...
ИЗМЕЂУ ЖЕЗЛА И КЉУЧА: НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И АРХИТЕКТОНСКО НАСЛЕЂЕ БЕОГРАДА И СРБИЈЕ У XIX И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ ХХ ВЕКА
http://www.facebook.com/photo.php?fbid=186144918139480&set=o.146241745432133&type=1&theater Molim za pomoc,nasao sam na fejsu ovu za mene izuzetnu fotku,radi se o mom kraju. Verovatno je slika bila ovde. U pitanju je Hajduk V.venac,u pozadini Sarajevska. Zna li se godina nastanka ove slike? Ja cenim da je oko 1940,jer je bela zgrada izgraddjena 1930-40, a hotel Jadran u Sarajevskoj je jos citav, nije urusen,sto se desilo 1941. Uzgred,hvala za iscrpnu debatu o lokaciji odrzavanja Sv.andr.skupstine
Čedomir Mitrinović i Miloš N. Brašić, 1937
Прилажем овде неке пронађене слике ТА са нашег форума (међу којима је скен плана својеручно потписан)!
Знате ли можда да ли је Јездимир Денић преживео рат?
Јездимир Денић је до краја јула 1945. радио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина. Следећа слика је вероватно из периода пред II светски рат. Денић стоји у првом реду лево до Коруновића (који седи). У средини истог реда је Николај Краснов.
Од 1. августа 1945. до 1. августа 1946. Денић је био распоређен на послу реконструкције фабрике шећера на Чукарици. Живео је у кући у Илије Гарашанина 18. У том периоду у кругу фабрике подигао је и Споменик палим борцима. Мислим да је о овоме било речи и раније на форуму. Споменик је порушен око 1949.
Од 1946. до пензионисања 1951. године радио је у Грађевинском одељењу ИОНО-а. Умро је у Београду 1970.
На слици је са мајком и два брата испред родне куће у Крагујевцу.
Годишњак града Београда LIV за 2007. годину има текст на 45 страна о Денићу.
Јездимир Денић је до краја јула 1945. радио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина. Следећа слика је вероватно из периода пред II светски рат. Денић стоји у првом реду лево до Коруновића (који седи).
Хвала много на овим информацијама.
Наравно да је за Гавру ово занимљиво. Зато је Гавра то пре охо-хо времена и постовао. Скенирано из репрезентативног часописа Југославија, почетак шездесетих година. Сећам се да је Касина реаговао са одушевљењем.
А еМЗејац је мало забасао... сећање га не служи најбоље, или му се фотографија обашка свидела, па је тео да је поново стави пред очи аудиторијума.
А можда је скинуо са неког другог сајта. А неко је одавде мазнуо слику и тамо постовао. Ко ће знати. Ма, није ни важно.
Прве наше говорнице (1931/1932) су биле готово копије енглеских. Сећаш се ммиловане када је Милош Јуришић исповрнуо ону фотографију телефонске говорнице са Савског пристаништа у крупном плану? Само што ме шлог није стрефио! И та говорница је, баш као енглеске, па и ова овде, била црвена. Ваљда су наши поштари мислили да то тако мора.
Наравно да је за Гавру ово занимљиво. Зато је Гавра то пре охо-хо времена и постовао. Скенирано из репрезентативног часописа Југославија, почетак шездесетих година. Сећам се да је Касина реаговао са одушевљењем.
А еМЗејац је мало забасао... сећање га не служи најбоље, или му се фотографија обашка свидела, па је тео да је поново стави пред очи аудиторијума.
А можда је скинуо са неког другог сајта. А неко је одавде мазнуо слику и тамо постовао. Ко ће знати. Ма, није ни важно.
Прве наше говорнице (1931/1932) су биле готово копије енглеских. Сећаш се ммиловане када је Милош Јуришић исповрнуо ону фотографију телефонске говорнице са Савског пристаништа у крупном плану? Само што ме шлог није стрефио! И та говорница је, баш као енглеске, па и ова овде, била црвена. Ваљда су наши поштари мислили да то тако мора.
Јездимир Денић је до краја јула 1945. радио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина. Следећа слика је вероватно из периода пред II светски рат. Денић стоји у првом реду лево до Коруновића (који седи). У средини истог реда је Николај Краснов.
Од 1. августа 1945. до 1. августа 1946. Денић је био распоређен на послу реконструкције фабрике шећера на Чукарици. Живео је у кући у Илије Гарашанина 18. У том периоду у кругу фабрике подигао је и Споменик палим борцима. Мислим да је о овоме било речи и раније на форуму. Споменик је порушен око 1949.
Од 1946. до пензионисања 1951. године радио је у Грађевинском одељењу ИОНО-а. Умро је у Београду 1970.
Годишњак града Београда LIV за 2007. годину има текст на 45 страна о Денићу.
Денић, Коруновић и Краснов на једној фотографији...заиста изузетно!
За мене и није чудно али не знам како је ммиловану промакао овај текст у годишњаку из 2007.
Ови подаци су ме скроз изненадили...
Знам га као аутора зграде Трговачке академије, Коруновићевог следбеника и то је све. Не знам за његове односе са Коруновићем али су очигледно гајили сличан укус, како се то некада говорило.
Иронија је да сам читајући неке материјале са Чукарице, у тексту о реконструкцији фабрике шећера налетео на "инжењера Денића" али ни у сну не бих повезао да је реч о истој особи.
Податак да је био службеник Министарства грађевина у влади Милана Недића ме је пак потпуно затекла а чињеница да је поштеђен и да је наставио да ради, па овај споменик...све ми делује невероватно.
Хвала Буку на овоме!
Пре свега за ммилована, текст нашег колеге Александра Игњатовића али тврдим да је јако занимљив и за све остале посетиоце форума па га топло препоручујем...
ИЗМЕЂУ ЖЕЗЛА И КЉУЧА: НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И АРХИТЕКТОНСКО НАСЛЕЂЕ БЕОГРАДА И СРБИЈЕ У XIX И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ ХХ ВЕКА
files.mail.ru/TACXV3