Турски заробљеници су се, изгледа, кретали улицама: Немањином, Кнеза Милоша, Краља Милана и Кнез Михајловом. Требало би означити локацију. Франческо би могао да нам помогне!
Господин са шубаром, на десној страни, личи ми на руског посланика Николаја Хартвига. Посланство је било преко пута Двора у Краља Милана. Претпостављам да су стране дипломате пратиле поступак са заробљеницима, у циљу контроле да ли се поштују правила. Такође, мислим да се ради о вишим официрима турске војске, у првом плану.
S obzirom da se ne krecu, mozda nije lose pretpostaviti da su ili na pocetku ili na kraju trase? Da nije ovo u Tadeusa?
Реко’ ја да је са Касином све у реду.
Извагонирао се (погледај његов цитат из ондашњих новина), одспавао и, ево, доручковао сабајле неколико кобаја.
Фалио си, комшија. Путник је пробао да те одмени. Богами, лепе слике је окачио. Али, Касинин лонг сајз је прави лонг сајз.
А ја већ помислио да се Дете К. прејело хајвара...
..."Да, имала је та кћер индустријалца сопствену кочију са два липицанера. Њена мајка Флора била је високо образована. Дружила се са Ротшилдовима из Француске и Немачке. Сама Естер била је промућурна и лепа девојка, дуге плаве косе и очију тако зелених, да се у њима могла препознати дубока, плаха вода реке Уне. Пошто је завршила факултет у Бечу, следеће године је склопила брак са Рахамимом. Овај брак јој је донео главобоље, јер Рахамим није желео да наследи посао њене породице по очевој страни. Због такве одлуке, њен је отац Ефраим био прилично несрећан. Али, ништа се ту није могло. Одмах после дипломирања на техничком факултету у Пешти, Рахамим се оженио. Био је то тврдоглав, згодан мушкарац у пуној снази. Једно за другим, родише се њихово двоје деце. Одлучан да се не прихвати одлично разрађеног посла свога таста, Рахамим је инсистирао да се његова породица пресели у Велики Град. За нову кућу у Великом Граду, Естерин отац им поклони салонску гарнитуру од ружиног дрвета. Гарнитура се састојала од шезлонга, округлог стола за шест особа, и столица посебне лепоте. Наслони и седишта ових столица били су урађени најфинијим гобленом. Свака од ових шест столица имала је по две различите "слике" цвећа. Свака од ових столица је, тако, имала композицију, израђену од најлепших нијанси светлих, пастелних боја: плавичасте, розе, зелене, љубичасте и жућкасте. Иако различитог концепта, све су слике на наслонима биле некако чудно и вешто "упарене" с онима на седиштима. Наслоне су красили букети, а седишта - расуто цвеће..."
(из приче Соба од ружиног дрвета")
Што се савезничких бомбардовања Подгорице тиче, бројке варирају али то заиста више није ни важно.
Dok ne rešim problem kopiranja zamolio bih sve da na MCM forumu potraže odgovore na svoja pitanja.
Priča o Crnoj Gori počinje na 8. strani, a Leskovac na 9.
Tačno je da brojke variraju, ne samo u slučaju Podgorice.
Problem je što i profesionalci (i istoričari i političari) sabiraju babe i žabe.
Ni po jednom parametru ne mogu da se upoređuju i sabiraju napadi jedne bombarderske grupe teških bombardera (strategijska bombardovanja) i napad, kako ih nazvaše, "čuvenih 'trojki' i 'šestorki' "(taktička bombardovanja).
Crnogorski autori koje citirate su to sve sabrali i onda poredili sa strategijskim napadima na nemačke gradove.
To je neozbiljan pristup.
Nisam shvatio ko je objavio dve knjige ...
Datum najjačeg bombardovanja, broj aviona i konstatacija da je to bilo najjače bombardovanje, tačni su.
Količina od 400 tona bombi se mnogo razlikuje od američke evidencije utroška (280 tona).
Autor se posebno proslavio sistematizovanjem bačenih bombi po kategorijama (feder, tepih, !?).
Opet po američkoj evidenciji utroška, bačene su isključivo razorne bombe. Tempirnih, zapaljivih i rasprskavajućih u ovom napadu nije bilo.
Poseban biser je tvrdnja "nekih izvora" o bombama od tri tone.
To neću da komentarišem. Sami se uverite u nosivost aviona B-17 i B-24
Аутор две књиге је извесни Коста Чакић из Подгорице, доле потписани.
Заиста не могу да улазим у веродостојност извора и техничких података али ту сте ви да укажете на неправилности из те области.
Резултат свега овога је сравњен град у бесомучним многобројним бомбардовањима и мени заиста није толико битно какве су бомбе бацане, колико пута су Подгорицу надлетали бомбардери, у каквој формацији су се тада налазили и на какве мисије су били упућивани.
То наравно не искључује ваше интервенције и довођење у питање веродостојност извора, чак шта више.
У временима у којима се свако бави свачим, такав приступ је по мени потребан и добродошао.
Нисам добио одговор на питање шта се дешавало у Лесковцу па су и њега савезници морали да сравне са земљом
и да ли имате неке податке о натписима "Срећан Ускрс" на савезничким бомбама које су падале на Београд те 1944.
padobranac75 је написао/ла:
Leskovac
Davis i Hronologija saglasni su da je Leskovac bombardovan dva puta - 5. aprila i 6. septembra 1944.
U bombardovanju 05.04.1944. učestvovala su 32 aviona. Oni su na železničke instalacije bacili 67 tona bombi.
U sledećem bombardovanju 06.09.1944., 25 aviona bacilo je 61 tonu bombi ponovo na železničke instalacije, a 77 aviona je bacilo 198,5 tona bombi na "taktičke ciljeve".
Tenkovske i ostale nemačke jedinice u Leskovcu toga dana bombardovale su 449. BG (130. misija) i 450. BG (137. misija).
Ако је ово одговор онда нисам задовољан.
Сви ови подаци су вероватно тачни али да је град онако страдао због "тенковских и осталих немачких јединица" и "тактичких циљева" доводи до тога да након рата ни један град у Европи није требало поштедети таквих разарања.
Да не бих отварао тему о 15 бомбардовања Ниша, 6 бомбардовања Косовске Митровице и тако даље (податке сте уредно изнели на свом форуму) овим престајемо да оптерећујемо Забавник јер нас овде очекује много лепих нових фотографија престонице из неких заборављених и од нас сакривених дана.
Може ли неко да постави слику објекта где је заседала Светоандрејска скупштина? У књизи "Патрицији и пустовлови-тајне старог Београда" Симе Ћирковића,наводи се да је то пивара на углу Балканске и Немањине..,мада овде сам видео причу да је то на углу Балканске и А.Гепрата??? Шта је истина?
да ли се можда сећате неког имена и презимена људи са фотографија или људи које сте тада сретали? Можда је неко од познатијих људи био у тим групама "ратара".
П.С. Ако смем да приметим, изгледа ми да је добровољни рад некако баш везан за ове наше просторе. Ипак, мора се приметити да су људи на овим фотографијама у једном од ваљда најгорих и најтежих времена, ипак покушавали и здушно се трудили да одрже некакво достојанство (надам се да сам пронашао адекватан израз) у одевању, и при фотографисању...
Драги пријатељу, нажалост знам само три имена особа на горњим сликама.
1. Драгутин Бракић (рођен као Немац Карло Браки, ожењен Српкињом и прекрштен у Србина), машински инжењер, касније на неком високом положају у предузећу „Јанко Лисјак“, комшија и пријатељ Брашована.
2. Јездимир Денић, инжењер (не знам које струке), више га знам из Стрељачке дружине него из Министарства.
3. По презимену Чепе, Словенка, секретарица, сви су је звали „Чепа“ па јој не знам име.
Што се тиче уштогљености – па то је било уобичајено да су интелектуалци (па и многи мећу занатлијама и радницима) носили сакое и кравате. Погледајте слике са улица од пре Другог светског рата. Чак су и шешири били скоро обавезни. И за време окупације, па и дуго дуго за време социјализма, људи су се, и поред немаштине, трудили да се облаче уљудно. Одећа се прекрајала, превртала, а сећам се да су нам мајке, тетке и бабе одсецале леђа на кошуљама да би направиле крагне по новој моди.
Данашњи „одрпанци“ не знају шта хоће, знају шта неће, а жао ми их је што не знају шта значи бити срећан малим.
Може ли неко да постави слику објекта где је заседала Светоандрејска скупштина? У књизи "Патрицији и пустовлови-тајне старог Београда" Симе Ћирковића,наводи се да је то пивара на углу Балканске и Немањине..,мада овде сам видео причу да је то на углу Балканске и А.Гепрата??? Шта је истина?
Evo je slika iz Admirala Geprata...
i sta je VA "tamo" napisao
Цитат:
1. Velika pivara
Pivara je sagrađena 1839. godine u služila je do 1871. U toj zgradi bila je velika dvorana pa kako u Beogradunije bilo sličnih, u njoj je održana i čuvena Svetoandrejska skupština 1858-59, kada je srušen Aleksandar Karađorđević i na vlast po drugi pot dovedena dinastija Obrenovića. Zgrada je imala visok suteren i prizemlje. Arhitektura ove zgrade je, kako ističe Nestorović, veoma slična onoj na srednjem spratu Sta-rog zdanja sa polukružnim prozorima čiji su luci poduhvaćeni horizontalnim profilom duž fasada. Verovatno je da je projek-tant obeju zgrada isti pa bi se moglo i pretpostaviti da su i ovde bili autori Franc Janke ili Franc Dobi.
Ugao Balkanske i Nemanjine smo bas pre par strana "obradjivali" slikama, ne deluje mi kao pravo mesto za skupstinu...
Нисам добио одговор на питање шта се дешавало у Лесковцу па су и њега савезници морали да сравне са земљом
и да ли имате неке податке о натписима "Срећан Ускрс" на савезничким бомбама које су падале на Београд те 1944.
Нисам превише сигуран, али ми се чини да сам у годишњаку Народног музеја Лесковац, Лесковачком зборнику, читао описе бомбардовања, са датумима, набрајањем објеката и жртава... Међутим, због радова у фирми, цела библиотека је спакована и измештена, тако да не могу да дођем до зборника и да евентуално копирам чланак.
Може ли неко да постави слику објекта где је заседала Светоандрејска скупштина? У књизи "Патрицији и пустовлови-тајне старог Београда" Симе Ћирковића,наводи се да је то пивара на углу Балканске и Немањине..,мада овде сам видео причу да је то на углу Балканске и А.Гепрата??? Шта је истина?
1839. године, по налогу кнеза Михаила, на Јалији је подигнута Велика пивара.
Друга Велика пивара, на углу садашње Балканске и Адмирала Гепрата, саграђена је по наредби кнегиње Љубице.
Светоандрејска скупштина је одржана у Београду (друга Велика пивара) у времену од 11. децембра 1858. до 31. јануара 1859. године. На њој је извршена смена династија у Кнежевини Србији. Скупштина на српски трон враћа остарелог кнеза Милоша Обреновића. По угледу на европске земље, Милош издаје налог Савету да издвоји средства за издавање две врсте споменица, којима би се обележио овај значајан догађај за њега, његову династију и Србију. Споменице је требало да се поделе свим депутатима, учесницима Светоандрејске скупштине као израз захвалности.
Прву споменицу кружног облика, израђену од сребра, моделовао је Анастас Јовановић. На предњој страни је попрсје кнеза Милоша са исписом његовог имена, а на наличју у пет редова стоји испис: СВЕТО / АНДРЕЈСКА / СКУПШТИНА / 1858 / ЗА ПРИВРЖЕНОСТ. Уручена је свим грађанским лицима депутатима на Скупштини, којих је, према једном извору, било 378. За свештена лица која су били депутати на Светоандрејској скупштини, а њих је било 58, Милош је дао да се израде златни крстови, на којима стоји исписано: М. О I. / СВ. АНДР. СКУПШТИНА / 1858 с једне, а са друге: ЗА / ПРИВРЖЕНОСТ / Х. Приказани примерак првог златног одличја обновљене Србије је за сада, колико је познато, и јединоочувани од оних 58, који су учесницима – депутатима Скупштине, додељени и уручени у Крагујевцу 1859. у време трајања Малогоспојинске народне скупштине, од 10. до 24. септембра.
Споменица поводом 40 година од одржавања Светоандрејске скупштине
Споменица поводом 50 година од одржавања Светоандрејске скупштине
Zamolio bih ako neko ima mozda clanak u jednom od predhodnih brojeva o LP plocama i gramofonima ako ima bar skenirano da mi posalje....ili link jer je bio u arhivi ali sam zakasnio....moj drug je imao taj broj gde je bio taj clanak medjutim negde ga je sklonio ni sam ne zna gde je....znacilo bi mi jer sam veliki ljubitelj LP-a
Unapred veliko hvala i izvinjavam se na offtopicu!
Господин са шубаром, на десној страни, личи ми на руског посланика Николаја Хартвига. Посланство је било преко пута Двора у Краља Милана. Претпостављам да су стране дипломате пратиле поступак са заробљеницима, у циљу контроле да ли се поштују правила. Такође, мислим да се ради о вишим официрима турске војске, у првом плану.
S obzirom da se ne krecu, mozda nije lose pretpostaviti da su ili na pocetku ili na kraju trase? Da nije ovo u Tadeusa?
Извагонирао се (погледај његов цитат из ондашњих новина), одспавао и, ево, доручковао сабајле неколико кобаја.
Фалио си, комшија. Путник је пробао да те одмени. Богами, лепе слике је окачио. Али, Касинин лонг сајз је прави лонг сајз.
А ја већ помислио да се Дете К. прејело хајвара...
(из приче Соба од ружиног дрвета")
Што се савезничких бомбардовања Подгорице тиче, бројке варирају али то заиста више није ни важно.
Dok ne rešim problem kopiranja zamolio bih sve da na MCM forumu potraže odgovore na svoja pitanja.
Priča o Crnoj Gori počinje na 8. strani, a Leskovac na 9.
Tačno je da brojke variraju, ne samo u slučaju Podgorice.
Problem je što i profesionalci (i istoričari i političari) sabiraju babe i žabe.
Ni po jednom parametru ne mogu da se upoređuju i sabiraju napadi jedne bombarderske grupe teških bombardera (strategijska bombardovanja) i napad, kako ih nazvaše, "čuvenih 'trojki' i 'šestorki' "(taktička bombardovanja).
Crnogorski autori koje citirate su to sve sabrali i onda poredili sa strategijskim napadima na nemačke gradove.
To je neozbiljan pristup.
Nisam shvatio ko je objavio dve knjige ...
Datum najjačeg bombardovanja, broj aviona i konstatacija da je to bilo najjače bombardovanje, tačni su.
Količina od 400 tona bombi se mnogo razlikuje od američke evidencije utroška (280 tona).
Autor se posebno proslavio sistematizovanjem bačenih bombi po kategorijama (feder, tepih, !?).
Opet po američkoj evidenciji utroška, bačene su isključivo razorne bombe. Tempirnih, zapaljivih i rasprskavajućih u ovom napadu nije bilo.
Poseban biser je tvrdnja "nekih izvora" o bombama od tri tone.
To neću da komentarišem. Sami se uverite u nosivost aviona B-17 i B-24
www.warbirdsresourcegroup.org
Valjda sam dobro prekucao.
Аутор две књиге је извесни Коста Чакић из Подгорице, доле потписани.
Заиста не могу да улазим у веродостојност извора и техничких података али ту сте ви да укажете на неправилности из те области.
Резултат свега овога је сравњен град у бесомучним многобројним бомбардовањима и мени заиста није толико битно какве су бомбе бацане, колико пута су Подгорицу надлетали бомбардери, у каквој формацији су се тада налазили и на какве мисије су били упућивани.
То наравно не искључује ваше интервенције и довођење у питање веродостојност извора, чак шта више.
У временима у којима се свако бави свачим, такав приступ је по мени потребан и добродошао.
Нисам добио одговор на питање шта се дешавало у Лесковцу па су и њега савезници морали да сравне са земљом
и да ли имате неке податке о натписима "Срећан Ускрс" на савезничким бомбама које су падале на Београд те 1944.
Leskovac
Davis i Hronologija saglasni su da je Leskovac bombardovan dva puta - 5. aprila i 6. septembra 1944.
U bombardovanju 05.04.1944. učestvovala su 32 aviona. Oni su na železničke instalacije bacili 67 tona bombi.
U sledećem bombardovanju 06.09.1944., 25 aviona bacilo je 61 tonu bombi ponovo na železničke instalacije, a 77 aviona je bacilo 198,5 tona bombi na "taktičke ciljeve".
Tenkovske i ostale nemačke jedinice u Leskovcu toga dana bombardovale su 449. BG (130. misija) i 450. BG (137. misija).
Ако је ово одговор онда нисам задовољан.
Сви ови подаци су вероватно тачни али да је град онако страдао због "тенковских и осталих немачких јединица" и "тактичких циљева" доводи до тога да након рата ни један град у Европи није требало поштедети таквих разарања.
Да не бих отварао тему о 15 бомбардовања Ниша, 6 бомбардовања Косовске Митровице и тако даље (податке сте уредно изнели на свом форуму) овим престајемо да оптерећујемо Забавник јер нас овде очекује много лепих нових фотографија престонице из неких заборављених и од нас сакривених дана.
Поздрав и још једном хвала на изнетим подацима.
да ли се можда сећате неког имена и презимена људи са фотографија или људи које сте тада сретали? Можда је неко од познатијих људи био у тим групама "ратара".
П.С. Ако смем да приметим, изгледа ми да је добровољни рад некако баш везан за ове наше просторе. Ипак, мора се приметити да су људи на овим фотографијама у једном од ваљда најгорих и најтежих времена, ипак покушавали и здушно се трудили да одрже некакво достојанство (надам се да сам пронашао адекватан израз) у одевању, и при фотографисању...
Драги пријатељу, нажалост знам само три имена особа на горњим сликама.
1. Драгутин Бракић (рођен као Немац Карло Браки, ожењен Српкињом и прекрштен у Србина), машински инжењер, касније на неком високом положају у предузећу „Јанко Лисјак“, комшија и пријатељ Брашована.
2. Јездимир Денић, инжењер (не знам које струке), више га знам из Стрељачке дружине него из Министарства.
3. По презимену Чепе, Словенка, секретарица, сви су је звали „Чепа“ па јој не знам име.
Што се тиче уштогљености – па то је било уобичајено да су интелектуалци (па и многи мећу занатлијама и радницима) носили сакое и кравате. Погледајте слике са улица од пре Другог светског рата. Чак су и шешири били скоро обавезни. И за време окупације, па и дуго дуго за време социјализма, људи су се, и поред немаштине, трудили да се облаче уљудно. Одећа се прекрајала, превртала, а сећам се да су нам мајке, тетке и бабе одсецале леђа на кошуљама да би направиле крагне по новој моди.
Данашњи „одрпанци“ не знају шта хоће, знају шта неће, а жао ми их је што не знају шта значи бити срећан малим.
Evo je slika iz Admirala Geprata...
i sta je VA "tamo" napisao
Pivara je sagrađena 1839. godine u služila je do 1871. U toj zgradi bila je velika dvorana pa kako u Beogradunije bilo sličnih, u njoj je održana i čuvena Svetoandrejska skupština 1858-59, kada je srušen Aleksandar Karađorđević i na vlast po drugi pot dovedena dinastija Obrenovića. Zgrada je imala visok suteren i prizemlje. Arhitektura ove zgrade je, kako ističe Nestorović, veoma slična onoj na srednjem spratu Sta-rog zdanja sa polukružnim prozorima čiji su luci poduhvaćeni horizontalnim profilom duž fasada. Verovatno je da je projek-tant obeju zgrada isti pa bi se moglo i pretpostaviti da su i ovde bili autori Franc Janke ili Franc Dobi.
Ugao Balkanske i Nemanjine smo bas pre par strana "obradjivali" slikama, ne deluje mi kao pravo mesto za skupstinu...
и да ли имате неке податке о натписима "Срећан Ускрс" на савезничким бомбама које су падале на Београд те 1944.
Нисам превише сигуран, али ми се чини да сам у годишњаку Народног музеја Лесковац, Лесковачком зборнику, читао описе бомбардовања, са датумима, набрајањем објеката и жртава... Међутим, због радова у фирми, цела библиотека је спакована и измештена, тако да не могу да дођем до зборника и да евентуално копирам чланак.
1839. године, по налогу кнеза Михаила, на Јалији је подигнута Велика пивара.
Друга Велика пивара, на углу садашње Балканске и Адмирала Гепрата, саграђена је по наредби кнегиње Љубице.
Светоандрејска скупштина је одржана у Београду (друга Велика пивара) у времену од 11. децембра 1858. до 31. јануара 1859. године. На њој је извршена смена династија у Кнежевини Србији. Скупштина на српски трон враћа остарелог кнеза Милоша Обреновића. По угледу на европске земље, Милош издаје налог Савету да издвоји средства за издавање две врсте споменица, којима би се обележио овај значајан догађај за њега, његову династију и Србију. Споменице је требало да се поделе свим депутатима, учесницима Светоандрејске скупштине као израз захвалности.
Прву споменицу кружног облика, израђену од сребра, моделовао је Анастас Јовановић. На предњој страни је попрсје кнеза Милоша са исписом његовог имена, а на наличју у пет редова стоји испис: СВЕТО / АНДРЕЈСКА / СКУПШТИНА / 1858 / ЗА ПРИВРЖЕНОСТ. Уручена је свим грађанским лицима депутатима на Скупштини, којих је, према једном извору, било 378. За свештена лица која су били депутати на Светоандрејској скупштини, а њих је било 58, Милош је дао да се израде златни крстови, на којима стоји исписано: М. О I. / СВ. АНДР. СКУПШТИНА / 1858 с једне, а са друге: ЗА / ПРИВРЖЕНОСТ / Х. Приказани примерак првог златног одличја обновљене Србије је за сада, колико је познато, и јединоочувани од оних 58, који су учесницима – депутатима Скупштине, додељени и уручени у Крагујевцу 1859. у време трајања Малогоспојинске народне скупштине, од 10. до 24. септембра.
Споменица поводом 40 година од одржавања Светоандрејске скупштине
Споменица поводом 50 година од одржавања Светоандрејске скупштине
Unapred veliko hvala i izvinjavam se na offtopicu!
Можда је ово:
http://img198.imageshack.us/img198/834/10zab.jpg
http://img24.imageshack.us/img24/4184/11zab.jpg
http://img444.imageshack.us/img444/3431/12zab.jpg