Нисам добио одговор на питање шта се дешавало у Лесковцу па су и њега савезници морали да сравне са земљом
и да ли имате неке податке о натписима "Срећан Ускрс" на савезничким бомбама које су падале на Београд те 1944.
Нисам превише сигуран, али ми се чини да сам у годишњаку Народног музеја Лесковац, Лесковачком зборнику, читао описе бомбардовања, са датумима, набрајањем објеката и жртава... Међутим, због радова у фирми, цела библиотека је спакована и измештена, тако да не могу да дођем до зборника и да евентуално копирам чланак.
Проверено у Народном музеју, Лесковац:
Научни скуп о савезничком бомбардовању Лесковца је одржан 1994. године.
Радови са научног скупа објављени су у годишњаку Лесковачки зборник за 1995. годину.
Поред тога, објављена је књига (подаци Народне библиотеке Србије, Београд):
Аутор:Павловић, Момчило; Трајковић, Верољуб Наслов: Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. : студија и документи / Момчило Павловић, Верољуб Трајковић ; [преводилац Предраг Марковић] Врста/садржај: књига Језик: српски Година: 1995 Издавање и производња: Лесковац: Народни музеј ; Београд : Институт за савремену историју, 1995 (Лесковац : Напредак) Физички опис: XCIV, 324 стр., [16] стр. с таблама : факс. ; 22 цм ISBN: 86-7403-061-0
COBISS.SR-ID: 37121804 Сигнатуре: 1. MAG II 153385/22 2. MAG II 153385/22 d 3. MJ II 1064
Може ли неко да постави слику објекта где је заседала Светоандрејска скупштина? У књизи "Патрицији и пустовлови-тајне старог Београда" Симе Ћирковића,наводи се да је то пивара на углу Балканске и Немањине..,мада овде сам видео причу да је то на углу Балканске и А.Гепрата??? Шта је истина?
1839. године, по налогу кнеза Михаила, на Јалији је подигнута Велика пивара.
Друга Велика пивара, на углу садашње Балканске и Адмирала Гепрата, саграђена је по наредби кнегиње Љубице.
Светоандрејска скупштина је одржана у Београду (друга Велика пивара) у времену од 11. децембра 1858. до 31. јануара 1859. године. На њој је извршена смена династија у Кнежевини Србији. Скупштина на српски трон враћа остарелог кнеза Милоша Обреновића. По угледу на европске земље, Милош издаје налог Савету да издвоји средства за издавање две врсте споменица, којима би се обележио овај значајан догађај за њега, његову династију и Србију. Споменице је требало да се поделе свим депутатима, учесницима Светоандрејске скупштине као израз захвалности.
Прву споменицу кружног облика, израђену од сребра, моделовао је Анастас Јовановић. На предњој страни је попрсје кнеза Милоша са исписом његовог имена, а на наличју у пет редова стоји испис: СВЕТО / АНДРЕЈСКА / СКУПШТИНА / 1858 / ЗА ПРИВРЖЕНОСТ. Уручена је свим грађанским лицима депутатима на Скупштини, којих је, према једном извору, било 378. За свештена лица која су били депутати на Светоандрејској скупштини, а њих је било 58, Милош је дао да се израде златни крстови, на којима стоји исписано: М. О I. / СВ. АНДР. СКУПШТИНА / 1858 с једне, а са друге: ЗА / ПРИВРЖЕНОСТ / Х. Приказани примерак првог златног одличја обновљене Србије је за сада, колико је познато, и јединоочувани од оних 58, који су учесницима – депутатима Скупштине, додељени и уручени у Крагујевцу 1859. у време трајања Малогоспојинске народне скупштине, од 10. до 24. септембра.
Споменица поводом 40 година од одржавања Светоандрејске скупштине
Споменица поводом 50 година од одржавања Светоандрејске скупштине
A kad smo kod Svetoandrejaca, evo i one poznate slike ondašnjih Poslanika- Skupštinara
Da li neko ima fotke učesnika skupštine u dobroj rezoluciji
Нисам добио одговор на питање шта се дешавало у Лесковцу па су и њега савезници морали да сравне са земљом
и да ли имате неке податке о натписима "Срећан Ускрс" на савезничким бомбама које су падале на Београд те 1944.
Нисам превише сигуран, али ми се чини да сам у годишњаку Народног музеја Лесковац, Лесковачком зборнику, читао описе бомбардовања, са датумима, набрајањем објеката и жртава... Међутим, због радова у фирми, цела библиотека је спакована и измештена, тако да не могу да дођем до зборника и да евентуално копирам чланак.
Проверено у Народном музеју, Лесковац:
Научни скуп о савезничком бомбардовању Лесковца је одржан 1994. године.
Радови са научног скупа објављени су у годишњаку Лесковачки зборник за 1995. годину.
Поред тога, објављена је књига (подаци Народне библиотеке Србије, Београд):
Аутор:Павловић, Момчило; Трајковић, Верољуб Наслов: Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. : студија и документи / Момчило Павловић, Верољуб Трајковић ; [преводилац Предраг Марковић] Врста/садржај: књига Језик: српски Година: 1995 Издавање и производња: Лесковац: Народни музеј ; Београд : Институт за савремену историју, 1995 (Лесковац : Напредак) Физички опис: XCIV, 324 стр., [16] стр. с таблама : факс. ; 22 цм ISBN: 86-7403-061-0
COBISS.SR-ID: 37121804 Сигнатуре: 1. MAG II 153385/22 2. MAG II 153385/22 d 3. MJ II 1064
Још једна теорија о фотографијама И. В. Громана у Србији 1876-78: после анализе фотографија, дошло се "до закључка да оне немају само документарни значај већ да је циљ њиховог стварања био и војно-обавештајни, то јест да је И. Громан увежбан „документариста по војном задатку“.
Не брзати са негативним закључцима: један од два аутора је професионални историчар, а текст је објављен у озбиљном часопису: BALCANICA XXXII–XXXIII, Belgrade, 2003, стр. 197
Још једна теорија о фотографијама И. В. Громана у Србији 1876-78: "дошло до закључка да оне немају само документарни значај већ да је циљ њиховог стварања био и војно-обавештајни, то јест да је И. Громан увежбан „документариста по војном задатку“. Не брзати са негативним закључцима: аутори су професионаони историчари, а текст је објављен у озбиљном часопису: BALCANICA XXXII–XXXIII, Belgrade, 2003, стр. 197
Е, сад, много важно да ли је био шпијун!
За нас је од највеће важности што је тај човек уопште снимао, фотографисао Србију тих година, и што су те слике сачуване.
Баш ме брига с којим циљем су Швабе сликале Крагујевац у току Првог светског рата. Али, за мене су те слике најлепше, најпрофисионалније снимљене, у то време у Србији. Право је благо то што их је Душан уопште купио, и што се сада налазе тамо одакле су и пошле: у Крагујевцу!
У својим, истраживањима сам дошао до података да је Самсон Чернов био опасан швалер! Зна се да је за време Балканских ратова очијукао са неком из прека, па су га наши из контраобавештајне службе пратили, да случајно не одаје војне тајне швалерки (чини ми се Танкосић).
Нисам знао шта је било са њим после рата, али је Бог дао овај интернет, а Американци су вредни, па су старе новине турили на Мрежу. Нађем да је капетан српске војске Чернов био у неприлично пријатељским односима са млађахном супругом председника ондашњег америчког УС Стила. Шта ће човек, леп ко уписан, а она је раније била глумица. Она добије лепу "отпремнину", па купе вилу у Бијарицу. Само, изгледа да се превише трошио - умро је у 42. години!
И сад, шта да му се замери? Што је био швалер? Ма, тај човек је за Србију учинио велике ствари. Његове заслуге су огромне. Шта је све снимио! А имао је и маркетиншког духа, па је истину о Србији ширио по Европи и Америци! Много и за неког нашег човека, а камоли странца, Руса!
Још једна теорија о фотографијама И. В. Громана у Србији 1876-78: "дошло до закључка да оне немају само документарни значај већ да је циљ њиховог стварања био и војно-обавештајни, то јест да је И. Громан увежбан „документариста по војном задатку“. Не брзати са негативним закључцима: аутори су професионаони историчари, а текст је објављен у озбиљном часопису: BALCANICA XXXII–XXXIII, Belgrade, 2003, стр. 197
Е, сад, много важно да ли је био шпијун!
Али, Гавро, ко је рекао да је важно?
Просто, о Громану се ништа не зна и та мистерија наводи људе на разне занимљиве теорије о њему и његовом раду. Ништа више.
Још једна теорија о фотографијама И. В. Громана у Србији 1876-78: "дошло до закључка да оне немају само документарни значај већ да је циљ њиховог стварања био и војно-обавештајни, то јест да је И. Громан увежбан „документариста по војном задатку“. Не брзати са негативним закључцима: аутори су професионаони историчари, а текст је објављен у озбиљном часопису: BALCANICA XXXII–XXXIII, Belgrade, 2003, стр. 197
Е, сад, много важно да ли је био шпијун!
За нас је од највеће важности што је тај човек уопште снимао, фотографисао Србију тих година, и што су те слике сачуване.
Баш ме брига с којим циљем су Швабе сликале Крагујевац у току Првог светског рата. Али, за мене су те слике најлепше, најпрофисионалније снимљене, у то време у Србији. Право је благо то што их је Душан уопште купио, и што се сада налазе тамо одакле су и пошле: у Крагујевцу!
У својим, истраживањима сам дошао до података да је Самсон Чернов био опасан швалер! Зна се да је за време Балканских ратова очијукао са неком из прека, па су га наши из контраобавештајне службе пратили, да случајно не одаје војне тајне швалерки (чини ми се Танкосић).
Нисам знао шта је било са њим после рата, али је Бог дао овај интернет, а Американци су вредни, па су старе новине турили на Мрежу. Нађем да је капетан српске војске Чернов био у неприлично пријатељским односима са млађахном супругом председника ондашњег америчког УС Стила. Шта ће човек, леп ко уписан, а она је раније била глумица. Она добије лепу "отпремнину", па купе вилу у Бијарицу. Само, изгледа да се превише трошио - умро је у 42. години!
И сад, шта да му се замери? Што је био швалер? Ма, тај човек је за Србију учинио велике ствари. Његове заслуге су огромне. Шта је све снимио! А имао је и маркетиншког духа, па је истину о Србији ширио по Европи и Америци! Много и за неког нашег човека, а камоли странца, Руса!
Осим оног што овде видех од Громанових фотографија и нешто мало на другим местима, није ми познато шире Громаново дело по Србији. Према оном што знам, слаба вајда од таквог шпијуна. Односно, и данас свака служба може да извлачи закључке из разгледница и фотографија у часописима како народ живи у неком месту или држави, како изгледају значајни објекти итд. У суштини, руској служби нису требале Громанове информације о српској војсци - међу руским добровољцима је сигурно било оних који су све помно гледали и бележили (и сваезници се шпијунирају, не само непријатељи) у бројним контактима са војском и народом. Громанове фотографије могу бити од интереса једино кад се односе на војна утврђења, њихов конкретан изглед, одбрамбену моћ итд. Како изгледа данашњи Студентски трг, ратна болничка соба, пољска болница или механа на ондашњој периферији - не видим ту никакве обавештајне податке. Мада је сваки податак интересантан за службе те врсте. И данас, кад "окачите" своју фотографију са летовања на Facebook аутоматски сте постали предмет посматрања. Али то је већ OT.
и да ли имате неке податке о натписима "Срећан Ускрс" на савезничким бомбама које су падале на Београд те 1944.
Нисам превише сигуран, али ми се чини да сам у годишњаку Народног музеја Лесковац, Лесковачком зборнику, читао описе бомбардовања, са датумима, набрајањем објеката и жртава... Међутим, због радова у фирми, цела библиотека је спакована и измештена, тако да не могу да дођем до зборника и да евентуално копирам чланак.
Проверено у Народном музеју, Лесковац:
Научни скуп о савезничком бомбардовању Лесковца је одржан 1994. године.
Радови са научног скупа објављени су у годишњаку Лесковачки зборник за 1995. годину.
Поред тога, објављена је књига (подаци Народне библиотеке Србије, Београд):
Аутор: Павловић, Момчило; Трајковић, Верољуб
Наслов: Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. : студија и документи / Момчило Павловић, Верољуб Трајковић ; [преводилац Предраг Марковић]
Врста/садржај: књига
Језик: српски
Година: 1995
Издавање и производња: Лесковац: Народни музеј ; Београд : Институт за савремену историју, 1995 (Лесковац : Напредак)
Физички опис: XCIV, 324 стр., [16] стр. с таблама : факс. ; 22 цм
ISBN: 86-7403-061-0
COBISS.SR-ID: 37121804
Сигнатуре:
1. MAG II 153385/22
2. MAG II 153385/22 d
3. MJ II 1064
И ја бих рекао.
Стара редакција ћирилице, погледајте слово Н. :smile:
1839. године, по налогу кнеза Михаила, на Јалији је подигнута Велика пивара.
Друга Велика пивара, на углу садашње Балканске и Адмирала Гепрата, саграђена је по наредби кнегиње Љубице.
Светоандрејска скупштина је одржана у Београду (друга Велика пивара) у времену од 11. децембра 1858. до 31. јануара 1859. године. На њој је извршена смена династија у Кнежевини Србији. Скупштина на српски трон враћа остарелог кнеза Милоша Обреновића. По угледу на европске земље, Милош издаје налог Савету да издвоји средства за издавање две врсте споменица, којима би се обележио овај значајан догађај за њега, његову династију и Србију. Споменице је требало да се поделе свим депутатима, учесницима Светоандрејске скупштине као израз захвалности.
Прву споменицу кружног облика, израђену од сребра, моделовао је Анастас Јовановић. На предњој страни је попрсје кнеза Милоша са исписом његовог имена, а на наличју у пет редова стоји испис: СВЕТО / АНДРЕЈСКА / СКУПШТИНА / 1858 / ЗА ПРИВРЖЕНОСТ. Уручена је свим грађанским лицима депутатима на Скупштини, којих је, према једном извору, било 378. За свештена лица која су били депутати на Светоандрејској скупштини, а њих је било 58, Милош је дао да се израде златни крстови, на којима стоји исписано: М. О I. / СВ. АНДР. СКУПШТИНА / 1858 с једне, а са друге: ЗА / ПРИВРЖЕНОСТ / Х. Приказани примерак првог златног одличја обновљене Србије је за сада, колико је познато, и јединоочувани од оних 58, који су учесницима – депутатима Скупштине, додељени и уручени у Крагујевцу 1859. у време трајања Малогоспојинске народне скупштине, од 10. до 24. септембра.
Споменица поводом 40 година од одржавања Светоандрејске скупштине
Споменица поводом 50 година од одржавања Светоандрејске скупштине
A kad smo kod Svetoandrejaca, evo i one poznate slike ondašnjih Poslanika- Skupštinara
Da li neko ima fotke učesnika skupštine u dobroj rezoluciji
и да ли имате неке податке о натписима "Срећан Ускрс" на савезничким бомбама које су падале на Београд те 1944.
Нисам превише сигуран, али ми се чини да сам у годишњаку Народног музеја Лесковац, Лесковачком зборнику, читао описе бомбардовања, са датумима, набрајањем објеката и жртава... Међутим, због радова у фирми, цела библиотека је спакована и измештена, тако да не могу да дођем до зборника и да евентуално копирам чланак.
Проверено у Народном музеју, Лесковац:
Научни скуп о савезничком бомбардовању Лесковца је одржан 1994. године.
Радови са научног скупа објављени су у годишњаку Лесковачки зборник за 1995. годину.
Поред тога, објављена је књига (подаци Народне библиотеке Србије, Београд):
Аутор: Павловић, Момчило; Трајковић, Верољуб
Наслов: Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. : студија и документи / Момчило Павловић, Верољуб Трајковић ; [преводилац Предраг Марковић]
Врста/садржај: књига
Језик: српски
Година: 1995
Издавање и производња: Лесковац: Народни музеј ; Београд : Институт за савремену историју, 1995 (Лесковац : Напредак) Физички опис: XCIV, 324 стр., [16] стр. с таблама : факс. ; 22 цм
ISBN: 86-7403-061-0
COBISS.SR-ID: 37121804
Сигнатуре:
1. MAG II 153385/22
2. MAG II 153385/22 d
3. MJ II 1064
Хвала Гавро. :wink:
Не брзати са негативним закључцима:
Е, сад, много важно да ли је био шпијун!
За нас је од највеће важности што је тај човек уопште снимао, фотографисао Србију тих година, и што су те слике сачуване.
Баш ме брига с којим циљем су Швабе сликале Крагујевац у току Првог светског рата. Али, за мене су те слике најлепше, најпрофисионалније снимљене, у то време у Србији. Право је благо то што их је Душан уопште купио, и што се сада налазе тамо одакле су и пошле: у Крагујевцу!
У својим, истраживањима сам дошао до података да је Самсон Чернов био опасан швалер! Зна се да је за време Балканских ратова очијукао са неком из прека, па су га наши из контраобавештајне службе пратили, да случајно не одаје војне тајне швалерки (чини ми се Танкосић).
Нисам знао шта је било са њим после рата, али је Бог дао овај интернет, а Американци су вредни, па су старе новине турили на Мрежу. Нађем да је капетан српске војске Чернов био у неприлично пријатељским односима са млађахном супругом председника ондашњег америчког УС Стила. Шта ће човек, леп ко уписан, а она је раније била глумица. Она добије лепу "отпремнину", па купе вилу у Бијарицу. Само, изгледа да се превише трошио - умро је у 42. години!
И сад, шта да му се замери? Што је био швалер? Ма, тај човек је за Србију учинио велике ствари. Његове заслуге су огромне. Шта је све снимио! А имао је и маркетиншког духа, па је истину о Србији ширио по Европи и Америци! Много и за неког нашег човека, а камоли странца, Руса!
Е, сад, много важно да ли је био шпијун!
Али, Гавро, ко је рекао да је важно?
Просто, о Громану се ништа не зна и та мистерија наводи људе на разне занимљиве теорије о њему и његовом раду. Ништа више.
Е, сад, много важно да ли је био шпијун!
За нас је од највеће важности што је тај човек уопште снимао, фотографисао Србију тих година, и што су те слике сачуване.
Баш ме брига с којим циљем су Швабе сликале Крагујевац у току Првог светског рата. Али, за мене су те слике најлепше, најпрофисионалније снимљене, у то време у Србији. Право је благо то што их је Душан уопште купио, и што се сада налазе тамо одакле су и пошле: у Крагујевцу!
У својим, истраживањима сам дошао до података да је Самсон Чернов био опасан швалер! Зна се да је за време Балканских ратова очијукао са неком из прека, па су га наши из контраобавештајне службе пратили, да случајно не одаје војне тајне швалерки (чини ми се Танкосић).
Нисам знао шта је било са њим после рата, али је Бог дао овај интернет, а Американци су вредни, па су старе новине турили на Мрежу. Нађем да је капетан српске војске Чернов био у неприлично пријатељским односима са млађахном супругом председника ондашњег америчког УС Стила. Шта ће човек, леп ко уписан, а она је раније била глумица. Она добије лепу "отпремнину", па купе вилу у Бијарицу. Само, изгледа да се превише трошио - умро је у 42. години!
И сад, шта да му се замери? Што је био швалер? Ма, тај човек је за Србију учинио велике ствари. Његове заслуге су огромне. Шта је све снимио! А имао је и маркетиншког духа, па је истину о Србији ширио по Европи и Америци! Много и за неког нашег човека, а камоли странца, Руса!
Осим оног што овде видех од Громанових фотографија и нешто мало на другим местима, није ми познато шире Громаново дело по Србији. Према оном што знам, слаба вајда од таквог шпијуна. Односно, и данас свака служба може да извлачи закључке из разгледница и фотографија у часописима како народ живи у неком месту или држави, како изгледају значајни објекти итд. У суштини, руској служби нису требале Громанове информације о српској војсци - међу руским добровољцима је сигурно било оних који су све помно гледали и бележили (и сваезници се шпијунирају, не само непријатељи) у бројним контактима са војском и народом. Громанове фотографије могу бити од интереса једино кад се односе на војна утврђења, њихов конкретан изглед, одбрамбену моћ итд. Како изгледа данашњи Студентски трг, ратна болничка соба, пољска болница или механа на ондашњој периферији - не видим ту никакве обавештајне податке. Мада је сваки податак интересантан за службе те врсте. И данас, кад "окачите" своју фотографију са летовања на Facebook аутоматски сте постали предмет посматрања. Али то је већ OT.
http://www.ncd.matf.bg.ac.rs/projects/sr/groman/groman_sr.pdf