Са друге стране, имам податак да је Валериј око 1946. радио пројекат крова зграде која је данас Економски факултет, а грађена као Народни одбор. Није ми познато да ли је учествовао и на другим пројектима и на самом пројекту ове зграде, јер нисам видео планове. То укратко значи да није могао бити одведен 1945. у Сибир.
Da li postoje neki podaci o tome ko je autor današnjeg Ekonomskog fakulteta. Ako je, kako navodiš, Staševski još 1946. godine radio projekat krova, kada je uradjen projekat objekta? Za sada imam labava saznanja da je u pitanju Pavle Krat autor ili da je imao nekakve veze sa izgradnjom. Mislim, toliki objekat u centru a praktično se ništa ne zna o njemu.
Нажалост, немам. Знам да је грађена као некаква административна зграда "рејона", отприлике нешто попут општинске зграде са већ наменски предвиђеном салом (која је, колико разумем, данас, амфитеатар). Знам и да је тај кров који се помиње био једноставан, вишеводни, вероватно покривен неким класичним покривачем. Осталих сазнања немам, а да је Крат аутор - могуће је зато што је он тада радио у Пројектантском заводу Србије, које је пројектовало многе објекте по граду. Можда би део загонетке могао да нам открије Јуниор, јер су подаци о Сташевском и том крову преузимани из архива Грађевинског одбора.
Сећам се да је Министарство закупљивало један трамвај који је полазио са Дорћола, уздуж и попреко прокрстарио Београд и скупивши успут „ратаре“ долазио до Чукарице, а одатле се прелазило неком скелом до Аде (Ада Циганлија у то време није била повезана са Чукарицом). Провели смо више времена у вожњи него у раду.
Поштовани пријатељу,
да ли се можда сећате неког имена и презимена људи са фотографија или људи које сте тада сретали? Можда је неко од познатијих људи био у тим групама "ратара".
П.С. Ако смем да приметим, изгледа ми да је добровољни рад некако баш везан за ове наше просторе. Ипак, мора се приметити да су људи на овим фотографијама у једном од ваљда најгорих и најтежих времена, ипак покушавали и здушно се трудили да одрже некакво достојанство (надам се да сам пронашао адекватан израз) у одевању, и при фотографисању...
Пише: Спровођење турских заробљеника до логора у Београдској тврђави.
Овакве уличне светиљке виђали смо у Београду.
Вероватно негде у Вароши: Краља Петра, Кнез Михајлова, Узун Миркова, Васина...?
... hm, intrigantno ...podsetimo se još jednom trase kuda su zarobljenici sprovođeni ...
Реко’ ја да је са Касином све у реду.
Извагонирао се (погледај његов цитат из ондашњих новина), одспавао и, ево, доручковао сабајле неколико кобаја.
Фалио си, комшија. Путник је пробао да те одмени. Богами, лепе слике је окачио. Али, Касинин лонг сајз је прави лонг сајз.
Турски заробљеници су се, изгледа, кретали улицама: Немањином, Кнеза Милоша, Краља Милана и Кнез Михајловом. Требало би означити локацију. Франческо би могао да нам помогне!
Господин са шубаром, на десној страни, личи ми на руског посланика Николаја Хартвига. Посланство је било преко пута Двора у Краља Милана. Претпостављам да су стране дипломате пратиле поступак са заробљеницима, у циљу контроле да ли се поштују правила. Такође, мислим да се ради о вишим официрима турске војске, у првом плану.
Hvala na odgovoru!
(Eto meni jos jednog prizora koji bolje da nisam prepoznala.)
Са друге стране, имам податак да је Валериј око 1946. радио пројекат крова зграде која је данас Економски факултет, а грађена као Народни одбор. Није ми познато да ли је учествовао и на другим пројектима и на самом пројекту ове зграде, јер нисам видео планове. То укратко значи да није могао бити одведен 1945. у Сибир.
Da li postoje neki podaci o tome ko je autor današnjeg Ekonomskog fakulteta. Ako je, kako navodiš, Staševski još 1946. godine radio projekat krova, kada je uradjen projekat objekta? Za sada imam labava saznanja da je u pitanju Pavle Krat autor ili da je imao nekakve veze sa izgradnjom. Mislim, toliki objekat u centru a praktično se ništa ne zna o njemu.
Нажалост, немам. Знам да је грађена као некаква административна зграда "рејона", отприлике нешто попут општинске зграде са већ наменски предвиђеном салом (која је, колико разумем, данас, амфитеатар). Знам и да је тај кров који се помиње био једноставан, вишеводни, вероватно покривен неким класичним покривачем. Осталих сазнања немам, а да је Крат аутор - могуће је зато што је он тада радио у Пројектантском заводу Србије, које је пројектовало многе објекте по граду. Можда би део загонетке могао да нам открије Јуниор, јер су подаци о Сташевском и том крову преузимани из архива Грађевинског одбора.
Поштовани пријатељу,
да ли се можда сећате неког имена и презимена људи са фотографија или људи које сте тада сретали? Можда је неко од познатијих људи био у тим групама "ратара".
П.С. Ако смем да приметим, изгледа ми да је добровољни рад некако баш везан за ове наше просторе. Ипак, мора се приметити да су људи на овим фотографијама у једном од ваљда најгорих и најтежих времена, ипак покушавали и здушно се трудили да одрже некакво достојанство (надам се да сам пронашао адекватан израз) у одевању, и при фотографисању...
"Maznuto" sa FB od Crno-belog Beograda. A možda je "imenovani" prethodno to pokupio odavde?
... pokupio, pokupio, nego šta ! 8) ...
... Bonđorno :)...
Овај блок на непарној страни Балканске, од Немањине до Адмирала Гепрата, пре рушења је изгледао овако...
... i malo širi ugao na ovoj lepoj Buvitinoj ...
... krajem XIX i početkom XX veka ...
... Jeremijina ...
Ову нико није коментарисао. Ја немам појма где је ово.
U knjizi pise Bul KA kod Djeramske pijace.
Пише: Спровођење турских заробљеника до логора у Београдској тврђави.
Овакве уличне светиљке виђали смо у Београду.
Вероватно негде у Вароши: Краља Петра, Кнез Михајлова, Узун Миркова, Васина...?
... hm, intrigantno ...podsetimo se još jednom trase kuda su zarobljenici sprovođeni ...
Извагонирао се (погледај његов цитат из ондашњих новина), одспавао и, ево, доручковао сабајле неколико кобаја.
Фалио си, комшија. Путник је пробао да те одмени. Богами, лепе слике је окачио. Али, Касинин лонг сајз је прави лонг сајз.
Господин са шубаром, на десној страни, личи ми на руског посланика Николаја Хартвига. Посланство је било преко пута Двора у Краља Милана. Претпостављам да су стране дипломате пратиле поступак са заробљеницима, у циљу контроле да ли се поштују правила. Такође, мислим да се ради о вишим официрима турске војске, у првом плану.